Poslanici pokreta Aleksandra Vulina predlažu da se pripadnost srpskom narodu dokazuje putem javne isprave u kojoj se osoba izjasnila kao Srbin. Robert Kozma iz Zeleno-levog fronta za „Vreme“ kaže da bi takvo rešenje moglo da navede EU da preispita bezvizni režim
Narodni poslanici Pokreta socijalista Bojan Torbica i Đorđe Komlenski predložili su početkom maja novi Zakon o državljanstvu Republike Srbije, uz zahtev da se o njemu raspravlja po hitnom postupku. U obrazloženju navode da žele da urede i modernizuju postojećeg pravila.
Predlogom zakona predviđeno je da pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište u Srbiji može da stekne državljanstvo ukoliko je punoletan, poslovno sposoban i podnese dokaz o nacionalnoj pripadnosti.
Pripadnost srpskom narodu mogla bi da se dokaže izvodom iz matične knjige rođenih, uverenjem, potvrdom ili drugim podatkom iz službene evidencije nadležnog državnog organa. Predlagači navode da bi kao dokaz mogla da posluži i javna isprava ukoliko iz nje „na nesumnjiv način“ proizlazi da se osoba izjasnila kao pripadnik srpskog naroda.
Robert Kozma, narodni poslanik Zeleno-levog fronta, ocenjuje za „Vreme“ da predlog ne treba posmatrati odvojeno od ranijih inicijativa Pokreta socijalista.
„Predlozi koje Vulinovi poslanici upućuju u skupštinsku proceduru neretko služe kao probni baloni i imaju za cilj da testiraju prolaznost uglavnom izrazito desničarskih ideja u javnosti. Vulinovo delovanje je često neformalni PR onoga što bi Vučić želeo da izgovori, ali umesto njega to kažu Vulin ili njegovi poslanici u Narodnoj skupštini“, kaže Kozma.
Podseća i na raniji predlog zakona o registru agenata stranog uticaja, koji je izazvao oštre kritike zbog sličnosti sa ruskim propisima korišćenim za pritisak na nevladine organizacije i političke protivnike vlasti, kao i na ideju „srpskog sveta“.
„Predložili su ponovo jednu nepromišljenu i laički napisanu ideju o izmeni i dopuni Zakona o državljanstvu“, kaže Kozma i dodaje da obrazloženje predlagača nije dovoljno jasno jer se pozivaju na potrebu da se olakša položaj iseljenika i njihovih potomaka, iako i postojeći zakon već uređuje mogućnost sticanja državljanstva poreklom, kao i prijem iseljenika i njihovih potomaka.
Državljani Srbije u zemlje Evropske unije putuju bez viza, pa srpski pasoš ljudima iz zemalja kojima je viza potrebna može da postane posredni put do Šengenskog prostora.
Evropska komisija je na to upozorila još 2023. godine, kada je Vlada Srbije predložila da stranci koji imaju privremeni boravak u zemlji duže od godinu dana, uz ispunjenje dodatnih uslova, mogu da zatraže državljanstvo. Komisija je tada navela da bi pojednostavljene procedure za dobijanje državljanstva mogle da predstavljaju rizik za javnu politiku ili bezbednost EU, upravo zato što Srbija ima bezvizni režim sa Unijom.
Tadašnji predlog zakona je povučen.
U novembru 2025. godine Evropska komisija je u izveštaju o Srbiji upozorila da dodeljivanje srpskog državljanstva državljanima Rusije predstavlja potencijalni bezbednosni rizik za EU. Komisija je preporučila Srbiji da primenjuje rigorozne bezbednosne provere pre dodeljivanja državljanstva strancima.
Usvajanje predloga Pokreta socijalista ne bi automatski značilo ukidanje bezviznog režima. Pojedine države mogu da sprovode detaljnije provere putnika na granici i da odbiju ulazak u konkretnom slučaju ukoliko utvrde da nisu ispunjeni uslovi za ulazak. Međutim, eventualno ponovno uvođenje viza za sve građane Srbije ne bi bilo odluka jedne zemlje, već pitanje zajedničke politike Evropske unije.
EU ima mehanizam koji omogućava privremenu suspenziju bezviznog režima ukoliko proceni da postoje ozbiljni migracioni ili bezbednosni rizici. Zbog toga bi posledice eventualne široke primene novog zakona mogli da osete i građani Srbije.
„Ključni problem jeste potencijalna primena ove mere koja bi, ukoliko bi se široko primenjivala, a deluje da bi tako bila koncipirana, mogla da utiče na Evropsku uniju da preispita dozvolu putovanja bez viza za srpske državljane u zemlje EU“, zaključuje Kozma.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Povodom 22 meseca od tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, studenti u blokadi organizuju komemorativnu šetnju u Beogradu. Učesnici će se u utorak okupiti na Savskom trgu, odakle će krenuti kroz Kneza Miloša do stanice „Beograd centar“
U Užicu je povređeno pet osoba među kojima su dva policajca. Na Trgu partizana je 15000 ljudi dočekalo Vučića, a opoziciono orjentisanih građana je bilo 270
Nakon što su naprednjaci otišli iz Užica, u gradu su ostali njegovi stanovnici - koji se mahom međusobno poznaju
Od Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu ministar prave Nenad Vujć ima nova očekivanja u vezi sa smrći i posredno sahranom Ratka Mladića, osuđenog za genocid i druge ratne zločine
Svet je s pravom ogorčen reakcijom vlasti predsednika Vučića na smrt Mladića, koji je osuđen za ratne zločine, napisala je bivša predsednica Kosova Vjosa Osmani
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
