Brojnim poznavaocima političke scene je poslednji susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim ličio na romansu iz računa. Njih dvojica razgovarali su u Tirani, na samitu Ukrajine i Jugoistočne Evrope, što je njihov četvrti susret od početka ruske agresije, piše Dojče vele (DW).
Zelenski je javno zahvalio Beogradu na podršci suverenitetu i integritetu, humanitarnoj pomoći i prijemu ukrajinskih izbeglica.
Vučić je takođe imao lepe reči. U „obraćanju“ u kameru RTS-a se iščuđavao što Srbi nešto imaju protiv Ukrajine, iako su to „naša slovenska braća“ baš kao i Rusi.
Na poziv Zelenskog da Srbija i komšiluk rade na proizvodnji municije zajedno sa Ukrajincima, Vučić je obavestio ukrajinskog kolegu da su srpski magacini municije popunjeni 62 odsto te da je „naredio“ da se popune do vrha.
Nije dugo trebalo da se upale lampice – javna je tajna da srpske granate završavaju u ukrajinskom arsenalu i da tuku po ruskoj vojsci. Da li Vučić time kupuje podršku Zapada te i blagonaklonost Zelenskog?
Jer, na zvaničnom nivou, srpska podrška Ukrajini ostala je nedorečena, barem iz vizure onoga što očekuju Zapad i Kijev.
Polovična podrška Ukrajini
Tako je u Tirani Vučić potpisao deklaraciju kojom se osuđuje ruska „agresija“ kao „najveća pretnja“ međunarodnom miru, poziva se na još snažniju podršku Ukrajini i potcrtava da Kijev ima pravo da uđe u NATO.
Čak se pruža podrška i međunarodnim istragama protiv „zločinaca“ koji vode agresiju – premda se ruski predsednik Vladimir Putin ne pominje poimence, svi znaju da je i on na tapetu.
Odreda stvari o kojima Vučić nikada ne priča javno u Srbiji, pogotovo ne tim rečnikom. Tako su i sada, nakon Tirane, na naslovnim stranama beogradske žute štampe osvanuli tekstovi po kojima je Vučić tobože hrabro odbranio srpsku stvar tako što je tražio da u tekst deklaracije ne uđe poziv da se svi pridruže sankcijama.
Takođe, opet na Vučićevo insistiranje, fraza o „malignom uticaju“ Rusije zamenjena je frazom o „lažnim narativima“ o ratu.
Tako je, barem u srpskom mejnstrimu, očuvana slika o „neutralnosti“. „Bilo kakva promena u stavu verovatno bi izazvala burnu reakciju ‘proruske’ opcije u javnom mnjenju“, kaže politikolog Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka.
„Polovično učestvovanje u podršci Ukrajini odražava pokušaj Srbije da balansira između zapadnih obaveza i istočnih simpatija i deluje da do sada ta politika nije trpela neku neprihvatljivu cenu“, ističe Surlić za DW.
Zašto ne nastaviti tamo-ovamo?
Deluje da je prošla zapadna – posebno nemačka – diplomatska ofanziva kojom je od Srbije, po početku ruske invazije pre dve godine, mesecima traženo da uvede sankcije Rusiji.
Sada Vučić i nema preteranih razloga da menja politiku dve-tri stolice, gde je zemlja navodno privržena evropskim integracijama, a održava odnose sa Moskvom i Pekingom.
„Šta ga sprečava da nastavi ovako?“, zapitao se Dušan Reljić, koji je decenijama za nemačke organizacije radio kao ekspert za Balkan. Kaže, EU nije jasno privržena proširenju, a čak i novac iz pretpristupnih fondova EU nije ozbiljno sredstvo pritiska.
Sa druge strane, ocenjuje Reljić za agenciju KNA, veze sa Rusijom i Kinom smatraju se važnim posebno zbog moći veta u Savetu bezbednosti UN, što se posmatra kao svojevrsna brana kosovskoj nezavisnosti.
Upravo je Kosovo navođeno kao razlog „principijelne“ podrške suverenitetu Ukrajine po sistemu ako kažemo da je Kosovo Srbija, onda je i Krim Ukrajina.
Zvanični Beograd je glasao za više rezolucija Generalne skupštine UN u kojima se osuđuje ruski napad, ali je sankcije do sada odbijao. Opet
navodno „principijelno“ mada se Srbija recimo pridružila sankcijama protiv Belorusije koja je tek pomagač agresoru.
Reči su reči, ali granate se broje
Nakon okršaja u Banjskoj prošlog septembra brzo su stišane optužbe na račun Beograda – upadljivo prašinu nije hteo da diže Vašington.
Američka podrška Vučiću kao čoveku koji „isporučuje“ Kosovo parče po parče bila je primetna i nakon decembarskih izbora kada je ambasador Kristofer Hil „savetovao“ opoziciju da se mane protesta i stvari menja kroz institucije.
Evropljani još negoduju, recimo kroz oštru rezoluciju Evropskog parlamenta, ali deluje da je „međunarodna istraga“ koju traže i srpska opozicija i evroparlamentarci na veoma dugom štapu.
Sve više analitičara otvoreno govori da je Vučić tu vrstu posebno američkih simpatija kupio masovnom isporukom oružja Ukrajini. U tom čitanju, i predsednik Zelenski granate ceni kao čvrstu valutu, vredniju od bilo kakvih rezolucija, deklaracija ili simboličnih sankcija.
Vučić razume tu igru da se ustupcima na Kosovu i naoružavanjem Ukrajine plaća skretanje pažnje sa domaćih tema, piše glavni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm u jednom komentaru.
„Zbog toga je sasvim moguće da po Vučićevoj naredbi popunjavanje artiljerijskih rezervi skoči na 300 posto. Ukoliko i dalje budu trebale Zelenskom, nema razloga za brigu“, piše Švarm.
Srpske vlasti su više puta demantovale da direktno naoružavaju bilo koju stranu u ratu. „Ali, nisam lud, svestan sam da neko oružje može da završi u Ukrajini“, rekao je Vučić prošlog juna za Fajnenšel tajms.
Tada je ponovio da je moguće da srpska municija preko posrednika stiže do Ukrajine, ali da o tome nema precizne podatke.
Da je municija tamo, više se ne može ni poreći jer o tome govore brojni snimci i drugi dokazi sa fronta. A nije poznato da je Srbija prekinula prodaju oružja nekoj „trećoj strani“ jer ova tobože dotura srpske granate Ukrajincima bez znanja Beograda.
Čak ni kada je Rusija prošle godine „izrazila najdublju zabrinutost“ zbog navoda da se srpsko oružje koristi protiv njihovih vojnika.
Dvostruko veći domet za Ukrajince
Ugledni nemački Frankfurter algemajne cajtung je početkom februara pisao da je Vučiću pošlo za rukom da bude u milosti Vašingtona kroz isporuku municije koja „ciljanim obilaznim putevima“ stiže u Ukrajinu.
Štaviše, vojni komentatori tvrde da je srpska artiljerijska municija bingo za Ukrajince jer odgovara višecevnim bacačima raketa tipa Grad koji čine okosnicu ukrajinske (i ruske) artiljerije.
U pitanju je raketa kalibra 122 milimetra koju prave srpski Edepro i Krušik, ali na modifikovani način. Tako da zapravo Ukrajincima daje prednost u artiljerijskom okršaju.
„Osnovna raketa koja se koristi na tom sistemu (Grad) ima domet od nešto više od 20 kilometara. Srbija pravi efikasnu, proverenu raketu dometa 40 kilometara. To je ogromna razlika“, rekao je ranije Glasu Amerike vojni komentator Aleksandar Radić.
Po novinskim izveštajima se pominjala isporuka 3.500 takvih raketa Ukrajini. To je brojka koja se potroši tokom jednog „učmalog“ dana na ratištu, pa se zato nagađa da je pravi obim isporuka daleko veći.
„Pitanje je da li oružje koje se proizvodi u Srbiji ima indirektnu saglasnost vlasti da stigne do Ukrajine“, kaže o tome politikolog Surlić. „Ukoliko je tako, onda nema sumnje da to daje kredit Srbiji i objašnjava zašto je Zelenski bio tako blagonaklon na prošlom susretu u Grčkoj, kao i ovog puta u Tirani.“
Nastavak klackalice
Iz vizure Zapada, Srbija tokom poodmakle faze rata u Ukrajini proizvodi „manje problema“. Proredili su se susreti sa moskovskim zvaničnicima, a Vučić, koji se ranije napadno hvalio čestim viđanjima sa Putinom, o tome više ne govori.
Doduše, „tipični Vučić“, prema oceni Dušana Reljića, uvek daje i govori pomalo od onoga što Moskva, Peking i Brisel žele da čuju.
U poslednje vreme se množe optužbe da srpske vlasti za račun Rusije proteruju Putinove kritičare, ukidaju im boravišne dozvole ili ih čak špijuniraju.
Poslednji u nizu je slučaj Elene Koposove koja živi podno Kosmaja sa porodicom, a prolazi kroz pakao jer joj je naloženo da napusti Srbiju. Kako je ispričala za DW, jedini razlog koji joj pada na pamet je potpis na jednoj peticiji podrške Ukrajini.
Prema Stefanu Surliću, Vučić će nastaviti da zadovoljava i odnos većine srpskih birača prema Rusiji i Ukrajini. A taj odnos je „protivrečan“, kaže ovaj politikolog. „Srbi tradicionalno gledaju na Ruse kao na pravoslavnu braću i političke saveznike, posebno u kontekstu podrške Rusije po pitanju Kosova.“
„S druge strane, iako se iz nekih krugova želi kreirati animozitet prema Ukrajincima, forsiranjem jednostranih medijska prezentacija i ostrašćenih političkih gledišta, mislim da građani realno nemaju nikakvo negativno stanovište već ceo rat većinski posmatraju kao ‘kuhinju’ Zapada“, dodaje Surlić.
Oni tumači javnog mnjenja naklonjeniji vlastima kažu da se zato Vučićevo držanje može opisati samo kao „uspeh“.
„On drži kurs neuvođenja sankcija Rusiji i zadovoljava, da tako kažem, apetite svojih birača, a s druge strane ta njegova strategija funkcioniše dobro jer je uspela da nađe zajednički jezik i sa potpuno suprotstavljenom stranom a to je Zelenski“, rekao je tako Predrag Lacmanović, izvršni direktor agencije za ispitivanje javnog mnjenja Faktor plus.
Drugi bi takvu politiku opisali kao „lutanje“, ali ono očito ne smeta previše Zelenskom, posebno dok je granata.
