Foto: Zoran Žestić/Tanjug
Već na početku svog govora, patrijarh Porfirije je pozvao na mir sa Albancima. Odabrao je da spomene lepe momente zajedničke istorije (i da ne pomene one druge momente), bliske veze muslimana i pravoslavnih, kazavši da Bog ne gleda na to ko je ko, već da su svi Božja deca
U petak, nešto pre 12 časova, završeno je svečano ustoličenje patrijarha SPC Porfirija u manastiru Pećka Patrijaršija.
Po načinu na koji su tekle pripreme, činjenici da je javnost obaveštena samo nekoliko dana ranije, a i po nedvosmislenim porukama koje je patrijarh Porfirije poslao, bilo je jasno da se Crkva trudi da ne dovede u (još) težu poziciju Srbe na Kosovu. Iako se govorilo u medijima da će možda biti nereda, atmosfera u Mitrovici, Prizrenu ili Peći dan ranije nije odgovarala ovim strepnjama.
Najjednostavnije rečeno, politizacija događaja je izbegnuta. Otud, srećom, manje municije za obe strane – i Beograd i Prištinu – u nacionalističkim prepucavanjima.
Na ulazu u manastir bilo je nekolicina vojnika KFOR-a i više pripadnika kosovske policije. Ljudi su pristizali od sedam ujutru, a do kraja liturgije bilo je nekoliko stotina vernika.
Bila je prisutna većina arhijereja SPC, mitropolit Ilarion (Alfejev) – doskorašnji predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, sada Mitropolit budimpeštanski –, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, članovi porodice Karađorđević i nekoliko lokalnih političara sa Srpske liste.
Poređenja radi, na svečano ustoličenje patrijarha Irineja došli su predstavnici skoro svih pomesnih pravoslavnih crkava, a bio je prisutan i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Tada se, što ovoga puta nije bilo slučaj, javnost danima bavila time ko će od političkih predstavnika iz Beograda doći ili pokušati da dođe.
Stiglo je danas u Pećku Patrijaršiju i nekoliko autobusa iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Kako se ne može na Kosovo ući iz BiH bez vize, tvrdio je neko od prisutnih kako je nekolicina njih morala da vadi lične karte u Srbiji ne bi li stigli na svečano ustoličenje.
Već na početku svog govora, patrijarh Porfirije je pozvao na mir sa Albancima. Odabrao je da spomene lepe momente zajedničke istorije (i da ne pomene one druge momente), bliske veze muslimana i pravoslavnih, kazavši da Bog ne gleda na to ko je ko, već da su svi Božja deca.
Na jedan kilometar od Peći, u punoj crkvi, govorio je o praštanju i pomirenju sa Albancima kao jedinoj mogućnost opstanka i za jedne i za druge.
Zatim je naglasio da niko drugi nije preterano zainteresovan da onima koji žive ovde pruži mir. Tu poruku – da nam niko sa strane, do nas samih, neće pomoći da izgradimo bolje međusobne odnose poslao je i pre nekoliko meseci, i to baš za Vidovdan. Tada je kazao da su Srbi i Albanci potrebni jedni drugima, da je važno da to razumemo, te da ne dozvolimo da nas drugi uče onome što smo već sami živeli.
Kao i njegovi prethodnici, govorio je patrijarh Profirije o važnosti Pećke patrijaršije – nazvavši je srpskim pravoslavnim Jerusalimom –, kao i Kosova i Metohije za narod i Crkvu.
Važan momenat njegovog govora bila je zahvalnost sveštenstvu, ali pre svega narodu koji na Kosovu živi. Baš u trenutku kada je patrijarh izgovarao rečenicu „naša međusobna podrška i naše zajedničke molitve deo su naše neraskidive zajednice koja je izvan svake ideologije“, u crkvi je nestalo struje. A time i ozvučenja, pa većina prisutnih nije čula poslednji minut govora.
Duh obraćanja patrijarha možda bi se dao sažeti u činjenici da je u poprilično kratkoj besedi reč „mir“ ili „miriti“ izgovorio ravno 24 puta.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Iako je veliki aprilski mraz bio najavljivan, niko od poljoprivrednika nije bio spreman na temperaturu od osam stepeni ispod nule. Koštano voće poput kajsije najviše je pogođeno mrazom. „Voća neće biti ove godine”, kaže za „Vreme” poljoprivrednik Dragan Kleut
Pošto su studenti-biciklisti stigli do Strazbura, njihove kolege odlučile su da pešice trknu do Brisela. U trkačkoj opremi njih šesnaestoro upustiće se u šesnaestodnevni štafetni ultramaraton Evropom
Miloljub Albijanić govori za „Vreme” zašto je ustao protiv vladajuće koalicije, ko mu je čestitao, a ko ga je prekorio, kao i da li očekuje da počne da se krnji naprednjačka vlast
Dejan Vuk Stanković podneo je krivičnu prijavu protiv NN lica zbog krivičnih dela Ugrožavanje sigurnosti, Proganjanje i Izazivanje panike i nereda, odnosno zbog optužbi da je seksualno uznemiravao studentkinje
Zoran Đajić (70) bio je u pritvoru nakon što je na društvenoj mreži X objavio poruku koja se smatra pretnjom po bezbednost predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije ustoličen je danas u Pećkoj patrijaršiji na Kosovu i Metohiji. Pozvao je patrijarh Srbe da grade mir zajedno sa Albancima kao što su srpske porodice gradile mir sa albanskim porodicama koje su i u dobra i u zla vremena čuvale Pećku patrijaršiju i Dečane
Pre skoro sto godina održano je u Peći svečano ustoličenje patrijarha Dimitrija, prvog patrijarha obnovljene Srpske patrijaršije (1920). U manastiru Pećka patrijaršija je skopska pozorišna trupa, orkestar Kraljeve garde svira, čuje se pesma hora. Okolo odzvanjaju topovski pucnji. Narod u Peći je, piše novinar „Politike“, konačno srećan. A to je varošica u kojoj žive „očajnici, žrtve neke teške magle neizvesnosti i nesigurnosti“, puteva je malo, a i ti koji postoje - nisu sigurni
