Nasilje u istopolnim odnosima postoji koliko i u heteroseksualnim

Istraživanje o nasilju u lezbejskim partnerskim odnosima pokazalo je da 40 odsto ispitanica trpi nasilje, najčešći oblik nasilja koji trpe je psihičko, a zakonska zaštita žrtve u istopolnim zajednicama nije jasno definisana i zavisi od „dobre volje“ socijalnih radnika, policijskih službenika ili tužilaca.

U istraživanju koje je predstavljeno na konferenciji za novinare koju je organizovala Organizacija za lezbejska ljudska prava LABRIS učestvovalo je 96 ispitanica u okviru onlajn ankete i urađeno je 10 dubinskih intervjua.

Programska koordinatorka za edukaciju u LABRIS Aleksandra Gavrilović izjavila je da nasilje u istopolnim odnosima postoji koliko i u heteroseksualnim, a jedina razlika je u tome što se o nasilju u lezbejskim zajednicima ređe govori nego o drugim oblicima porodičnog nasilja.

Prema njenom viđenju, članice LGBT+ zajednice su manje zaštićene i podržane kad se nasilje dešava.

Gavrilović je istakla da neravnopravnost i društveno neprepoznavanje istopolnih partnerstava utiče na to da su životna svakodnevnica, ali i problemi lezbejskih partnerskih zajednica manje vidljivi.

Ona je objasnila da se pripadnice LGBT+ zajednice imaju strah i nepoverenje da partnersko nasilje prijave, jer se plaše predrasuda, homofobije zbog koje neće dobiti adekvatnu podršu i zaštitu.

Strah i nepoverenje kod prijave partnerskog nasilja

Autorka istraživanja Anđela Čeh istakla je da žrtva i nasilnica može biti bilo ko i da na to ne utiče obrazovanje, društveni i finansijski položaj.

Prema njenim rečima u nedostatku zakonkih okvira za zaštitu od porodičnog nasilja u istopolnim zajednicama „žrtve ostaju da levitiraju“, jer se oslanjaju na dobru volju službenika u institucijama.

Čeh je istakla da su rezultati istraživanja pokazali da je svaka druga lezbejka pretrpela neki oblik nasilja u partnerskom odnosu i da se često ne radi samo o fizičkom nasilju.

Često se u lezbejskim zajednicama dešava psihičko nasilje, rekla je Čeh, ukazavši da u takvim slučajevima najčešće dolazi do ucena „autovanjem“, što je neka vrsta ekzistencijalne pretnje.

Kako je navela Čeh, većina ispitanica je odgovorila da nikad nije prijavila nasilje Centru za socijalni rad ili policiji.

Advokatica Marjana Majstorović da u slučajevima nasilja u homoseksualnim odnosima problem pravi prepoznavanje istopolnih zajednica kao bračnih partnera i da je zbog toga teško nači pravni oblik za pružanje adekvatne zaštite.