Duboka politička kriza potresa Srbiju deset meseci. Sa jedne strane se može čuti da je režim Aleksandra Vučića ušao u „terminalnu fazu“, da je „gotov“, a sa druge da je naprednjačka vlast odnela pobedu nad „obojenom revolucijom“, da je demonstranata sve manje, a da će ovi preostali da završe u zatvoru ako budu preterivali.
Legitimitet režima je u “terminalnoj fazi”, ali ta faza može da traje još dugo, kažu sagovornici „Vremena“.
Upozoravaju da se može očekivati sve veća primena nasilja i da je Aleksandar Vučić, sa stanovišta političke sposobnosti za opstanak, i dalje „itekako vitalan“.
Zato je došlo vreme za širu društvenu konsolidaciju studenata, građanskih pokreta i nekompromitovane opozicije, ali istovremeno od političkih aktera ne bi trebalo očekivati neke spektakularne akcije, jer je politička scena uništena, upozoravaju sagovornici „Vremena“.
Silazna putanja i pucanje po šavovima
„Terminalna faza režima može veoma dugo da traje, iako je režim toliko uzdrman da teško da će moći da se oporavi, na silaznoj je putanji i definitivno puca po svim šavovima i gubi kontrolu“, kaže za „Vreme“ Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku.
Jer, „imamo posla sa ljudima koji kontrolišu veoma mnogo javnog novca i sve institucije, praktično svu moć, i što je izuzetno važno – svu silu“.
„Logično je da pad takve strukture ne dolazi brzo. To će jednostavno dugo trajati, i ne samo to, nego s obzirom na njihovo ponašanje možemo očekivati i da će primeniti sve veće nasilje u pokušaju da odbrane neodbranjivo, odnosno sopstvenu vlast“, ističe Popović.
Zbijanje redova do krajnjih granica
Vidno konsolidovanje naprednjačkih redova, „čistke“ u policiji i otpuštanja neposlušnih i nelojalnih u zdravstvu, prosveti i drugim državnim institucija, kao i „spontana“ okupljanja hiljada ljudi koji podržavaju vlast, za Popovića su znak da režim „definitivno slabi“.
„To je zbijanje redova do krajnjih granica. Oni se sada oslanjaju isključivo na svoje najuže jezgro. To se ne vidi samo po ‘čistkama’ nedovoljno lojalnih kadrova, nego i po radikalnim i često besmislenim porukama koje nisu upućene bilo kome ko bi iole kritički razmišljao, već onima koji su već toliko zatrovani da mogu da prime poruke o zaveri, ustašama i ostalim glupostima“, kaže Popović.
Njegovo mišljenje je da to ne radi jak, nego „ozbiljno ugrožen“ režim.
Studenti imaju inicijativu
Istovremeno, govoreći o eventualnim potezima opozicije i studenata, on naglašava da društvo mora da se suoči s tim da je režim uništio politiku kao tavkvu, političku scenu, aktere i pravila.
Ukazuje da zato nije neobično što ne postoje klasični politički elementi kakvi se viđaju u demokratskim državama: stranke sa jasnim programima, nastupima i ponašanjima.
„Zato ne očekujem neke specijalne akcije od političkih aktera. Studentski pokret je taj koji nosi talas koji je zahvatio ogroman deo društva i briše sve pred sobom. Biće značajno da se u jednom trenutku uključe političke stranke i pokreti, ali za sada ne očekujem da će oni preuzeti inicijativu“, zaključuje Popović.
Režim oslabljen, ali na nogama
Dragomir Anđelković ocenjuje za „Vreme“ da je režim „vrlo oslabljen, ali se i dalje drži na nogama“ i da je teško govoriti o terminalnoj fazi.
„Ako pričamo o legitimitetu, on je došao u terminalnu fazu, jer Vučić uz sebe nema više nikoga ko u njega stvarno veruje. Njegove pristalice znaju da se on služi prevarom, ali ostaju uz njega zbog interesa“, kaže Anđelković.
S druge strane, upozorava da je Vučić, sa stanovišta političke sposobnosti za opstanak, „itekako vitalan“, da uz sebe ima „veliku interesnu zajednicu, plaćenike svih vrsta, one koji su uključeni u razne kombinacije i znaju da mnogo mogu da izgube.“
„Imamo vrstu pat pozicije: režim je izgubio mogućnost da dugoročno opstane, ali je spreman da se bori po svaku cenu, jer se mnogi ne bore za vlast, nego za svoju imovinu i bezbednost, da ne idu u zatvore, a s druge strane je većinsko građanstvo koje je protiv režima, ali ono nema političku organizaciju, jer je nepoverenje u partije veliko“, kaže Anđelković.
Popularni, ali apstraktni studentsko-građanski pokret
Upozorava da „popularni, ali apstraktni studentsko-građanski pokret“ ima moralnu snagu, ali da organizaciono „nije na tom nivou da može da dovode do potpunih promena“.
Sa druge strane „čistke“ u državnim institucijama i organizovanje „spontanih“ okupljanja pokazuju spremnost režima za brobu. Iako je suočen sa nedostatkom iskrene podrške, režim i dalje „ima novac, materijal za ucene i interesnu zajednicu koja svaki dan izvlači neku korist“.
„U prvom momentu, početkom godine, oni su bili obeshrabreni, mislili su da sve tone i više su mislili o bežanju. Oni su se pribrali i stavili ruku na mač kada su videli da sa druge strane nemaju nikakve nasilnike, već fine, pristojne i mirne građane koji hoće demokratske promene, ali da za njih nisu spremni da se bore na način koji izlazi van sistemskih okvira“, kaže Anđelković.
Odbrana bajonetima
On upozorava da je ono što Vučić sada „radi sračunatao na to da ima bajonete koji ga brane“.
„Napoleon je govorio da dugoročno ne može da se sedi na bajonetima, ali da se bajonetima uzima vlast. Režim sada bajonetima brani vlast, a svaki dan im donosi korist. Sada je vreme za šire društveno organizovanje: studenti, društveni pokreti i nekompromitovana opozicija koji bi izvršili pritisak na Vučića na novim osnovama“, zaključuje Anđelković.
