Miloš Vučević je na svojoj lojalnosti izgradio političku karijeru u senci Aleksandra Vučića – od gradonačelnika Novog Sada, preko ministra odbrane i premijera, do savetnika predsednika za regionalna pitanja. Njegovo povlačenje s mesta predsednika Vlade, formalno zbog odgovornosti za nasilje nad studentima, ostavilo je mnogo više pitanja nego odgovora
Donedavni premijer Miloš Vučević, ujedno i predsednik Srpske napredne stranke, imenovan je za savetnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića za regionalna pitanja. On je na ovu funkciju imenovan 27. maja, a odluka je objavljena u Službenom glasniku.
Pre ove, Vučević je obavljao funkciju premijera. Ostavku je, međutim, podneo 28. januara jer, kako je naveo, „smatra da je objektivno odgovoran za napad na studente“ koji se te noći desio ispred prostorija SNS-a u tom gradu iz kojih su izašli „momci“ za palicama koji su prebili studente, a jednoj studentkinji polomili vilicu.
„Mislim da ova politika kojoj ja pripadam, stranka koju vodim, koja je pobeđivala zajedno sa predsednikom Republike na svim izborima od 2012. godine više puta, mora da pokaže najveći stepen odgovornosti, mora da donese i pokaže nove zakonomernosti u srpskoj politici, mora da pokaže da je najodgovornija i zato nakon ovog događanja u Novom Sadu moja neopoziva odluka je da podnesem ostavku na mesto predsednika Vlade“, rekao je tada Vučević.
Međutim, nastavio je da obavlja funkciju predsednika stranke čiji su pripadnici palicama mliatili studente.
Ove nasilnike predsednik Republike u međuvremenu naziva „junacima“.
Čovek bez svojstava
„Čak su i dobri poznavaoci prilika u Novom Sadu bili iznenađeni kada je, posle izbora 2012. godine, za prvog čoveka grada katapultiran Miloš Vučević, do tada skoro potpuno anoniman politički delatnik i advokat, sin starog radikalskog lisca Zorana Vučevića, koji je u periodu gradonačelnikovanja Maje Gojković obavljao funkciju predsednika gradskog parlamenta. Kažu da do danas, i posle skoro decenijskog upravljanja glavnim gradom Vojvodine, Miloš nije mentalno uspeo da izađe iz senke svog oca, koji je dobro znao da, po osnivanju Srpske napredne stranke, valja promeniti partijski dres“, pisalo je ranije „Vreme“.
Veoma ozbiljne optužbe protiv Vučevića iznete se u anonimnoj krivičnoj prijavi koja je 2020. godine bila dostavljena Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Novom Sadu, u kojoj se tvrdi da je gradonačelnik Novog Sada pomogao svom bliskom saradniku, savetniku Slobodanu Miliću, zvanom Bocara, da zgrne milione evra.
U prijavi se navodilo da su planska dokumenta menjana i u ovom slučaju, sa ciljem da se vrednost zemljišta koje je prethodno Milić kupovao – višestruko uveća. Grad je potom po znatno višoj ceni otkupio od Milića deo tog zemljišta, a na drugom, „prenamenjenom“ posedu Vučevićev savetnik gradi objekte u vrednosti od čak 40 miliona evra.
Mediji koji nisu pod kontrolom naprednjačke vlasti detaljno su izveštavali o vezama Miloša Vučevića sa ljudima veoma sumnjivih biografija, poput Marka Bosanca, zvanog Boske, Zvonka Veselinovića ili Slobodana Milutinovića Snajper. Oni su igrali važnu ulogu u naprednjačkom „izbornom inženjerimgu“, a zauzvrat dobijali veoma lukrativne poslove.
Čovek od najvećeg poverenja Vučića
Vučević je bio gradonačelnik Novog Sada u tri uzastopna mandata, počevši od 2012. godine.
Rođen je 1974. godine u Novom Sadu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 1999. godine. Nakon studija radio je kao advokat u porodičnoj advokatskoj kancelariji sve do 2012. godine, kada je izabran za gradonačelnika.
Vučević se pridružio SNS-u 2008. godine, a 2011. godine postao je predsednik Gradskog odbora stranke u Novom Sadu. Za potpredsednika SNS-a izabran je 2016. godine, a 2023. postao je formalni predsednik stranke .
Tokom svoje političke karijere, Vučević je bio poznat po svom angažmanu u lokalnoj samoupravi i razvoju Novog Sada.
U oktobru 2022. godine, Vučević je imenovan za ministra odbrane i potpredsednika Vlade Srbije, da bi u maju 2024. godine postao premijer Srbije.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
