Bogoljub Karić, koji je poslovnu imperiju izgradio u vreme Slobodana Miloševića, u Srbiju se vratio tek kad su naprednjaci došli na vlast. Sada se žali da u Srbiji nema mesta njegovom biznisu
„Nikada nisam učestvovao ni u jednoj privatizaciji, ni u bilo kakvoj pljački, korupciji, švercu nafte, cigareta, oružja ili bilo kakvoj privilegiji monopola oko uvoza akciznih roba ili nezakonitim radnjama“, napisao je biznismen Bogoljub Karić u autorskom tekstu za dnevni list „Danas“.
Požalio se i da mu je u vreme vlade Vojislava Koštunice imovina, među kojom su bili i BK televizija, BK univerzitet i Mobtel, „nezakonito oduzeta, nacionalizovana, rasprodata i uništena, iako su svi sudovi – domaći i evropski – potvrdili da je sve bilo stvoreno zakonito, pošteno i profesionalno“.
„Danas, nažalost, moj biznis jedino ne postoji u Srbiji. Od vremena vlade Vojislava Koštunice pa do danas, meni je faktički zabranjeno da radim u sopstvenoj zemlji“, naveo je između ostalog Karić.
„Umesto da tražite od mene da vam dam konkretan plan – kako 300 kompanija u Srbiji može da proizvede 300 milijardi evra bruto domaćeg proizvoda godišnje, kako da plate za radna mesta ne budu ispod 3.000 evra mesečno, i kako da penzije ne budu manje od 1.500 evra mesečno – vi se bavite lažima, optužbama i diskreditacijom mog imena, čoveka iza koga stoje milioni kvadratnih metara izgrađenih u svetu“, poručio je Karić.
„Umesto da koristite mozak i energiju na razvoj i napredak Srbije i njenih građana, vi pokušavate da zastrašite i diskreditujete one čije se ime izgovara sa velikim poštovanjem u svetu – vizionare, stvaraoce i graditelje“, zaključio je Karić.
Poslovna imperija Bogoljuba Karića doživela je zenit devedesetih, u vreme vladavine Slobodana Miloševića.
Njegovi problemi počeli su demokratskim promenama u Srbiji 2000. godine, a kulminirali su krajem 2005. godine, kada jeVlada Srbije je oduzela licencu Mobtelu, zbog „čina veleizdaje“, odnosno činjenice da je Mobtel tokom 2003. i 2004. poslovao sa Ekremom Lukom, koji je, kako je Vlada navela, pomagao Oslobodilačkoj vojsci Kosova.
U decembru 2005. godine Vrhovni sud je potvrdio rešenje o likvidaciji Astra banke, čime je – nakon oduzimanja dozvole za rad u novembru 2001. – počela likvidacija ove banke koja je stajala u centru poslovnog sistema porodice Karić.
Zbog toga je Bogoljub Karić 2006. godine pobegao iz Srbije.
Po optužnici iz 2010. godine teretio se za zloupotrebu službenog položaja odgovornog lica tokom perioda od 1998. do 2005. godine, odnosno za bezakonito izvlačenje 60 miliona evra iz kompanije Mobtel.
Tom optužnicom bili su, osim Bogoljuba Karića, obuhvaćeni i Sreten Karić i još 14 osoba, pošto su, kako je tvrdila optužnica, „kao odgovorna lica u Mobtelu i drugim preduzećima u privatnom vlasništvu porodice Karić, zaključivali ugovore, pravne poslove, skoro isključivo sa preduzećima iz BK grupacije, koji su bili štetni po Mobtel i po državu kao jednog od suvlasnika“.
Poreska uprava je 10. januara 2006. godine predala Republičkom javnom tužilaštvu i Republičkom javnom pravobranilaštvu informaciju o kontroli poslovanja kompanije Mobtel i povezanih firmi.
Tada je navedeno da je poslovanje Mobtela i povezanih firmi „ugrožavalo interese Republike Srbije i da zbog toga Poreska uprava očekuje da nadležni organi preduzmu neophodne mere“.
Mediji su navodili da postoji dokumentacija koja „ukazuje na privredni kriminal najvišeg ranga u koji su umešani mnogi članovi porodice Karić i ljudi koji su za njih radili, od menadžera do nekih sudija“.
Bilo je izveštaja i da se „sumnja da su počinjena brojna krivična dela, od ugrožavanja nacionalne bezbednosti, do višemilionske utaje poreza“.
Prema pisanju medija, Mobtel je 2003. kupio 79 stanova, od čega su četiri stana pripala Karićima, a 75 su kupili radnici Mobtela za 10 odsto tržišne vrednosti, čime je država oštećena za plaćanje velikog dela poreza.
MUP je u januaru 2006. godine raspisao potragu za Sretenom Karićem protiv kojeg je Poreska uprava podnela krivičnu prijavu pod optužbom da je utajio porez u vrednosti od 2,8 miliona evra.
Poreska uprava je podnela krivične prijave protiv Bogoljuba, Sretena, Zorana i Dragomira Karića „zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo utaje poreza u iznosu od 7,7 miliona nemačkih maraka od 1999. do 2001“.
Tada je objavljeno da Bogoljub Karić, od 12 kuća, 34 stana, 13 placeva i tri garaže, ukupne površine 37 hiljada kvadrata koje poseduje porodica Karić (procenjena vrednost na 60 miliona evra) – nema ništa, a da njegova supruga Milanka ima samo stan od 34 kvadrata.
U februaru i martu 2006. godine podignute su nove krivične prijave, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je najavio plenidbu imovine, ukoliko Karići ne izmire poreski dug od 3,3 miliona evra.
MUP je podneo krivičnu prijavu protiv Karića zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja i da je „u saizvršilaštvu sa Vidomirom Parežaninom, Pantom Uroševićem, Mišom Kuzmanovićem i Smiljom Mladenović oštetio državu za više od 20 miliona dolara“.
I PTT Srbija, tada suvlasnik u Mobtelu, tužio je Mobtel zbog neisplaćenih dividendi, a u martu je Specijalni tim Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta Uprave kriminalističke policije SUP Beograd saopštio da je „od početka opsežne provere poslovanja Mobtela, Okružnom tužilaštvu podneto 11 krivičnih prijava i 18 dopuna krivičnih prijava, kojima je obuhvaćeno 20 odgovornih lica zbog postojanja osnovane sumnje da su samostalno ili u saizvršilaštvu izvršili 29 krivičnih dela“.
Utvrđeno je da su ti ljudi oštetili Mobtel u „dosad utvrđenom iznosu od 10.001.742.331. dinara (115 miliona evra), a da je u trenutku izvršenja krivičnih dela taj iznos bio mnogo veći“.
U aprilu 2006. godine, usred noći, policija je, na odluku Saveta Republičke radiodifuzne agencije, ukinula emitovanje BK televizije. Odluka je obrazložila kršenjem Zakona o radiodifuziji, i to onih članova koji govore „o racionalnom korišćenju frekvencije kao prirodnog bogatstva“, „o slobodnom informisanju građana“, ali i kršenjem člana koji govori da „niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta“.
Pobedom Tomislava Nikolića na izborima za predsednika Srbije 2012. godine na vlast je došla koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke, a u Skupštinu Srbije, posle više neuspešnih pokušaja, ušla je i Karićeva partija Pokret Snaga Srbije, odnosno Bogoljubov brat Dragomir i supruga Milanka. Oni su na naprednjačkoj listi ostali i posle izbora 2014. i 2016. godine.
Bogoljub Karić se u Srbiju iz Minska privatnim avionom vratio krajem 2016. godine, 11 godina posle bekstva iz zemlje.
Nekoliko dana pre povratka ukinuta je međunarodna poternica za Karićem, nakon što su u Srbiji obustavljeni pravosudni postupci protiv njega.
Tužilaštvo za organizovani kriminal zbog nedostatka dokaza obustavilo je istragu protiv Karića povodom osnivanja njegove nekadašnje kompanije za mobilnu telefoniju Mobtel i omogućavanja preduzećima sa Kipra da dobiju devizne kredite njegove Astra banke bez garancija.
Prethodno je, zbog zastarelosti, protiv Karića obustavljen i postupak zbog sumnje da je izvlačio novac iz Mobtela.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić vraća na radikalska podešavanja, a mediji pod njegovom kontrolom prskaju šovinizam i mržnju po javnom prostoru, građani dočekuju studente koji pešače iz Novog Pazara zagrljajima, suzama, burom emocija. Na delu je bukvalno borba dobra i zla
Radio-televizija Srbije je raspisala konkurs za generalnog direktora. Pod upravom Dragana Bujoševića opozicija je RTS kritikovala da je glasilo naprednjaka, a Aleksandar Vučić besneo na svaku naznaku nepokoravanja. Bitka za nezavisnost Javnog servisa sada ulazi u novu fazu
Incident u Ćacilendu je najnovije u nizu zaoštravanja situacije u Srbiji od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, piše "Njujork tajms"
Penzionisani pešadijski oficir i bivši pripadnik Vojne bezbednosti iznose svoje sumnje u režimsku verziju onoga što se u sredu pre podne odigralo u Ćacilenu ispred Narodne skupštine
Policija je zaustavila studente, koji su iz Novog Pazara pre osam dana krenuli ka Novom Sadu, osam kilometara od Kosjerića. Ovo je prvi put da je policija pretresala studente koji pešače uzduž i popreko Srbije
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
