Poslanici pokreta Aleksandra Vulina predlažu da se pripadnost srpskom narodu dokazuje putem javne isprave u kojoj se osoba izjasnila kao Srbin. Robert Kozma iz Zeleno-levog fronta za „Vreme“ kaže da bi takvo rešenje moglo da navede EU da preispita bezvizni režim
Narodni poslanici Pokreta socijalista Bojan Torbica i Đorđe Komlenski predložili su početkom maja novi Zakon o državljanstvu Republike Srbije, uz zahtev da se o njemu raspravlja po hitnom postupku. U obrazloženju navode da žele da urede i modernizuju postojećeg pravila.
Predlogom zakona predviđeno je da pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište u Srbiji može da stekne državljanstvo ukoliko je punoletan, poslovno sposoban i podnese dokaz o nacionalnoj pripadnosti.
Pripadnost srpskom narodu mogla bi da se dokaže izvodom iz matične knjige rođenih, uverenjem, potvrdom ili drugim podatkom iz službene evidencije nadležnog državnog organa. Predlagači navode da bi kao dokaz mogla da posluži i javna isprava ukoliko iz nje „na nesumnjiv način“ proizlazi da se osoba izjasnila kao pripadnik srpskog naroda.
Robert Kozma, narodni poslanik Zeleno-levog fronta, ocenjuje za „Vreme“ da predlog ne treba posmatrati odvojeno od ranijih inicijativa Pokreta socijalista.
„Predlozi koje Vulinovi poslanici upućuju u skupštinsku proceduru neretko služe kao probni baloni i imaju za cilj da testiraju prolaznost uglavnom izrazito desničarskih ideja u javnosti. Vulinovo delovanje je često neformalni PR onoga što bi Vučić želeo da izgovori, ali umesto njega to kažu Vulin ili njegovi poslanici u Narodnoj skupštini“, kaže Kozma.
Podseća i na raniji predlog zakona o registru agenata stranog uticaja, koji je izazvao oštre kritike zbog sličnosti sa ruskim propisima korišćenim za pritisak na nevladine organizacije i političke protivnike vlasti, kao i na ideju „srpskog sveta“.
„Predložili su ponovo jednu nepromišljenu i laički napisanu ideju o izmeni i dopuni Zakona o državljanstvu“, kaže Kozma i dodaje da obrazloženje predlagača nije dovoljno jasno jer se pozivaju na potrebu da se olakša položaj iseljenika i njihovih potomaka, iako i postojeći zakon već uređuje mogućnost sticanja državljanstva poreklom, kao i prijem iseljenika i njihovih potomaka.
Državljani Srbije u zemlje Evropske unije putuju bez viza, pa srpski pasoš ljudima iz zemalja kojima je viza potrebna može da postane posredni put do Šengenskog prostora.
Evropska komisija je na to upozorila još 2023. godine, kada je Vlada Srbije predložila da stranci koji imaju privremeni boravak u zemlji duže od godinu dana, uz ispunjenje dodatnih uslova, mogu da zatraže državljanstvo. Komisija je tada navela da bi pojednostavljene procedure za dobijanje državljanstva mogle da predstavljaju rizik za javnu politiku ili bezbednost EU, upravo zato što Srbija ima bezvizni režim sa Unijom.
Tadašnji predlog zakona je povučen.
U novembru 2025. godine Evropska komisija je u izveštaju o Srbiji upozorila da dodeljivanje srpskog državljanstva državljanima Rusije predstavlja potencijalni bezbednosni rizik za EU. Komisija je preporučila Srbiji da primenjuje rigorozne bezbednosne provere pre dodeljivanja državljanstva strancima.
Usvajanje predloga Pokreta socijalista ne bi automatski značilo ukidanje bezviznog režima. Pojedine države mogu da sprovode detaljnije provere putnika na granici i da odbiju ulazak u konkretnom slučaju ukoliko utvrde da nisu ispunjeni uslovi za ulazak. Međutim, eventualno ponovno uvođenje viza za sve građane Srbije ne bi bilo odluka jedne zemlje, već pitanje zajedničke politike Evropske unije.
EU ima mehanizam koji omogućava privremenu suspenziju bezviznog režima ukoliko proceni da postoje ozbiljni migracioni ili bezbednosni rizici. Zbog toga bi posledice eventualne široke primene novog zakona mogli da osete i građani Srbije.
„Ključni problem jeste potencijalna primena ove mere koja bi, ukoliko bi se široko primenjivala, a deluje da bi tako bila koncipirana, mogla da utiče na Evropsku uniju da preispita dozvolu putovanja bez viza za srpske državljane u zemlje EU“, zaključuje Kozma.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
