Vučić sitnu knjigu piše: „Gardijane“, dozvoli mi da objasnim

„Imate li mišljenje o pitanjima pokrenutim u ovom članku? Ako želite da pošaljite odgovor do 300 reči putem i-mejla kako bismo ga razmotrili za objavljivanje u našoj sekciji za pisma, kliknite ovde“, piše na kraju uvodnika o Srbiji objavljenom na sajtu britanskog lista „Gardijan“ 25. avgusta. 

Ovo je, izgleda, doslovno shvatio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je, posle pisanja „Fajnenšel tajmsu“, sada odlučio da se obrati uredničkom kolegijumu „Gardijana“. I jedan i drugi medij oštro su kritikovali Vučićevu sve represivniju vladavinu u Srbiji. Poštovao je predsednik i procedure, pa tako njegovo pismo britanskom listu broji 268 reči. 

Šta piše u novom pismu srpskog predsednika?

Vučić: Premijer podneo ostavku zbog „sukoba mladih“

„Tokom proteklih devet meseci, u Srbiji je održano više od 23 000 neodobrenih skupova. Većina ih je bila malih, ponekad tek nekoliko desetina ljudi, ali su remetili svakodnevni život, zaustavljali rad vlade i nedavno prerasli u nasilje. Više od 170 policajaca je povređeno. Uprkos tome, reakcije policije ostale su ograničene i uzdržane, usmerene isključivo na one koji su uništavali imovinu ili napadali službenike“, piše u uvodu Vučićevog pisma. 

Predsednik Srbije zatim navodi da su početni zahtevi studentskog pokreta krajem prošle godine „brzo ispunjeni“. 

„Pokrenuli smo istrage, objavili hiljade dokumenata o renoviranju železničke stanice i povećali sredstva za obrazovanje“. 

Nakon što su batinaši krajem januara izašli iz prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu i bejzbol palicama polomili vilicu studentkinji Ani, premijer Miloš Vučević je podneo ostavku. 

Vučić ovaj događaj tumači drugačije – kako kaže u pismu „Gardijanu“, Vučević je podneo ostavku „preuzimajući odgovornost za sukobe mladih oko tog pitanja“. 

Jedna priča za strance, druga za domaće

Nastavlja predsednik u sličnom, pomirljivom tonu, rezervisanom uglavnom za internacionalne medije. U domaćim medijima, sa druge strane, već mesecima priča o nekakvoj „obojenoj revoluciji“, „ustašama“, „teroristima“ i „rušenju države“. 

Ima tu i otvorenih neistina: Vučić za „Gardijan“ tvrdi da su se protesti nastavili, „udaljavajući se od zahteva za pravdom i sve više prelazeći u otvorene političke ciljeve: smenu vlade mimo demokratskih procesa“. 

Istina je sasvim suprotna: studenti i građani protestuju tražeći vanredne parlamentarne izbore, kao jedan od najstarijih i najpoznatijih demokratskih mehanizama. 

Dalje, Vučić ističe da je „Srbija duboko angažovana u saradnji sa Evropom i postepeno napreduje u demokratskom i ekonomskom razvoju. EU obezbeđuje više od 60% stranih direktnih investicija i obavezala se da do 2027. uloži 1,6 milijardi evra u podršku reformama. Takav nivo angažovanja teško da se može uklopiti u predstavu o Srbiji kao ‘autoritarnom’ i ‘malignom’ izuzetku u regionu. EU sigurno ne bi toliko investirala u zemlju u kojoj bi njene vrednosti i interesi bili suštinski odbačeni“. 

Ponovo, priča potpuno drugačija od one koju predsednik Srbije često ponavlja u domaćim medijima – da se u Srbiji odvija takozvana obojena revolucija koju potpomažu stranci, a pre svega Zapad.

„Srbija je demokratija. Održaće izbore pre roka 2027. godine, kao što to dosledno čini već više od decenije, a u međuvremenu unapređuje izborne reforme. Ono što Srbija ne može da prihvati jeste nasilje prerušeno u aktivizam, koje potkopava institucije pažljivo građene uz posvećenost i podršku evropskih partnera“, zaključuje Vučić. 

Drugo pismo u nekoliko dana

Pismo „Gardijanu“ je drugo pismo Vučića nekom britanskom mediju za vrlo kratko vreme. Samo nekoliko dana ranije, Vučić je pisao „Fajnenšel tajmsu“ zbog njihovog editorijala pod nazivom „Vreme je da se prestane sa popuštanjem autoritarnom predsedniku Srbije“.

Dva pisma se gotovo i ne razlikuju – prema Vučićevim rečima, vlast je pomirljiva, otvorena za dijalog, ali demonstranti – čudna li čuda – nikako ne žele da pričaju. Nema ni slovceta o policijskom nasilju koje je eskaliralo u proteklim nedeljama, otkazima koji pljušte na sve strane, pokušaja gašenja nezavisnih medija i obračunavanju režima sa neistomišljenicima. 

„Istina je da demokratije ne mogu menjati izborne rokove svaki put kada izbije protest. To bi bilo destabilizujuće, skupo i štetno za same građane koje demonstranti tvrde da predstavljaju. Cilj ovih protesta više nije reforma, već ometanje – nestabilnost umesto rešenja. Vlada, nasuprot tome, ostaje posvećena dijalogu, stabilnosti i reformama koje jačaju demokratske institucije. To je jedini put koji služi narodu Srbije“, ističe on.

Naveo je i da, nažalost, medijski prikazi Srbije kao zemlje na ivici građanskog rata, suočene sa izborom između autoritarizma ili kapitulacije pred manjinom, dodatno pogoršavaju prostor za dijalog podsticanjem unutrašnjih tenzija.

„Oni takođe ozbiljno štete ekonomiji i ugledu Srbije“, zaključio je Vučić.

Kad predsednik piše pismo

Kritički tekstovi dva poznata svetska medija o predsedniku Srbije izazvali su veliku pompu u domaćoj javnosti. Vučić je odmah pokušao da vadi kestenje iz vatre intervjuom za „Juronjuz“. Ubrzo je objavljen razgovor predsednika Srbije sa „Njujork postom“, u kome Vučič tvrdi da svakom demonstrantu u Srbiji iz inostranstva stiže 30 evra dnevno za protest.

Međutim, koliko je često da lider neke države direktno piše pisma medijima koji iznose kritičke stavove na račun njegove politike? Iako nije u pitanju česta praksa, ispostaviće se da su nešto slično ranije radili neki od Vučićevih najbližih saveznika. 

Makron i Erdogan

U novembru 2020. godine, Fajnenšel tajms je objavio pismo francuskog predsednika Emanuela Makrona kao odgovor na članak u kojem se njegova vlada optužuje za islamofobiju. Makron je uzvratio, navodeći da se Francuska protivi „islamističkom separatizmu“, ali ne i islamu kao religiji.

Poznat po komentarima na račun izveštavanja svetskih medija je i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan. On je tokom Tokom protesta u Gezi parku u Turskoj 2013. godine optužio međunarodne medije za pristrasno izveštavanje. Tvrdio je da su „fabrikovali vesti“ i prikazivali Tursku negativno.

Tri godine kasnije, nakon objavljivanja pesme satiričara Jana Bemermana u nemačkim medijima, Erdogan je kritikovao zapadne medije zbog izveštavanja o incidentu i optužio ih da podržavaju anti-turske sentimente. Iste godine, posle turskih vojnih operacija u Siriji, Erdogan je odgovorio na međunarodno izveštavanje, posebno na pisanja „Vašington posta“ optužujući ih za pristrasno izveštavanje i pogrešno predstavljanje turskih akcija.