Vesić o Prokopu: Kada se radi, neka se i otvara

Prošle sedmice je uz mnogo pompe otvorena zgrada železničke stanice „Beograd Centar“ koja nije u centru nego na Prokopu. Dan kasnije, zgradu je obišao Goran Vesić, ministar građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja. Vesić je pratioce na društvenim mrežama obavestio da je sve u najboljem redu, da stanica radi kao švajcarski sat.

U intervjuu za portal „Vremena“, Vesić govori o Prokopu, prugama i tome da li preseljenje stanice ima da se zahvali samo želji da se zaradi na Beogradu na vodi.

„Odluka da glavna železnička stanica bude na Prokopu doneta je 1972. godine, a počelo je da se gradi pet godina kasnije. Dakle, besmisleni su napadi na nas da stanica ne treba da bude tu – jer nikada nijedna vlast nije promenila urbanistička plan“, kaže Vesić.

VREME: Ali, na kraju je to sprovedeno da bi se gradio Beograd na vodi?

GORAN VESIĆ: Beograd na vodi je posledica, ali kakve on veze ima sa ovim starim planovima? Neko malo pametniji od svih nas je to planirao još sedamdesetih. Mi smo najpre završili prvi i drugi kolosek, sada staničnu zgradu.

I svaki put ih svečano otvarate?

Pa ako se radi, neka se i otvara. Nismo mi jedini koji otvaramo svečano. Bez obzira na sve priče, na Prokopu danas imamo prosečno 870.000 putnika mesečno, nova stanična zgrada je projektovana za 1,2 miliona. Da bi tako bilo, radimo novu železničku stanicu na Novom Beogradu, integrisanu sa autobuskom stanicom. Beograd je već dovoljno veliki za više železničkih stanica.

Ali vam još fale pruge. Predsednik Vučić je 2015. rekao da će pruga do Budimpešte biti 2018. godine. Prošlo je pet godina od tada.

Ja sigurno mogu da Vam kažem da će biti gotovo do Subotice do iduće godine, a do Budimpešte recimo do 2026. godine. Gradimo i brzu prugu ka Nišu.

Zašto nije već gotovo do Budimpešte kad ste obećali?

Mogu da Vam kažem šta radimo u poslednjih godinu dana. Ugovor sa Kinezima je trebalo da se završi sredinom 2025, a pruga će biti već iduće godine.

Ko je kriv što nije bilo do 2018?

To je bio plan, ali možda nismo imali ugovor, možda Železnice nisu završile posao oko eksproprijacije na vreme – to se dešava sa velikim projektima. Ali, mislim da je manje važno da li je pruga završena 2018. godine nego da li je ima. Pošto je do sada nismo ni imali. Mislim da je dobro a imamo već brzu prugu do Novog Sada, pa sad, dve godine ranije ili kasnije…

Da li Vam je malo neprijatno kada iz vlasti, posebno od Vučića, čujemo da pre ljudi nisu znali šta je voz?

Kad ste poslednji put koristili voz? Ja sam iz Kraljeva i ne sećam se kad sam poslednji put ušao u njega. Ko da ga koristi ako ide deset ili trideset kilometara na sat? Kad predsednik kaže da je doneo voz, misli na to da su ljudi ponovo počeli da koriste voz. Kad imate pruge na kojima se vozi 100 ili 200 kilometara na sat, tada ljudi počinju da koriste voz. I to je tako.

Vratimo se Beogradu na vodi načas. Gde ste videli veći grad u Evropi koji ima ovakve reke, a da pruga ne teče paralelno sa rekom i da železnička stanica nije u centru grada?

Nema nikakve potrebe da železnička stanica bude u centru, jer istovremeno gradimo metro i gradsku železnicu. I takav železnički čvor je planiran još sedamdesetih. Mislim da je dobro i važno da Beograd ima dve nove stanice i da ih gradimo uporedo sa novim prugama. Nemoguće da mislite da Beograd treba da bude odsečen od svojih reka prugom, umesto da koristi svoje obale. Morate da donesete odluku – hoćemo li na reke ili ne? Ako hoćemo, onda nema pruge pored reke.

Kako je u interesu Beograđana da „izađemo na reke“ ekskluzivnim stanovima i šoping-molom?

Mislim da je interes Beograđana da se Beograd razvija, da se gradi. Uredili smo obalu i nastavićemo da je uređujemo. Delom je, kako kažete, ekskluzivno stanovanje – mada, kad gradite toliki broj stanova, to ne može da bude baš „ekskluzivno“ i nije. A deo je, recimo, linijski park.

Možda ste u pravu da nije toliko ekskluzivno, mnogi se žale da prokišnjava i da nije kvalitetno izgrađeno.

To ne znam. Ali toliki broj stanova definitivno nije ekskluzivan. Ekskluzivno bi bilo recimo Dedinje, a ono je nastalo mnogo ranije. Ali sada uz reku dobijamo i mnogo javnih prostora. Linijski park oživljava prostor duž reke koji je bio pod šinama i zapostavljen.

Ali, čini se, po sistemu „zemljište naše – profit arapski“.

Nisam siguran da je tako. Ugovore je odobrila Skupština. Zašto u našoj zemlji ne bi postojala nijedna strana investicija? Kao da u drugim evropskim zemljama nema stranih investicija! A ljudi koji investiraju, naravno, žele da ostvare i profit. Šta je tu problem?

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com