„Vizionar i graditelj“: Zašto je Bogoljub Karić podigao glas protiv naprednjačke vlasti

„Nikada nisam učestvovao ni u jednoj privatizaciji, ni u bilo kakvoj pljački, korupciji, švercu nafte, cigareta, oružja ili bilo kakvoj privilegiji monopola oko uvoza akciznih roba ili nezakonitim radnjama“, napisao je biznismen Bogoljub Karić u autorskom tekstu za dnevni list „Danas“.

Požalio se i da mu je u vreme vlade Vojislava Koštunice imovina, među kojom su bili i BK televizija, BK univerzitet i Mobtel,  „nezakonito oduzeta, nacionalizovana, rasprodata i uništena, iako su svi sudovi – domaći i evropski – potvrdili da je sve bilo stvoreno zakonito, pošteno i profesionalno“.

„Danas, nažalost, moj biznis jedino ne postoji u Srbiji. Od vremena vlade Vojislava Koštunice pa do danas, meni je faktički zabranjeno da radim u sopstvenoj zemlji“, naveo je između ostalog Karić.

„Umesto da tražite od mene da vam dam konkretan plan – kako 300 kompanija u Srbiji može da proizvede 300 milijardi evra bruto domaćeg proizvoda godišnje, kako da plate za radna mesta ne budu ispod 3.000 evra mesečno, i kako da penzije ne budu manje od 1.500 evra mesečno – vi se bavite lažima, optužbama i diskreditacijom mog imena, čoveka iza koga stoje milioni kvadratnih metara izgrađenih u svetu“, poručio je Karić.

„Umesto da koristite mozak i energiju na razvoj i napredak Srbije i njenih građana, vi pokušavate da zastrašite i diskreditujete one čije se ime izgovara sa velikim poštovanjem u svetu – vizionare, stvaraoce i graditelje“, zaključio je Karić.

Karićev zenit u doba Miloševića

Poslovna imperija Bogoljuba Karića doživela je zenit devedesetih, u vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Njegovi problemi počeli su demokratskim promenama u Srbiji 2000. godine, a kulminirali su krajem 2005. godine, kada jeVlada Srbije je oduzela licencu Mobtelu, zbog „čina veleizdaje“, odnosno činjenice da je Mobtel tokom 2003. i 2004. poslovao sa Ekremom Lukom, koji je, kako je Vlada navela, pomagao Oslobodilačkoj vojsci Kosova.

U decembru 2005. godine Vrhovni sud je potvrdio rešenje o likvidaciji Astra banke, čime je – nakon oduzimanja dozvole za rad u novembru 2001. – počela likvidacija ove banke koja je stajala u centru poslovnog sistema porodice Karić.

Bekstvo iz Srbije

Zbog toga je Bogoljub Karić 2006. godine pobegao iz Srbije.

Po optužnici iz 2010. godine teretio se za zloupotrebu službenog položaja odgovornog lica tokom perioda od 1998. do 2005. godine, odnosno za bezakonito izvlačenje 60 miliona evra iz kompanije Mobtel.

Tom optužnicom bili su, osim Bogoljuba Karića, obuhvaćeni i Sreten Karić i još 14 osoba, pošto su, kako je tvrdila optužnica, „kao odgovorna lica u Mobtelu i drugim preduzećima u privatnom vlasništvu porodice Karić, zaključivali ugovore, pravne poslove, skoro isključivo sa preduzećima iz BK grupacije, koji su bili štetni po Mobtel i po državu kao jednog od suvlasnika“.

Poreska uprava je 10. januara 2006. godine predala Republičkom javnom tužilaštvu i Republičkom javnom pravobranilaštvu informaciju o kontroli poslovanja kompanije Mobtel i povezanih firmi.

Tada je navedeno da je poslovanje Mobtela i povezanih firmi „ugrožavalo interese Republike Srbije i da zbog toga Poreska uprava očekuje da nadležni organi preduzmu neophodne mere“.

Mediji su navodili da postoji dokumentacija koja „ukazuje na privredni kriminal najvišeg ranga u koji su umešani mnogi članovi porodice Karić i ljudi koji su za njih radili, od menadžera do nekih sudija“.

Ugrožavanje nacionalne bezbednosti i utaja poreza

Bilo je izveštaja i da se „sumnja da su počinjena brojna krivična dela, od ugrožavanja nacionalne bezbednosti, do višemilionske utaje poreza“.

Prema pisanju medija, Mobtel je 2003. kupio 79 stanova, od čega su četiri stana pripala Karićima, a 75 su kupili radnici Mobtela za 10 odsto tržišne vrednosti, čime je država oštećena za plaćanje velikog dela poreza.

MUP je u januaru 2006. godine raspisao potragu za Sretenom Karićem protiv kojeg je Poreska uprava podnela krivičnu prijavu pod optužbom da je utajio porez u vrednosti od 2,8 miliona evra.

Poreska uprava je podnela krivične prijave protiv Bogoljuba, Sretena, Zorana i Dragomira Karića „zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo utaje poreza u iznosu od 7,7 miliona nemačkih maraka od 1999. do 2001“.

Tada je objavljeno da Bogoljub Karić, od 12 kuća, 34 stana, 13 placeva i tri garaže, ukupne površine 37 hiljada kvadrata koje poseduje porodica Karić (procenjena vrednost na 60 miliona evra) – nema ništa, a da njegova supruga Milanka ima samo stan od 34 kvadrata.

Nove krivične prijave

U februaru i martu 2006. godine podignute su nove krivične prijave, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je najavio plenidbu imovine, ukoliko Karići ne izmire poreski dug od 3,3 miliona evra.

MUP je podneo krivičnu prijavu protiv Karića zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja i da je „u saizvršilaštvu sa Vidomirom Parežaninom, Pantom Uroševićem, Mišom Kuzmanovićem i Smiljom Mladenović oštetio državu za više od 20 miliona dolara“.

I PTT Srbija, tada suvlasnik u Mobtelu, tužio je Mobtel zbog neisplaćenih dividendi, a u martu je Specijalni tim Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta Uprave kriminalističke policije SUP Beograd saopštio da je „od početka opsežne provere poslovanja Mobtela, Okružnom tužilaštvu podneto 11 krivičnih prijava i 18 dopuna krivičnih prijava, kojima je obuhvaćeno 20 odgovornih lica zbog postojanja osnovane sumnje da su samostalno ili u saizvršilaštvu izvršili 29 krivičnih dela“.

Utvrđeno je da su ti ljudi oštetili Mobtel u „dosad utvrđenom iznosu od 10.001.742.331. dinara (115 miliona evra), a da je u trenutku izvršenja krivičnih dela taj iznos bio mnogo veći“.

U aprilu 2006. godine, usred noći, policija je, na odluku Saveta Republičke radiodifuzne agencije, ukinula emitovanje BK televizije. Odluka je obrazložila kršenjem Zakona o radiodifuziji, i to onih članova koji govore „o racionalnom korišćenju frekvencije kao prirodnog bogatstva“, „o slobodnom informisanju građana“, ali i kršenjem člana koji govori da „niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta“.

Sve se menja dolaskom naprednjaka na vlast

Pobedom Tomislava Nikolića na izborima za predsednika Srbije 2012. godine na vlast je došla koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke, a u  Skupštinu Srbije, posle više neuspešnih pokušaja, ušla je i Karićeva partija Pokret Snaga Srbije, odnosno Bogoljubov brat Dragomir i supruga Milanka. Oni su na naprednjačkoj listi ostali i posle izbora 2014. i 2016. godine.

Bogoljub Karić se u Srbiju iz Minska privatnim avionom vratio krajem 2016. godine, 11 godina posle bekstva iz zemlje.

Nekoliko dana pre povratka ukinuta je međunarodna poternica za Karićem, nakon što su u Srbiji obustavljeni pravosudni postupci protiv njega.

Tužilaštvo za organizovani kriminal zbog nedostatka dokaza obustavilo je istragu protiv Karića povodom osnivanja njegove nekadašnje kompanije za mobilnu telefoniju Mobtel i omogućavanja preduzećima sa Kipra da dobiju devizne kredite njegove Astra banke bez garancija.

Prethodno je, zbog zastarelosti, protiv Karića obustavljen i postupak zbog sumnje da je izvlačio novac iz Mobtela.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!