Uz podsećanje na medijske navode da su Srbija i Rusija navodno formirale „radnu grupu za zajedničku borbu protiv obojenih revolucija“, direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Predrag Petrović je rekao za Demostat da se vide posledice delovanja na zajedničkim ciljevima i interesima.
„Postoje informacije da su neke ekstremne desničarske organizacije, grupacije i pojedinci finansirani iz Rusije i preko oligarha Konstantina Malofejeva, ali mnogo je bitnije šta vlasti u Srbiji rade da bi se to sprečilo“, ukazao je Petrović za Demostat.
A „ne rade ništa“, smatra, „već to koriste za svoje svrhe, dozvoljavaju usmeravani uticaj Rusije kako bi se Zapadu predstavili kao jedina moguća zdrava vlast“.
Objašnjava da je teško proceniti koliki je tačno uticaj Rusije na bezbednosni sektor u Srbiji, ali taj uticaj je često prisutan uz jasnu saglanost srpskih vlasti, a režim svakako direktno kontroliše određeni broj ekstremno desničarskih organizacija i partija, kao što je Srpska desnica Miše Vacića, dok drugima pokušava da manipuliše i dozvoljava im veći prostor za delovanje. To im služi da Zapadu pokažu da je Srbija pod autentičnim uticajem i pritiskom Rusije i da neke odluke, poput uvođenja sankcija Rusiji ili zauzimanja oštrijeg stava, ne može da donosi, jer Rusija lako može da destabilizuje Srbiju.
Prisluškivanje ruske opozicije
Petrović je rekao da je postojala informacija da je sastanak ruske opozicije u Beogradu bio prisluškivan i da je to prosleđeno ruskoj strani, što spada u bilateralnu saradnju između dve službe.
Kaže da srpska služba ili samostalno sazna da ruska opozicija ovde organizuje sastanak pa to snimi i pošalje, ili dobije molbu od prijateljske službe iz Rusije da nadzire i snimi sastanak i prosledi te snimke Rusiji.
Radna grupa za borbu protiv obojenih revolucija
Uz ocenu da režim u Srbiji voljno sarađuje sa Rusijom i na bezbednosnom planu, glavni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm kaže da navodna „radna grupa za borbu protiv obojenih revolucija“ nije ozbiljna priča jer, da jeste time se ne bi bavio Vulin. „Da je uspostavljena ozbiljnija saradnja, bio bi Vučić direktno uključen u to, ne bi Vulin to radio“, te da Vulin to koristi za „samopropagandu“, jer, podseća Švarm za Demostat, „vlast u Srbiji je odahnula kada Sergej Lavrov nije došao u Beograd“.
Švarm ne misli da Rusija ima veliku agenturu u Srbiji, kao ni mogućnost da to u Srbiji održava, ali da postoji potreba režima da u svakoj prilici izađe u susret Rusiji, pa i kad je reč o bezbednosti.
Specijalni odnosi sa Rusijom
Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić navodi da Rusija ima veliki interes u regionu Zapadnog Balkana i da su ruske službe prisutne, posebno u Srbiji.
„Srbija ima specijalne odnose sa Rusijom, od istorijskih, duhovnih do najnovijih veza uspostavljenih između službi po raznim osnovama, uključujući i Ruski humanitarni centar u Nišu“, kaže Đukić.
O prisustvu ruskog bezbednosnog faktora u Srbiji govori i da su neke afere ostale nedorečene, poput afere sa ruskim špijunom koji je uhvaćen u Zemunu, a čiji epilog nije poznat.
Đukić podseća i da su sve zemlje, uključujući i one susedne Srbiji, promenile odnos prema Rusiji, pa je tako Rusiji najbliža zemlja u regionu, Bugarska, proterala ruske diplomate iz zemlje pod optužbom da su strani špijuni, dok iz Srbije, kako kaže, nisu proterani ni kriminalci, a kamoli bezbednjaci.
„Evo samo tih nekoliko činjenica govore o prisustvu ruskog bezbednosnog faktora u Srbiji i koliko se Srbija nalazi pod njihovom kontrolom“, navodi Đukić za Demostat i podseća da su radikali uvek bili najjači eksponent ruskog interesa u Srbiji, od momenta kada su osnovani.
Đukić je zaključio da ministar policije Aleksandar Vulin ne bi mogao da održava takve veze sa Rusijom da mu Vučić to ne dozvoljava.
M.N./FoNet/Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
