Foto: AP
Vest da se iz ukrajinskih biblioteka izbacuju ruske knjige je tačna, kaže Olena Koncevic iz Odese, i dodaje da je to trebalo odavno uraditi. Alu Tatarenko iz Lavova čude intelektualci u Srbiji koji se zgražavaju što je iz ukrajinskog školskog programa povučen "Rat i mir", roman koji se pokazao nemoćnim da vaspita humanog čoveka
Na ulazu biblioteke u Odesi postavljen je natpis kojim se čitaoci obaveštavaju da ta ustanova povlači iz fonda kolekciju savremene ruske književnosti.
Fotografiju ovog obaveštenja prenele su juče ukrajinske onlajn novine Strana.
„Ukoliko imate pitanja u vezi sa ovom odlukom, obratite se Službi bezbednosti Ukrajine“ – navodi se u saopštenju.
Olena Koncevič, stanovnica Odese, inače novinar i DJ Prvog TV kanala Odese i prevodilac sa balkanskih jezika, kaže za „Vreme“ da je ta vest tačna.
„U ovom slučaju to je bila odluka baš te biblioteke, ali već više od mesec dana ima slučajeva kad se izbacuje ruska književnost iz biblioteka po čitavoj Ukrajini, pogotovo propaganda“, kaže Oleana Koncevič.
Na pitanje kako na to gledaju stanovnici Odese i korisnici biblioteka, kaže:
„Slažu se da je to odavno trebalo da se uradi. Imamo svoju kulturu i književnost, ne treba nam tuđa.“
Ala Tatarenko koja živi u Lavovu, prevodilac je brojnih srpskih pisaca na ukrajinski i ukrajinskih na srpski, kaže za „Vreme“ da je čula za odluku da se iz biblioteka izbace ruske knjige, ali da ne zna kako se sprovodi.
Kaže i da je takva odluka ne čudi.
„U situaciji kad su ruske trupe uništile brojne biblioteke, škole, kad su jutros u Kijevu uništili vrtić i stambene zgrade, a u mestima koja su početkom rata privremeno okupirale palile knjige na ukrajinskom (možda ste videli slike na netu), takva odluka ne bi trebalo da izaziva čuđenje. Ne znam da se isto ovako svet zainteresovao za vest o zatvaranju biblioteke ukrajinske literature u Moskvi još 2017. Sumnjam.“
U fondovima biblioteka Ukrajine ima van svake sumnje, kaže Tatarenko, „veoma mnogo knjiga na ruskom iz doba SSSR-a. Nisam sigurna da ih sad neko čita, posebno one socrealističke“, i objašnjava da u Ukrajini ruska književnost „već dugo ima isti status kao i druge strane književnosti. Ranije se većina dela svetske književnosti prevodila na ruski, sad ima ukrajinskih prevoda“.
„Od kada je Rusija napala Ukrajinu, ruski jezik i književnost postaju sve manje popularni, čak i među onima koji su pre rata govorili ruski.
Ne znam tačno šta će biti sa ruskim knjigama u bibliotekama, možda će biti u kolekcijama literature na stranim jezicima, kao knjige na engleskom nemačkom, poljskom, srpskom.“
Ala Tatarenko kaže da je razumljivo zašto se, u „situaciji kad u Ukrajini besni rat“, nije dovoljno raspitala o ruskim knjigama.
„U petak je Rusija gađala raketama skoro celu teritoriju Ukrajine, radi se o najmanje 50 raketa, od kojih su 6 ispaljene na Lavovsku oblast u kojoj živim. Juče je u dva napada gađan Kijev. Ima ljudskih žrtava. Ponovo su napali Harkov, grad u kojem su za vreme rata oštetili zgrade nekoliko univerziteta… Sirene sviraju nekoliko puta na dan. U oblastima na granici sa Rusijom ne stišava se paljba satima po stambenim zgradama, školama, domovima kulture pa i bibliotekama. O krvavim borbama na istoku i jugu zemlje da se i ne priča.“
Zato se, kaže Ala Tatarenko, „pomalo čudim kad čitam da se pojedini intelektualci u Srbiji zgražavaju nestanku iz ukrajinskog školskog programa Rata i mira, a ne zanimaju se za zločine ruske vojske u Ukrajini. Taj roman Tolstoja se pokazao, izgleda, nemoćan u vaspitanju humanog čoveka. Nije napravio od sadašnjih Rusa humaniste i pacofiste – dovoljno je pogledati slike Irpinja, Buče, Borodjanke, Mariupolja, Severodonjecka“.
„Izvinite što u takvoj situaciji ne mogu da vam dam precizniju informaciju o temi koja vas zanima“, rekla je za „Vreme“ Ala Tatarenko.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Jedan broj škola u Srbiji je drugi dan zaredom u štrajku. Za svakih 15 minuta, za koliko su skraćeni časovi, nastavnicma će biti umanjene plate. Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić Petrović kaže za „Vreme” da niko nije spreman da osustane, kao i da tragedije kroz koje prolazimo kao društvo dokazuju da sistem ne funkcioniše
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naučio je lekcije iz prošlogodišnjih građanskih protesta nakon masovnih ubistava. Nakon novosadske tragedije delimično je promenio odbrambenu taktiku da bi u startu obuzdao preteći talas nezadovoljstva
Urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu posledica je niza propusta, tvrdi inženjer geologije Zoran Đajić koji je na projektu rekonstrukcije bio angažovan kao nadzornik za kamen
Firma Utiber zadužena za nadzor radova na rekonstrukciji železničke pruge od Novog Sada do granice upozorava da je na Železničkoj stanici u Novom Sadu došlo do preraspodele statičkih veličina na krovu i da to može da ima ozbiljne posledice po bezbednost
Gostujući u „Ćirilici“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objasnio narodu ko je kriv za tragediju u Novom Sadu, otkrio im da on nije izmislio tajnost ugovora sa kineskim firmama, već oni bivši, te da će opoziciji ponuditi "savetodavni referendum" o sopstvenom razrešenju
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
