Vučić u Njujorku: Odbrana neodbranjivog za unutrašnju upotrebu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak u Njujorku da bi usvajanje Rezolucije o Srebrenici samo produbilo jaz i dovelo do novih tenzija na Zapadnom Balkanu, te pozvao članice Saveta bezbednosti da glasaju protiv.

„Ne samo da ova rezolucija neće dovesti do mira i neće izlečiti rane iz prošlosti, ona će produbiti jaz između nacija i dovesti do novih tenzija na Zapadnom Balkanu. Zbog toga mi tražimo da se ova rezolucija povuče, a ako ne bude tako pozivamo da članice glasaju protiv“, rekao je na prijemu koji priređuje Stalna misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama za stalne predstavnike država članica UN.

Drugog maja trebalo bi da se održi sednica Generalne skupštine UN na kojoj će se države članice izjašnjavati o Rezoluciji o Srebrenici.

Inicijatori rezolucije o Srebrenici su Nemačka i Ruanda, a rezolucijom bi se 11. jul proglasio Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.

U dokumentu rezolucije traži se, između ostalog, da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici, kao i radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.

Vučić je 22. aprila rekao i da je proces o nacrtu rezolucije trajao šest meseci u tajnosti, da niko u Srbiji o tome nije obavešten, ali da je Beograd otvoren za dijalog.

Molba Rusiji

Na zvaničnom Instagramu nalogu Vučić je napisao da je s predstavnikom Rusije Vasilijem Nebenzjom razgovarao o izazovima s kojima se Srbija suočava zbog nametanja rezolucije o Srebrenici u agendu Generalne skupštine UN i da

„Zamolio sam ga da, i ovoga puta, podrži poziciji naše zemlje prilikom odlučivanja u UN“, naveo je Vučić.

Ranije je najavljen niz konsultacija i sastanaka predsednika Srbije sa predstavnicima članica Ujedinjenih nacija, kako bi objasnio poziciju Srbije u vezi sa najavljenom rezolucijom o Srebrenici.

Najavio je susrete sa „više od 120“ stalnih predstavnika različitih zemalja u UN i saopštio da je u Misiji Srbije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku formiran štab koji se bavi pitanjima u vezi sa pokušajem usvajanja spomenute rezolucije.

Srbija negira genocid

Uprkos presudi Međunarodnog suda pravde (ICJ), zvanični Beograd negira da je u Bosni i Hercegovini u julu 1995. godine počinjen genocid, a ubistvo više od 8000 bošnjačkih civila naziva „strašnim zločinom“ ili „masakrom“.

ICJ je 2007. godine zločin u Srebrenici okarkterisao kao genocid i odlučujući po tužbi BiH presudio da Srbija nije odgovorna za genocid, niti da je bila saučesnik, ali je naveo da Srbija nije učinila ništa da ga spreči.

Međusobne optužbe Vučića i Osmani

Glasanju o Rezoluciji o Srebrenici, za koju je zvaničan narativ u Srbiji „da hoće da Srbe proglasi genocidnim narodom“, pretodila je u ponedeljak, 22. aprila, pred Savetom bezbednosti UN rasprava o Kosovu. Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je tom prilikom da Srbija „sprečava integrisanje Srba u institucije Kosova“.

Tvrdila je da Srbija „zastrašuje“ srpsku zajednicu na severu Kosova, a kao primer navela nedavno hapšenje kosovskih policajaca u Srbiji. Zamenik direktora Policije Kosova Dejan Janković i četvorica policajskih službenika privedena su 17. aprila na graničnim prelazima sa Srbijom, a policija Srbije je saopštila da su privedeni zbog „bezbednosnih provera“.

Osmani je navela i da je Srbija prethodnih dana zadržavala autobuse sa putnicima albanske nacionalnosti na granici, što su zvaničnici Srbije demantovali navodeći da su zadržavani samo pojedinci.

Foto: FoNet/United Nations/UN Web TV

Osmani je istakla i da Srbi na Kosovu „mogu da zahvale (predsedniku Srbije) Vučiću“ na tome što su albanski gradonačelnici na čelu opština sa srpskom većinom na severu Kosova.

U četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova 21. aprila se na referendumu glasalo za ili protiv smene albanskih gradonačelnika. Međutim, pripadnici srpske zajednice nisu bili zainteresovani da učestvuju nakon što ih je na bojkot pozvala Srpska lista, najveća partija srpske manjine na Kosovu.

Osmani je u svom govoru takođe spomenula da je Srbija „pre nekoliko dana testirala iranske dronove na granici sa Kosovom“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovao je na tu tvrdnju navodeći da „niko u Srbiji nije video nikakav iranski dron“.

Ova sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećena je šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a (misije UN na Kosovu).

Vučić o neispunjenim obećanjima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na sednici da se velika pažnja međunarodne zajednice posvećuje incidentu u Banjskoj na Kosovu, ali ne i napadima na srpsku manjinu. „Događaje“ u Banjskoj je predstavio kao „posledicu represije“ na Kosovu.

„Nećemo dozvoliti da se to koristi kao alibi za proganjanje Srba“, rekao je on dodajući da se na Kosovu namerno stvaraju loši uslovi za život srpske manjine.

Vučić je rekao i da je prošlo 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, ali da Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu i dalje nije formirana.

„To je jedanaest godina neispunjenih obećanja, nesposobnosti Evropske unije da stvari pomeri sa mrtve tačke“, rekao je Vučić.

Osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom Kosovo i Srbija su dogovorile Briselskim sporazumom 2013. godine, ali vlasti na Kosovu oklevaju da sprovedu sporazum strahujući da bi ovlašćenja Zajednice mogla da utiču na funkcionalnost države.

Vučić je rekao i da je „ukidanje dinara etnički motivisana kampanja protiv Srba i nealbanaca“ na Kosovu.

Centralna banka Kosova donela je odluku da od 1. februara evro bude jedina valuta za plaćanje i platni promet, što u praksi znači ukidanje srpskog dinara.

Kosovo je zbog ove odluke u februaru bilo tema Sednice saveta bezbednosti UN na zahtev Srbije.