U svim većim mestima u Srbiji i svim korisnicima čiji uređaji podržavaju 5G mrežu, od utorka je dostupan brži internet. Mala napomena: ako vidite 5G na ekranu, nećete automatski dobiti korona virus
U Srbiji je počela primena 5G tehnologije. Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) dalo je licencu operaterima za korišćenje ove tehnologije vrednu ukupno 300 miliona evra, tako da će u uglu ekrana na mobilnim telefonima korisnika Yettela, MTS-a i A1 od ovog utorka stajati ikonica 5G.
Osim nove ikonice, korisnici 5G mreže će na raspolaganju imati do 1,5 gigabajta po sekundi brz internet za preuzimanja i 150 megabajta po sekundi za slanje, što je prema rečima operatera višestruko brže nego ranije.
Međutim, da bi se nakačili na tu brzinu, potrebno je da uređaji koje imaju korisnici podržavaju 5G i da budu u zoni takozvane „ćelije“, odnosno geografskog područja koje 5G pokriva.
Na sajtu Yettela dostupna je mapa tih područja za Srbiju. Praktično u svim većim mestima, 5G mreža će biti dostupna korisnicima.
U praksi, internet koji je nakačen na 5G biće efikasniji pri zahtevnijim operacijama poput strimovanja, rada od kuće, korišćenja veštačke inteligencije i gejminga, navode operateri.
U Srbiji se uvođenje 5G mreže najavljuje još od 2020. godine. Pokrivenost ove mreže u međuvremenu je u Evropi premašila 94 odsto, čak je i Severna Makedonija, kao zemlja koja ne pripada Evropskoj uniji, pokrivena sa više 93 odsto.
Međutim, u Srbiji se to godinama odlagalo.
U početku se kašnjenje pravdalo pandemijom korona virusa i ekonomskim problemima koji su kasnije usledili.
Nakon toga, postojala je sumnja da je država odugovlačila sa aukcijom da bi, navodno, Telekom Srbija skupila dovoljno novca da bi mogla da razvija tu tehnologiju u Srbiji.
Tačka sporenja oko 5G i Srbije bila je i namera naših vlasti da koristi tehnologiju kineske kompanije Huavej, koja se nalazi na listi sankcija SAD.
Međutim, Vašingtonskim sporazumom Srbija se obavezala da će, kako se navodi u sporazumu, „u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača“.
Kako piše Nova ekonomija, deo kineske opreme je već bio instaliran u Srbiji, ali se zbog sporazuma moralo preći na opremu koju prave zapadne kompanije.
Mreža 5G predstavlja petu generaciju tehnološkog standarda bežične telekomunikacione mreže, koja je razvijena kao naslednica 1G, 2G, 3G i 4G.
Prvi put je 5G u upotrebu ušla 2019. godine u SAD-u, Velikoj Britaniji i Južnoj Koreji, pa se ubrzo raširila po svetu.
Poput svojih prethodnica, 5G tehnologija je zasnovana na radio talasima, koji se odašilju sa antena u okviru jedne „ćelije“, tačnije područja koje je nakačeno na tu lokalnu antenu.
Razlika u odnosu na ranije generacije jeste u tome što 5G radi na višim frekvencijama, što omogućuje veću brzinu i veću pokrivenost internetom. U slučaju Yettela, na primer, to će biti 700 MHz za niski i 3.5 GHz za srednji opseg.
Razvoj 5G pre šest godina poklopio se sa izbijanjem pandemije korona virusa, pa je tako, u ono vreme širenja dezinformacija i opšteg nepoverenja u zvanične institucije, ova tehnologija uvučena u različite teorije zavere.
Pošto peta generacija tehnologije mobilnih mreža koristi radio talase, javio se strah da su ta „zračenja“ štetna, da izazivaju rak i da čak utiču na širenje korona virusa.
Istraživanja su, međutim, pokazala da uzročno-posledična veza između 5G talasa i bolesti nije dokazana.
Na nekim mestima u Evropi i Severnoj Americi, gde su nikli prvi 5G tornjevi, teoretičari zavere su organizovali sabotaže i uništavali antene.
U Srbiji je to dobilo i neku komičnu notu, pošto su po internetu kružili snimci navodnih 5G tornjeva koji su u stvari bile obične antene.
Izjava Branka Ružića o požaru u Deliblatskoj peščari izazvala je oštru reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je funkcionera SPS-a optužio da su mu „pare i biznis planovi“ uvek bili na prvom mestu
Vehabija Mevlid Jašarević je pre petnaest godina napao američku ambasadu u Sarajevu. Sada bi trebalo da izađe na slobodu i verovatno se vrati u Srbiju gde je rođen
Kako nevidljive mreže uticaja i zavisnosti iz temelja menjaju Stari kontinent? Zašto će Evropa, u potrazi za novim osloncima, morati da računa i na region Balkana? I gde je u svemu tome Srbija?
Zbog velikih požara i najavljenih ekstremnih temperatura, Srbija je aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU i prihvatila pomoć u vidu četiri helikoptera, kao i timova iz Nemačke i Rumunije. Pomoć ponudila i Crna Gora
Vanredni parlamentarni izbori biće održani 18. ili 25. oktobra, rekao je Aleksandar Vučić. Ne bi to učinio da ne misli da će rezultat biti takav da će po zatvaranju biračkih mesta moći da proglasi pobedu. Da li je, međutim, napravio račun bez studenata
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
