Balet Narodnog pozorišta danas puni sto godina. To je veliki i važan jubilej, ne samo za Balet nego i za ovdašnju kulturnu scenu, pa ipak, utisak je da protiče neprimetno.
Naime, stogodišnjicu baleta Narodnog pozorišta u Srbiji beleži samo – Narodno pozorište, a i ono to radi prilično nenametljivo.
Javnost je o večerašnjoj premijeri kojom će biti obeležen jubilej obaveštena protokolarnom informacijom, tu informaciju je prenelo nekoliko medija (neuporedivo manje od onih koji su zabeležili da je u petak otvoren 20. Beogradski festival igre), i to bi bilo – sve. Kao da je reč o bilo kojoj drugoj uobičajenoj produkciji.
Nema reklame, bilborda, intervjua protagonista večerašnje premijere, podsećanja na početke, nema ni „s“ od sjaja koji bi stogodišnjica nacionalnog baleta zasluživala i podrazumevala. Propuštena je prilika za promociju ne samo Baleta Narodnog pozorišta nego i domaće baletske umetnosti uopšte.
Zbog takvog odnosa države i društva prema sopstvenoj kulturi i ljudima koji je stvaraju, Narodno pozorište u ovoj proslavi deluje usamljeno.
Za jubilarnu premijeru izabrali su klasičan balet francuskog kompozitora Adolfa Adama Gusar. U press materijalu ga najavljuju kao spektakularni balet u tri čina u koreografiji uzbekistansko-ruskog baletskog majstora Bahrama Juldaševa, a prema postavkama Marijusa Petipa i Pjotra Guseva.
Taj balet, koji će večeras prvi put biti izveden u Beogradu u integralnoj verziji, pripada opusu starih, grandioznih baletskih produkcija 19. veka i upravo zbog te činjenice predstavlja značajan i veliki poduhvat Baleta Narodnog pozorišta.
U Gusaru igra ceo ansambl Baleta narodnog pozorišta. Naslovnog junaka – gusara Konrada igraće Hoze Iglesias, lik Medore – Sofija Matjušenskaja, dok će u ulozi Gulnare nastupiti Teodora Spasić. U podeli su i Randol Betankourt (Isak Lankedem), Egor Burba (Ali), Petar Đorčevski (Birbanto), Željko Grozdanović (Seid-paša), Čedomir Radonjić (Evnuh)…
Dakle, na Gusaru je da proslavi i dočara ceo jedan vek Baleta.
Narodno pozorište najavljuje da će vek svog Baleta obeležavati narednih 12 meseci, pa nabraja nove premijere (ne i njihove naslove), retrospektivne izložbe, obrazovne i druge programe, podseća da je nedavna postavka Krcka Oraščića bila uvod u proslavu ali, ponovimo, u svemu tome deluje usamljeno.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com