Foto: Marija Janković
Odluka o vraćanju obaveznog vojnog roka samo što nije doneta, ako je verovati političkom vrhu. Samo što još uvek nije jasno kako bi sve to trebalo da izgleda, koliko bi koštalo, a ni kako bi uticalo na borbenu gotovost Vojske Srbije koja poslednjih godina blista samo na medijskim prezentacijama. Jasno je šta Vučić misli o tome: valjalo bi ga vratiti, da muškarci sazru i nauče šta su rodoljublje, obaveze i posao
Priča o odmrzavanju vojnog roka vrti se u političkom diskursu srpskih zvaničnika već duže vreme. Intenzivirala se kada je Nebojša Stefanović zamenio plavu uniformu maskirnom i postao ministar odbrane. Obećavalo se da će do oktobra prošle godine biti razrađen plan kako bi to izgledalo, da će vojni vrh sve pripremiti. Od toga nije bilo ništa.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za portal “Vremena” da nije jasno da li su srpski zvaničnici zaista prepoznali potrebu za uvođenjem vojnog roka, ili je to posledica nestručnog upravljanja. Objašnjava da je proteklih godina povećavan broj jedinica, ali da nisu rešili problem popune, te da se tako uvođenje vojnog roka nameće kao izlaz.
S obzirom da bi se eventualni vojni rok služio u centrima za obuku, gde se obučavaju regruti na dobrovoljnoj bazi kojih je mnogo manje, Radić smatra da su potrebne godine da se ti centri osposobe za prijem većeg broja regruta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je prošlog petka da predlaže da se “uvede vojni rok u trajanju od 90 dana”, dodajući da kao “vrhovni vojni komandant ne želi da prihvati izgovor vojske da nemamo dovoljno kadra za obuku”.
On smatra da bi služenjem vojnog roka muškarci sazreli, da bi naučili šta je “rodoljublje, šta je posao, obaveza”. Na drugoj strani postoji mišljenje da su regruti koji su u Jugoslaviji, SRJ i SCG i Srbiji išli na obavezno služenje vojnog roka samo izgubili vreme i da ništa korisno nisu naučili.
Ministar Stefanović oglasio se simbolično na Dan pobede 9. maja, rečima da će u naredne dve nedelje biti poznat plan sa analizama kako bi vojni rok trebalo da izgleda, kao i da će se utvrditi financijski aspekt vraćanja ove obaveze. Ponovio je svoj stav da podržava odmrzavanje vojnog roka.
“Srbija je vojno neutralna zemlja i kao takva smatram da treba da ima obavezni vojni rok, baš kao što ga imaju i Austrija i Švajcarska. Njegovim uvođenjem bismo, pre svega, pojačali odbrambene kapacitete naše zemlje“, zaključio je Stefanović.
Za vraćanje vojnog roka zalaže se i deo opozicije, pogotovo one sa desnog ideološkog spektra. Predsednik POKS-a i jedan od lidera koalicije NADA Vojislav Mihajlović podržava tu ideju, ali smatra da je tri meseca malo, te da ne sme biti ispod šest meseci. Kako stoji u njihovom saopštenju, “obavezno služenje vojnog roka nesumnjivo jača naš sistem odbrane, a što je srpska vojska jača, to su veće šanse da nacionalne interese sačuvamo u miru”.
Lider Dveri Boško Obradović smatra da je Vučić svojim predlogom zapravo prihvatio ideju koju su oni još ranije predlagali.
Vojni rok je ukinut 2010. godine, a odluka je stupila na snagu 1. januara naredne godine.
Danas nije poznato ni sa koliko rezervista raspolaže Srbija, koliko je vojnika dobrovoljno služilo vojni rok, kao ni sa koliko vojnika raspolaže Vojska Srbije. Sve je državna tajna.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
