Foto: Yuri Kochetkov/Pool Photo via AP
Ruski predsednik je predložio da se izvoz gasa preusmeri ka bzrorastućim tržištima na jugu i istoku. Ocenio je i da su sankcije Zapada podjednako naškodile i evropskim zemljama i SAD, ali da su stvorile probleme i Rusiji. Mediji su tu izjavu ocenili kao prvo Putinovo priznanje da sankcije nanose štetu i Rusiji
„Pokušaji da se istisnu ruski snabdevači, da se zamene naši energetski izvori alternativnim, nepovratno će uticati na celu ekonomiju“, kazao je danas predsednik Rusije Vladimir Putin, i pozvao na diversifikaciju ruskog izvoza energenata ka Aziji.
Najavio je da će Rusija „korak po korak“ preusmeriti izvoz ka „brzorastućim tržištima na jugu i istoku“.
Putinove ocene na jučerašnjem, u sredu, virtuelnom sastanku o ekonomskim i razvojnim pitanjima na ruskim arktičkim teritorijama na severnomorskom putu, mediji su ocenili kao njegovo prvo priznanje da sankcije nanose štetu i Rusiji.
Ruski predsednik je ocenio da su sankcije Zapada podjednako naškodile i evropskim zemljama i SAD, ali da su stvorile probleme i Rusiji.
„Naravno da nam to stvara određene komplikacije u trenutnoj situaciji, ali imamo sve resurse i sve mogućnosti da brzo pronađemo alternativno rešenje i dugoročno gledano, da još više učvrstimo našu nezavisnost od spoljnih faktora“, rekao je i istakao „da Rusija može lako da preusmeri izvoz svojih ogromnih energetskih resursa sa Zapada u zemlje kojima su potrebni“ i dodao da bi domaća potrošnja nafte, gasa i uglja takođe mogla da bude povećana.
Danas je austrijski kancelar Karl Nehamer obelodanio da će „Rusija isporučiti Austriji količine gasa na koje se obavezala ugovorom i da će i dalje biti moguće plaćanje u evrima“, odnosno, da je o tome razgovarao sa predsednikom Putinom tokom posete Moskvi početkom nedelje. Nehemer je ukazao da su, osim Austrije, protiv embarga i Nemačka, Bugarska i Rumunija.
Prihod Rusije od nafte i gasa je 36 posto godišnje potrošnje. Veći deo tih prihoda dolazi iz EU, koja iz Rusije uvozi oko 40 odsto gasa i 27 odsto nafte.
S.Ć./ Tanjug
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
