Više tužilaštvo protiv Šapića: Burazerska istraga

Prema rečima sagovornika nedeljnika „Vreme“ za pretkrivični postupak znamo sasvim dovoljno. Na snimku se čuje da šef gradonačelnikovog kabineta Nenad Milanović nudi nameštanje tendera predstavnicima Kompanije Kentkart ukoliko pristanu na sporazumni raskid postojećeg ugovora iz 2021. godine. Te nepristojne ponude iznosi u prisustvu Srđana Sandića, šefa pravne službe u novom preduzeću koje bi preuzelo posao naplate karata – JKP Naplata prevozne usluge. Isto to preduzeće bi i raspisivalo tender. Stoga bi Milanović mogao da se tereti za Trgovinu uticajem, jer Član 366, stav (3) glasi: „Ko koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.“

Međutim, pre svih bi trebalo da reaguje beograski tužilac koji se češto samoproglašava i hvali da je borac protiv korupcije.

I reagovao je, ali kako?

Predstava za javnost

Pošto je BIRN objavio snimke javnost je burno reagovala. Ta priča postala je glavna tema svih medija, ali i Beograđana koje do kraja godine, može biti, očekuju izbori za novu gradsku vlast. Ubrzo se oglasilo i Više javno tužilaštvo i medijima saopštilo da je formiralo predmet i da se čitav slučaj ispituje.

Na prvi pogled deluje da je reč o savesnim tužiocima i borcima protiv korupcije. Međutim, analizom saopštenja uočava se da je sve predstava za javnost „dok se raja ne umiri“.

Naime, šef VJT-a Nenad Stefanović u dopisu novinarima navodi da je baš po njegovom nalogu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije formiralo predmet radi provere informacija objavljenih na pojedinim portalima, a u vezi sa sadržinom razgovora sa sastanka koji su predstavnici Uprave grada Beograda tokom „aprila“ 2023. godine održali u gradskoj Skupštini sa predstavnicima inostrane kompanije „Kentkart“.

I eto prve traljavosti. Poznato je već da tužilac Stefanović punu pažnju posvećuje provladinim tabloidima, te mu je izgleda bilo teško da u tekstu BIRN-a čak isprati da se sporni sastanci nisu održali u „aprilu“, već kako se u tekstu Snimci otkrivaju da je Šapićev šef kabineta nudio nameštanje tendera Kentkartu navode  9. i 1. mart ove godine.

Zatim, VJT saopštava koji je njihov prvi korak, odnosno da su poslali Upravi grada Beograda zahtev za dostavljanje dokumentacije u vezi sa zaključenjem ugovora o pružanju usluga sa pomenutom kompanijom, kao i izjašnjenje o načinu na koji je ovaj ugovor dodeljen, odnosno zaključen.

Prvi korak pa pogrešan. Suština je da se Tužilaštvo obratilo gradskoj vlasti. Za sagovornike sajta „Vreme“ iz sfere pravosuđa, jasno je da je ovde reč o istrazi po principu „Pitaj brata lažova“. Naime, predstavnici gradske vlasti ovde su eventualni okrivljeni.

Kada neko nudi nameštanje tendera, ukoliko se ispuni uslov oko raskida ugovora, nije logično da pre svih pitaš baš tu osobu: Šta je bilo? Aj priznaj da si nudio da namestiš tender… Ali je vrlo logično da ga saslušaš ili kao osumnjičenog ili kao građanina, ukoliko nemaš dovoljno dokaza za više.

Mi kao istražujemo, a vi kao sarađujete

Pitanje je zašto se tužilac Stefanović nije odlučio za ozbiljan pristup ovom slučaju, te tako policiji poslao zahtev za prikupljanjem obaveštenja i nalog da se obave informativni razgovori sa svima koji su prisustvovali spornim sastancima, naravno i sa predstavnicima kompanije Kentkart, ali i sa prevodiocem sa turskog koji prevodi rečenice šefa Šapićevog kabineta o nameštanju tendera. U dobroj tužilačkoj praksi takav zahtev za prikupljanjem obaveštenja daje se inspektoru „na ruke“ i objasni mu se šta bi trebalo da traži.

A Tuzilastvo od Grada traži da mu se dostave svi zapisnici sa satanaka, kao da će tu pisati: „ucenjivali smo privatnog partnera da sporazumno raskinemo ugovor i obećali mu novi posao tako što ćemo mi namestiti tender.“

To su nelegalni dogovori i ponude. Po nepisanom pravilu, to se ne dokumentuje. I evo da odmah olakšamo tužiocu Stefanoviću – zapisnici sa tih sastanaka ne postoje, zato što ih nije vodila, upravo gradska vlast, kao domaćin pregovora.

Zašto tužilac Stefanović nije odmah zahtevao od policije da uđe u Skupštinu grada i oduzme svu dokumentaciju? Ovako se od vinovnika skandala traži da dostave ono što sami proberu i odluče da dostave tužiocu.

Zakonski prihvatljiv audio snimak

U saopštenju VJT-a piše da ih zanima i da li su poznati podaci o poreklu javno objavljenog snimka, navodno nastalog na nekom od sastanaka.

Već se sluti epilog: ako nije bilo zvaničnog snimanja taj snimak je snimljen neovlašćeno i ne može da se koristi kao dokaz.

Pre nego što usledi takav ishod valja podsetiti tužioce da je to isto Više tužilaštvo u Beogradu nedavno na osnovu takvog snimka podiglo Optužni predlog, a sud doneo prvostepenu osuđujuću presudu. Reč je o slučaju kada jedna devojka snima saobraćajnog policajca koji joj u zamenu za nepisanje kazne predlaže da ga odvede na ručak.

Branioci saobraćajnog policajca insistirali su da je reč o neovlašćenom snimanju, iako zakon kaže da možete snimati razgovor koji je vama namenjen. Tako da je osoba sa sastanka između gradske vlasti i Kentkarta koja je snimala te razgovore u kojima se nudi nameštanje tendera na to imala pravo jer je taj razgovor i njoj bio namenjen.

Najzanimljivije je to da se u prvostepenoj presudi kao argument za osuđivanje saobraćajnog policajca na osnovu tajnog snimka ne koristi samo to što je razgovor snimala ucenjivana devojka. Sud ističe da interes javnosti preteže, pogotovo ako se snimak odnosi na nosioca javne funkcije.

Stav pravosuđa je dakle jasan: interes javnosti je bitniji od činjenice da svi učesnici razgovora nisu znali da se snimaju. Sud se kod slučaja saobraćajnog policajca pozvao i na Zakon o informisanju i citirao da je, kada je reč o nosiocima javne ili političke funkcije, od privatnog interesa važniji interes javnosti da takav snimak bude načinjen i objavljen.

Upravo se sa ovim slučajem Nenad Stefanović  hvalio svojim zaposlenima i slao im ga kao primer dobre prakse na službeni mejl.

I to nije jedini takav slučaj u beogradskom pravosuđu.

Međutim, izgleda da je Odeljenju za suzbijanje korupcije VJT-a mnogo lakše da terete javne službenike ukoliko su oni saobraćajni policajci, nego kada je reč o kabinetu gradonačelnika Beograda.

Pogotovo kada gradonačelnik Šapić govori da ne osporava autentičnost snimka, ali onda ubacuje ono čuveno „ali“ i neprestano ponavlja da postoji mogućnost i da je snimak montiran s obzirom na to da su gradska vlast i kompanija Kentkart imali brojne sastanke.

„Sve za građane“

Aleksandar Šapić je rekao i da je za te snimke znao i pre nego što ih je BIRN objavio. Tvrdi da su ga njima ucenjivali. Međutim, to nije prijavio ni policiji, ni Tužilaštvu. Trebalo bi da prvi čovek Beograda zna toliko, da nije na njemu da utvrđuje autentičnost audio snimaka već na sudskim veštacima.

Podsetimo, jedna od skandaloznijih konstatacija gradonačelnika Šapića izrečena je nekoliko sati pošto je objavljen tekst BIRN-a: „Ovo prvi put u istoriji korupcije da je neko nameštao nešto da bi zaštito državu i grad, samo sam to konstatovao, to je konstatacija, sve drugo nek utvrdi tužilaštvo.“

Na to mu je pre svih nadležnih organa na Tviteru odgovorio nekadašnji kolega sa kojim je igrajući vaterpolo branio boje Srbije Danilo Ikodinović: „Kaže gradonačelnik Beograda da je njegov šef kabineta krivičnim delom štitio interese grada… Mukica naša, nije mu lako. Ako treba i krivična dela raditi samo grad sačuvati od zlih i nasrtljivih investitora. Čuva grad i kvadrate krivičnim delima, to mu je u opisu posla“.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com