Foto: Zoran Žestić/Tanjug
Već na početku svog govora, patrijarh Porfirije je pozvao na mir sa Albancima. Odabrao je da spomene lepe momente zajedničke istorije (i da ne pomene one druge momente), bliske veze muslimana i pravoslavnih, kazavši da Bog ne gleda na to ko je ko, već da su svi Božja deca
U petak, nešto pre 12 časova, završeno je svečano ustoličenje patrijarha SPC Porfirija u manastiru Pećka Patrijaršija.
Po načinu na koji su tekle pripreme, činjenici da je javnost obaveštena samo nekoliko dana ranije, a i po nedvosmislenim porukama koje je patrijarh Porfirije poslao, bilo je jasno da se Crkva trudi da ne dovede u (još) težu poziciju Srbe na Kosovu. Iako se govorilo u medijima da će možda biti nereda, atmosfera u Mitrovici, Prizrenu ili Peći dan ranije nije odgovarala ovim strepnjama.
Najjednostavnije rečeno, politizacija događaja je izbegnuta. Otud, srećom, manje municije za obe strane – i Beograd i Prištinu – u nacionalističkim prepucavanjima.
Na ulazu u manastir bilo je nekolicina vojnika KFOR-a i više pripadnika kosovske policije. Ljudi su pristizali od sedam ujutru, a do kraja liturgije bilo je nekoliko stotina vernika.
Bila je prisutna većina arhijereja SPC, mitropolit Ilarion (Alfejev) – doskorašnji predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, sada Mitropolit budimpeštanski –, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, članovi porodice Karađorđević i nekoliko lokalnih političara sa Srpske liste.
Poređenja radi, na svečano ustoličenje patrijarha Irineja došli su predstavnici skoro svih pomesnih pravoslavnih crkava, a bio je prisutan i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Tada se, što ovoga puta nije bilo slučaj, javnost danima bavila time ko će od političkih predstavnika iz Beograda doći ili pokušati da dođe.
Stiglo je danas u Pećku Patrijaršiju i nekoliko autobusa iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Kako se ne može na Kosovo ući iz BiH bez vize, tvrdio je neko od prisutnih kako je nekolicina njih morala da vadi lične karte u Srbiji ne bi li stigli na svečano ustoličenje.
Već na početku svog govora, patrijarh Porfirije je pozvao na mir sa Albancima. Odabrao je da spomene lepe momente zajedničke istorije (i da ne pomene one druge momente), bliske veze muslimana i pravoslavnih, kazavši da Bog ne gleda na to ko je ko, već da su svi Božja deca.
Na jedan kilometar od Peći, u punoj crkvi, govorio je o praštanju i pomirenju sa Albancima kao jedinoj mogućnost opstanka i za jedne i za druge.
Zatim je naglasio da niko drugi nije preterano zainteresovan da onima koji žive ovde pruži mir. Tu poruku – da nam niko sa strane, do nas samih, neće pomoći da izgradimo bolje međusobne odnose poslao je i pre nekoliko meseci, i to baš za Vidovdan. Tada je kazao da su Srbi i Albanci potrebni jedni drugima, da je važno da to razumemo, te da ne dozvolimo da nas drugi uče onome što smo već sami živeli.
Kao i njegovi prethodnici, govorio je patrijarh Profirije o važnosti Pećke patrijaršije – nazvavši je srpskim pravoslavnim Jerusalimom –, kao i Kosova i Metohije za narod i Crkvu.
Važan momenat njegovog govora bila je zahvalnost sveštenstvu, ali pre svega narodu koji na Kosovu živi. Baš u trenutku kada je patrijarh izgovarao rečenicu „naša međusobna podrška i naše zajedničke molitve deo su naše neraskidive zajednice koja je izvan svake ideologije“, u crkvi je nestalo struje. A time i ozvučenja, pa većina prisutnih nije čula poslednji minut govora.
Duh obraćanja patrijarha možda bi se dao sažeti u činjenici da je u poprilično kratkoj besedi reč „mir“ ili „miriti“ izgovorio ravno 24 puta.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
„Vučić je nešto obećao Trampu“, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić, povodom optužbi Rusije da joj Srbija zabija nož u leđa naoružavanjem Ukrajine. „Najava da bi Tramp mogao uskoro da dođe u Beograd je potvrda da odnosi sa Amerikancima idu uzlaznom linijom do mere koja alarmira Moskvu“
Elektrodistribucija Srbije odlučila je da privremeno odloži primenu člana 197. Zakona o energetici, koji predviđa duže rokove za očitavanje brojila. Građani će u međuvremenu moći da nastave sa samostalnim prijavljivanjem stanja
Prema nezvaničnim informacijama iz valjevske bolnice, povređeno je pet osoba i one imaju lakše povrede
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije ustoličen je danas u Pećkoj patrijaršiji na Kosovu i Metohiji. Pozvao je patrijarh Srbe da grade mir zajedno sa Albancima kao što su srpske porodice gradile mir sa albanskim porodicama koje su i u dobra i u zla vremena čuvale Pećku patrijaršiju i Dečane
Pre skoro sto godina održano je u Peći svečano ustoličenje patrijarha Dimitrija, prvog patrijarha obnovljene Srpske patrijaršije (1920). U manastiru Pećka patrijaršija je skopska pozorišna trupa, orkestar Kraljeve garde svira, čuje se pesma hora. Okolo odzvanjaju topovski pucnji. Narod u Peći je, piše novinar „Politike“, konačno srećan. A to je varošica u kojoj žive „očajnici, žrtve neke teške magle neizvesnosti i nesigurnosti“, puteva je malo, a i ti koji postoje - nisu sigurni
