Vučić vaga da li da ide u Rusiju, ali Vulin je opet otišao. Dan nakon sastanka Putina i Vulina, svetski mediji podsećaju da je Srbija, iako je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, jasno poručila da ne planira uvođenje sankcija Moskvi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je pre 10-12 dana dobio poziv od predsednika Rusije Vladimira Putina da prisustvuje samitu BRIKS-a u Kazanju u oktobru, prenosi „Raša tudej“ reči predsednika, dan nakon sastanka potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina i predsednika Rusije.
On je zahvalio na pozivu iz BRIKS-a i dodao da ne treba zaboraviti na put u Njujork na sednicu Generalne skupštine UN, gde će imati, kako je rekao, važne sastanke na marginama sa najmanje šest predsednika i 7-8 premijera.
„Ne zaboravite da je 80-godišnjica oslobođenja Beograda 20. oktobra i Crvena armija je ta koja je najvećim delom uz pomoć naših trupa oslobodila Beograd i donela slobodu našoj zemlji zajedno i sa Rusijom i svima drugima koji su učestvovali u oslobađanju“, dodao je on.
„Gužva u šesnaestercu“
Odgovarajući na pitanje o položaju Srbije između Istoka i Zapada, Vučić je rekao da se Srbija nalazi na svom mestu, na evropskom mestu, ali i da čuva svoje tradicionalne veze i prijateljstva i sa Rusijom, Kinom i Azerbejdžanom.
„Mi sami donosimo odluke, mi smo nezavisna zemlja. Ponosan sam na to i to je naša politika. Kad mi neko kaže da se 100 odsto saglasio sa nečim, onda pitam zašto ima ministra spoljnih poslova i vladu. Mi imamo 100 odsto usaglašenost sa politikom Srbije. Naša politika je izgradnja Srbije, a ne zanima me šta drugi o svemu tome govore“, rekao je Vučić.
„Imamo mnogo važnih poseta, kako to klinci kažu – gužva u šesnaestercu. Tada imamo važne goste iz inostranstva, ali ne bih sad o tome da govorim, o tome ćemo da pričamo 10. oktobra“, rekao je Vučić, prenosi „Raša tudej“ .
Pored ruskih, sastanak Vulina i Putina izazvao je interesovanje i američkih medija.
VOA: Dokle će srpske vlasti „ljubiti carevu ruku“?
Tako Glas Amerike (VOA) u naslovu postavlja pitanje: Dokle će srpske vlasti „ljubiti carevu ruku“?
„Smatra se da bi oštrije kritike Sjedinjenih Država i Evropske unije upućene Srbiji zbog odnosa sa Rusijom, mogle Beograd dodatno da gurnu u naručje Moskve”, stav je Čarlsa Kapčana – penzionisanog američkog diplomate, kojim je tumačio reakcije međunarodnih aktera na susrete poput onog predsednika Rusije Vladimira Putina i potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina, upriličenog u sredu u ruskom gradu Vladivostoku.
Kapčan smatra da Vašington i Brisel nastoje da održavaju dobre odnose sa Srbijom nadajući se da će to doprineti njenom udaljavanju od Rusije.
Vulin, srpski zvaničnik koji se nalazi na američkoj listi sankcionisanih osoba, na istoku Rusije boravio je kao učesnik dvodnevnog ekonomskog foruma.
Tamo je predsedniku države, koja se nalazi na meti međunarodnih sankcija zbog agresije na suseda Ukrajinu, preneo da je Srbija saveznik Rusije koja joj nikada neće uvesti sankcije ili postati član Severnoatlantske alijanse (NATO).
„Boravkom u Vladivostoku, Vulin ruske forume koristi kao platformu za demonstraciju i isticanje percepcije da je Srbija ostala uz Rusiju”, navodi Ričard Kremer, stručnjak američkog Instituta za spoljnopolitička istraživanja (FPRI).
Poslovično suzdržan stav Sjedinjenih Država prema relacijama srpskih vlasti sa Rusijom, Kremeru budi sumnje u vezi sa strategijom američke administracije za Zapadni Balkan.
„Ili još gore. To znači da bi moglo da se dogodi da se Bela kuća i Stejt department lako prevare, kao i brojni zapadnoevropski političari, i zapravo veruju da Srbija može postati država funkcionalne demokratije i liberalno-demokratskih vrednosti, kojima se teži ostvarenje bližih veza sa Zapadom, u odnosu na one sa Rusijom i Kinom”, navodi američki stručnjak.
Srbija, država kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, prema zaključcima međunarodnih posmatrača, godinama nazaduje u sferi ljudskih prava i sloboda, knstatuje se u tekstu na portalu Glas Amerike.
Istovremeno, ukazuje se i da naša zemlja odbija da se usaglasi sa zapadnim sankcijama nametnutim Rusiji zbog brutalne vojne agresije na Ukrajinu koja je ušla u treću godinu.
Vašington post: Vulin dobio dva ordena časti od Rusije
Vašington post citira Vulina koji je istakao na sastanku da je „Srbija saveznik Rusije i da nikada neće uvesti sankcije Moskvi niti se pridružiti NATO-u“, uz podsećanje da je bivš šef srpske obaveštajne službe ovo poručio samo nekoliko dana dakon posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Tom prilikom je Beograd potpisao sporazum o kupovini francuskih borbenih aviona Rafale, što je viđeno kao mogući znak udaljavanja od Moskve, navodi Vašington post. Podseća se i na službenu posetu kancelara Olafa Šolca Beogradu radi potpisivanja preliminarnog sporazuma sa EU o sirovinama potrebnim za zelenu tranziciju.
Navodi se i da je potpredsednik Vlade Srbije dobio dva ordena časti od Rusije.
AP: Bliski odnosi sa Rusijom uprkosa težnji ka EU
Agencija Asošijeted pres navodi da izjave Aleksandra Vulina „odražavaju trajne bliske odnose između Beograda i Moskve, uprkos tome što Srbija zvanično teži članstvu u Evropskoj uniji“.
Srbija je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, iako je osudila agresiju Moskve. Populistički predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da uvođenje sankcija nije u nacionalnom interesu Srbije, navodi se u agencijskom tekstu.
„Srbija pod vođstvom Aleksandra Vučića je Srbija koja nikada neće postati član NATO-a, koja nikada neće uvesti sankcije protiv Ruske Federacije i koja nikada neće dozvoliti da njena teritorija bude korišćena za bilo kakve antiruske akcije“, citira se izjava Vulina u Vladivodstoku uz napomenu su ga SAD optužile za umešanost u ilegalnu trgovinu oružjem, trgovinu drogom, zloupotrebu javne funkcije i pomoć Rusiji u jačanju njenog uticaja na nestabilni Balkan.
Smena Vladimira Crnojevića sa čela Instituta BioSens izazvala je potres u naučnoj zajednici i još jednom otvorila pitanje besomučnog političkog pritiska Srpske napredne stranke
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji
Nakon saslušanja u Patrijaršiji, teolog Blagoje Pantelić tvrdi da mu nije jasno saopšteno šta mu se tačno stavlja na teret. Njegov zahtev da advokat prisustvuje postupku je odbijen, a sudije su, kaže, „samo čitale pitanja“. SPC mu je već zabranila pričešćivanje, a najstroža kazna mogla bi biti isključenje iz crkve
Iako je priznao krivično delo i bio pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal, Goran Vasić se vratio na čelo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Odluka Vlade Srbije da ukine zaštitu Generalštabu sada ima novo svetlo – njen predlagač, osumnjičeni za falsifikat, i dalje vodi instituciju nadležnu za očuvanje kulturne baštine
Milorad Dodik je pozvao narod na referendum. Ali, nejasno je i čemu bi taj referendum valjao i kako institucije BiH mogu da sprovedu vanredne predsedničke izbore u Republici Srpskoj
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
