Vlada Srbije usvojila je predlog zakona kojim se potvrđuje sporazum o zajmu od Evropske unije (EU) u iznosu do 1.131.090.929,77 evra, sa rokom otplate od 40 godina, uz poček od deset godina, što znači da otplata glavnice počinje 2034. godine.
U obrazloženju predloga zakona navedeno je da je budžetom za 2024. godinu predviđeno zaduživanje kod EU do iznosa od 1,2 miliona evra u okviru Instrumenta EU za reformu i rast za Zapadni Balkan.
Kako Narodna skupština mora da potvrdi ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, Vlada Srbije usvojila je na sednici 5. decembra „Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Evropske unije, koju predstavlja Evropska komisija, kao zajmodavca i Republike Srbije, kao zajmoprimca i Narodne banke Srbije, kao fiskalnog agenta zajmoprimca, u okviru Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan“.
Sporazum je, kako se navodi, potpisan 28. i 29. novembra u Beogradu i Briselu. Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan podrazumeva šest milijardi evra za ceo region Zapadnog Balkana, od čega dve milijarde granta i četiri milijarde u „mekim kreditima“, a za Srbiju će okvirno, kako je navedeno u obrazloženju predloga zakona, biti raspoloživo ukupno 1,59 milijardi evra za ceo period finansiranja (2024-2027).
Deo sredstava biće obezbeđen kao budžetska podrška u kreditima, a oko polovine sredstava (53,3 odsto, tj. ceo grant i deo kredita) biće opredeljen za projekte WBIF (Western Balkans Investment Framework). Od ukupno raspoloživog iznosa za Srbiju, okvirno 1,131 milijarda evra iznose krediti i 455 miliona grant. Od ukupnog iznosa zajma, za budžetsku podršku okvirno će biti na raspolaganju 738 miliona evra, dok za finansiranje projekata WBIF 393 miliona evra kredita i 455 miliona evra granta.
Za povlačenje sredstava Instrumenta neophodno je da Srbija ispuni opšte preduslove, koji se tiču napretka u oblastima demokratije, vladavine prava i ljudskih prava, kao i u dijalogu sa Prištinom, opšte uslove koji podrazumevaju makroekonomsku stabilnost, transparentnost budžeta i napredak u reformi javnih finansija, odnosno da ispuni indikatore iz Reformske agende.
Da bi se obezbedila isplata sredstava, korisnici će dva puta godišnje podnositi zahtev Evropskoj komisiji, koja će potom proceniti ispunjenost preduslova, opštih uslova i specifičnih kriterijuma vezanih za sprovođenje reformskih mera predviđenih za dati period, a nakon toga će se realizovati isplate.
Izvor: FoNet
