Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravlja o šestomesečnom izveštaju o Kosovu i Metohiji. Izveštaj o radu Misije UN na Kosovu i Metohiji predstavlja specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica Unmika Karoline Zijade. Prištinu predstavlja predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani, a Srbiju predsednik Aleksandar Vučić.
Sednici, pored pet stalnih članica SB UN (SAD, Rusije, Kine, Francuske i Velike Britanije), prisustvuju i predstavnici nestalnih članova SB UN u ovom mandatu: Gvajane, Sijera Leonea, Švajcarske, Alžira, Republike Koreje, Ekvadora, Slovenije, Mozambika, Japana i Malte, koja je predsedavajuća.
Nepodnošljivi uslovi života
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je na sednici SB UN da privremene institucije samouprave u Prištini stvaraju nepodnošljive uslove života za Srbe i druge nealbance, prenosi RTS.
Podsetio je da je 19. aprila bilo 11 godina od kada je usvojen Briselski sporazum, da je EU bila jedan od potpisnika, a da formiranje ZSO nije ni na vidiku.
Vučić je, reagujući na obraćanje Vjose Osmani, koja je kao deo delegacije dovela nekoliko žena koje su navodno svedočile zločinima srpske vojske i policije, ocenio da se radi nekoj vrsti političkog teatra, pošto se od nje nije čula nijedna reč o izveštaju, ništa o poslednjih šest meseci.
„Zašto nas niste obavestili? Ko će da bude član svake delegacije? Da li stvarno verujete da nije bilo silovanih Srpkinja na Kosovu tokom tog perioda? Mogu da vam pokažem da postoji jedna osoba koju ovde nisam mogao da dovedem kao deo svoje delegacije. To je Marica Mirić iz Bijelog Polja. Sa Kosova. Ta žena je u tom periodu bila silovana nekoliko puta, a onda zaklana. Ali to nije bila tema našeg današnjeg sastanka. O tome se radi. Molim vas sledeći put obavestite nas“, rekao je Vučić koji je pokazao fotografiju žrtve.
Povodom navoda da je pre nekoliko dana Srbija prikazala neke iranske dronove u Srbiji, Vučić je istakao da nikada niko u Srbiji nikada nije video nikakav iranski dron.
„To se nije desilo“, poručio je Vučić.
Šampion demokratije
Predsednica privemenih institucija u Prištini Vjosa Osmani iskoristila je svoje obraćanje da govori o uspesima Prištine u poslednjih 25 godina nazivajući tzv. Kosovo „šampionom demokratije“.
„Naša mlada republika pokazuje demokratiju na delu. Sva postignuća su delo ljudi koji su puni nade i želje da napreduju. Mi smo se podigli iz pepela rata. Vladavina prava je ono na čemu počivaju sve naše institucije što je prepoznato od najznačajnijih organizacija za ljudska prava“, tvrdi Vjosa Osmani.
Osmani je navela da je ekonomski rast od pandemije u konstantnom rastu i da je Priština stabilan partner u svetu.
„Tvrdnje o etničkom čišćenju Srba su zlonamerne, netačne i politički motivisane od strane srpkih zvaničnika. Kosovski Srbi koji čine 3-4 odsto građana imaju sva prava na obrazovanje, i sva druga prava kao manjinska zajednica“, tvrdi Osmani.
Pravoslavne crkve i manastiri, tvrdi, imaju svu moguću zaštitu iako godinama nije zabeležen nijedan etnički motivisan napad na njih.
„Pokušaji destabilizacije od strane Srbije traju i 25 godina od NATO intervencije što je pokazano u nemirima u septembru kada su napadani kosovski novinari i pripadnici Kfor-a“, navela je predsednica privremenih institucija u Prištini.
„Ovde sam da ponovim da je Kosovo spremno da sprovede dogovoreno u potpunosti i bez odugovlačenja, dok Srbija na sve načine sprečava prijem Kosova u međunarodne organizacije“, rekla je Osmani
Kao deo prištinske delegacije Vjosa Osmani je na sednicu Saveta bezbednosti dovela nekoliko žena koje su, navodno, svedočile o zločinima koje su počinile srpska vojska i policija.
Opšti je utisak nezadovoljstvo
Specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica Unmik-a Karoline Zijade predstavila je izveštaj o radu Misije UN na Kosovu i Metohiji.
„Održala sam mnoge konsultacije sa zvaničnicima u Beogradu i Prištini, kao i sa našim partnerima na terenu. Opšti je utisak nezadovoljstvo svih napretkom u dijalogu što se odražava na bezbednosnu situaciju na KiM. Tokom nekoliko meseci usmereni su veliki napori da se reši pitanje legitimititeta vlasti u 4 opštine na severu Kosova gde su Srbi većinsko stanovništvo. Prikupljeni su potpisi za opoziv gradonačelnika koji su izabrani sa svega 4 odsto glasova. Cilj je da se smanje tenzije koje su ovi izbori porouzrokovali“, rekla je Zijade.
Antonio Guteres je u redovnom izveštaju, koji se odnosi na period od 19. septembra 2023. do 15. marta 2024. godine, naveo da su, uprkos izvesnom napretku u implementaciji sporazuma postignutih uz posredovanje EU, tenzije između Beograda i Prištine povećane, a da je bezbednosna situacija na severu Kosova ostala krhka.
Etničko nasilje
Stalni predstavnik Ruske Federacije pri UN Vasilij Nebenzja je podsetio da je Rusija u martu tražila posebnu sednicu o 25-godišnjici NATO intervencije na suverenu zemlju bez dozvole UN.
„Situacija na Kosovu čini nas veoma zabrinutim, etničko nasilje se nastavlja pod okriljem privremenih institucija u Prištini. Vlasti u Prištini konstantno izbegavaju dijalog, dok se Beograd konstantno pritiska da prizna Kosovo. Vašington i Brisel konstantno umanjuju značaj Rezolucije 1244, Briselski sporazum se ne poštuje“, rekao je ruski predstavnik.
Napredak odnosa uslov za evrointegracije
Predstavnik Francuske Nikola de Rivijer poručio je da je hitno potreban napredak ka normalizaciji, jer će osigurati stabilnost u regionu, i neizbežan je uslov za evrointegracije.
Smatra da su sporazumi postignuti u Briselu i Ohridu veliki uspeh i zahteva punu implementaciju.
Francuska će, poručuje, nastaviti da podržava posredovanje EU.
Napominje da Beograd i Priština moraju da ispune svoje obaveze i pozdravlja konstruktivne akcije na obe strane.
Mora se, međutim, ići dalje, dodaje ambasador i ukazuje da se formiranje ZSO od Prištine predugo očekuje.
„Nadamo se da će biti postignug nepovratan progres, u skladu sa aspiracijama Kosova da postane član Saveta Evrope“, istakao je ambasador.
Istakao je da izbori na severu KiM moraju biti organizovani što pre, uz učešće svih zajednica.
Apeluje na strane da pronađu rešenje u dijalogu, kako bi prevazišli tenzije koje je stvorila odluka Prištine da ukine upotrebu dinara.
Pozicija Kine nepromenjena
Predstavnik Kine na sednici SB UN zatražio je od Prištine da povuče poteze koje su doveli do destabilizacije, i ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma.
„Odluka kosovskih vlasti da ukine dinar direktno je ugrozilo funkcionisanje srpske zajednice: Pozivamo Prištinu da povuče jednostrane poteze koje dovode do destabilizacije i potencijalnih konfrontacija“, rekao je predstavnik Kine.
On je podsetio da je Rusija prošlog meseca inicirala raspravu o situaciji na KiM 25 godina posle NATO intervencije kojom su, kako je rekao, napadom na suverenu zemlju prekršene sve međunarodne pravne norme.
On je rekao da pozicija Kine po kosovskom pitanju ostaje nepromenjena.
Zastoj u napretku
Zamenik stalnog ambasadora Sjedinjenih Američkih Država pri Ujedinjenim nacijama Robert Vud rekao je da su SAD zabrinute zbog zastoja u napretku u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
On je na sednici Saveta bezbednosti UN ocenio da je s obzirom na, kako je rekao, istoriju regiona prethodnih godina, napravljen pomak, ali je naveo da se prečesto dešavaju „eskalatorne“ akcije Beograda i Prištine, što „odlaže napredak“.
Američki diplomata je rekao da je Vašington zabrinut zbog odluke Centralne banke u Prištini da ukine dinar, koja, prema njegovim rečima, utiče na dobrobit i ranjivost manjinskih zajednica i podriva put ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
„Apelujemo na obe strane da preduzmu konkretne korake kroz dijalog pod okriljem EU i da ispune obaveze, uključujući pronalaženje rešenja za valutu. Takođe, očekujemo i napredak u uspostavljanju Zajednice srpskih opština“, poručio je Vud.
Tvrdi da Beograd nije načinio značajan napredak u privođenju pravdi odgovornih za događaje u Banjskoj 24. septembra i dodao da Beograd treba da sarađuje sa Kforom „kako bi se sprečili takvi napadi“.
„Očekujemo punu primenu vladavine prava“, rekao je Vud.
Delegacija Prištine zadržana na ulazu
Predsedavajuća Savetu bezbednosti UN i stalna predstavnica Malte pri UN Vanesa Frejzer otvorila je sednicu o izveštaju Unmika o Kosovu i Metohiji.
Ubrzo je usledilo kraće odlaganje sednice, jer je, kako je pojasnila Frejzer, cela delegacija Prištine zadržana na ulazu zbog UN procedura.
Frejzer, je nakon višeminutne pauze i provere informacija koje je dobila, nalgasila da je reč o protokolu UN, zbog koji su neki učesnici zadržani na ulazu.