Foto: AP
U Ukrajini, Poljskoj, Litvaniji…. Užurbano se demontiraju spoemnici koji svedoče na istorijske periode kada su u tim državama bili Sovjeti. Spomenik rusko-ukrajinskom prijateljstvu više nema nikakvog smisla – rekao je autor jednog od spomenika gledajući kako ruše njegovo delo
U Kijevu je uklonjen Spomenik prijateljstvu između Ukrajine i Rusije iz sovjetske ere, gotovo u isto vreme kad je na severu Litvanije izvučen iz zemlje memorijalni kamen Crvenoj armiji. Dva dana pre toga demontiran je spomenik ruskom piscu Maksimu Gorkom u ukrajinskom gradu Vinici. Pre toga u Poljskoj javno su srušena tri spomenika sovjetske Crvene armije.
Spomenik prijateljstvu u Kijevu je bronzana statua od 8 metara, Prikazuje ukrajinskog i ruskog radnika na postolju koji zajedno drže sovjetski Orden prijateljstva.
„Bila je potrebna i simbolika: prvo je figura ruskog radnika izgubila glavu kada su pokušali da podignu skulpturu. Zatim su pokušali da poseku postolje na koje su bile postavljene figure. Ispostavilo se i da je teško. Ali stručnjaci su pronašli izlaz – presekli temelj spomenika. Bukvalno, iskorenjena i uklonjena skulptura!“, napisao je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko na Telegramu.
„Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu… Možemo li biti prijatelji sa Rusijom? Šta vi mislite? Ovo je naš najgori neprijatelj, zato spomenik rusko-ukrajinskom prijateljstvu više nema nikakvog smisla“ rekao je agenciji Rojters Serhij Mirhorodski jedan od kreatora Spomenika prijateljstva, koji je posmatrao skidanje.
Demoniranje spomenika Maksimu Gorkom u ukrajinskom gradu Vinici zabeleženo je na Tviteru. Uz video zapis objavljen je i komentar „sluga staljinističkog režima“.
Na memorijalnom kamenu koji je izvučen u Madlieni, u Litvaniji, pisalo je da Sovjetska armija 1944. oslobodila taj grad od fašističkih nemačkih okupatora.
U Poljskoj su srušeni spomenici u mestu Grnčarsko u Donjoj Šleziji na jugu Poljske i Mjendzibloću i Sjedlecu u Velikopoljskom vojvodstvu na zapadu zemlje.
Poljski institut pamćenja naroda planira da skloni još šezdesetak takvih spomenika, u nameri da da dovrši dekomunizaciju javnog prostora, što je po zakonu iz 2017. godine kojim se zabranjuju spomenici koji „simbolizuju ili propagiraju“ totalitarne režime.
Nakon tog zakona, na spisku nepodobnih našlo se 500 spomenika.
Predsednik poljskog Instituta za nacionalno sećanje prisustvovao je rušenju spomenika u Hrzovicama i proglasio da „Nema mesta spomenicima i simbolima označenim crvenom petokrakom u slobodnoj, nezavisnoj i demokratskoj Poljskoj, niti u slobodnoj Evropi“.
Tokom Drugog svetskog rata, Crvena armija je proterala snage nacističke Nemačke iz Poljske, ali komunistički režim koji je nametnut većina Poljaka vidi kao mračni period njihove istorije, i ima negativan stav prema spomenicima podignutim Sovjetskom Savezu.
Spomenik Crvenoj armiji iz 1950. godine koji je srušen na groblju u Koszalinu, objavile su lokalne vlasti, srušen je nelegalno. Spomenik predstavlja vojnika koga grli devojka sa golubom u ruci.
S.Ć./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predsednik SVM-a Balint Pastor izjavio je da je stranka razgovarala sa Peterom Mađarom o mogućoj saradnji, uz potvrdu da ostaje politički partner SNS-a
Termini, termini, termini. Vučić je bežao od pomena izbora više od godinu dana, a sada pominje rokove u svakom obraćanju. Zašto?
Učesnici treće tribine nedeljnika „Vremena“ iz serijala razgovora posvećenih ključnim pitanjima koja utiču na život u Beogradu, saglasni su u tome da haos u saobraćaju nije slučajan, već posledica loših odluka, korupcije i potpunog odsustva strateškog planiranja aktuelne vlaste
Brent Sadler je zaposlenima na N1 rekao da za urednika programa neće biti doveden niko spolja. Inače, među novinarima u Junajted grupi traje napetost i ređaju se nagađanja
Ministar kulture Nikola Selaković izneo je odbranu u slučaju „Generalštab“ tvrdeći da je postupak protiv njega politički motivisan i zasnovan na pristrasnom delovanju tužilaštva
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
