Veoma neprijatni mladi ljudi zabranjuju pristup i građanima i novinarima. Pred ogradom Ćacilenda stoje dvojica mladih policajaca i kažu da ne znaju kako da dobijemo akreditacije za skup koji se priprema iza ograde, a ništa ne znaju ni u obližnjoj policijskoj stanici
Iza metalne ograde, u centru Beograda, deo belih šatora zamenjen je suncobranima sa inicijalima „AV“. Pod njima su plastične stolice. Uz njih plastične kante za smeće. Postavljeno je i nekoliko belih tendi koje najavljuju „Božićno selo“, a nekoliko ranije postavljenih šatora i dalje je na tom mestu. Iako se prostor nalazi na javnoj površini, ulaz je zabranjen delu građana, novinara i svima koji „nisu njihovi“.
Ćacilend se uklanja, najavio je predsednik dan ranije. Na njegovo mesto dolazi nova scenografija, ali pravila ostaju ista: ko ne zna ko je organizator i gde se dobija akreditacija, nema šta da traži iza ograde. Tamo izgleda nema šta da traži ni bilo koji građanin koji nije deo esenes mašinerije, pošto prolaz nije moguć svakom.
Šta se još nalazi unutar prostora na kome će, umesto Ćacilenda, biti postavljeno Božićno selo, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, reporteri „Vremena” nisu mogli da saznaju, jer im nije dozvoljeno da uđu.
„Morate da se akreditujete za skup da biste mogli uopšte da uđete unutra. Počinje u 17, dolazi i predsednik”, rekao nam je prethodno ovog dana stariji gospodin na ulazu u improvizovano šatorsko naselje kada smo hteli da priđemo i fotografišemo uklanjanje šatora.
Nekoliko sati kasnije, pošto na internetu nismo pronašli informacije o tome ko i kakvu vrstu skupa organizuje, niti gde su akreditacije moguće, odlazimo opet do ulaznog ćacilendskog punkta.
Ovog puta, tamo su dvojica momaka. Jedan u kućici, drugi ispred nje.
Razgovaraju sa starijom gospođom koja želi da uđe.
„Ne možete unutra, niste naši, imate bedževe”, govori joj neprijatnim glasom mladić van kućice. „Ovo je naš skup, vi ste blokaderi”, dodaje.
Pristup ne dozvoljava ni reporterima „Vremena”. Ne tražeći novinarsku legitimaciju, ne znajući iz koje smo redakcije, govori nam: „Vidim da niste naši, spremni ste da slikate”.
Kažemo da smo dobili informaciju da je akreditacija obavezna, ali da nismo pronašli gde da je dobijemo.
„Imate sve na internetu”, odgovara mladić iz kućice, takođe neprijatnom gestikulacijom. Isti odgovor dobili smo i ranije ovog dana od starijeg čuvera Ćacilenda.
Kažemo da informacije nismo pronašli, pa smo došli da proverimo, a mladić ponavlja: „Imate sve na internetu ili pitajte u Policijskoj stanici Stari grad”.
Gospođa nastavlja raspravu sa njima, mi odlazimo.
Dvojica mladih policajaca i dalje posmatraju scenu. Jedan od njih pita iz koje smo redakcije i šaljivo kaže: „Mogu li kad dam otkaz da dođem kod vas i sve ispričam?”
Stiže im treći kolega i nastavljaju do kućice da bi videli kakav je problem i zašto čuvari Ćacilenda ne dozvoljavaju gospođi prolaz.
Reporteri „Vremena” odlaze do Policijske stanice Stari grad, ne bi li dobili potrebne informacije.
Nekoliko policajaca na ulazu gleda nas zbunjeno. Ni oni ne znaju o čemu je reč. Pitaju nas o kakvom se skupu radi.
„Nama ništa nije prijavljeno”, kaže jedan od njih, sležući ramenima.
Navedeni skup, kako nam je ranije ovog dana rečeno, trebalo bi da počne uskoro.
Ko je organizator skupa, da li je ovo samo deo ranije trajno prijavljenog skupa kod Pionirskog parka, kome je prijavljen i po kom osnovu se ulazak danas zabranjuje, do sada nismo uspeli da saznamo. Ali jedno jeste jasno. Iza ograde se ulazi samo ako si „njihov“.
Ćacilend možda menja ime i dekoraciju, ali logika ostaje ista. U centru Beograda postoji prostor u koji građani ne mogu da uđu, policija ne zna ko je nadležan, a odgovore daje improvizovana straža. Božićno selo počinje – s ogradom.
Možda ćemo kroz nekoliko sati zaista videti predsednika na nekoj od prorežimskih televizija kako se javlja iz Ćacilenda i otvara Božićno selo, pa ćemo dobiti neke nove odgovore.
Ćacilend kao Božićno selo: Skup počinje u 17 časova, dolazi i predsednik?
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
