Foto: AP
U Ukrajini, Poljskoj, Litvaniji…. Užurbano se demontiraju spoemnici koji svedoče na istorijske periode kada su u tim državama bili Sovjeti. Spomenik rusko-ukrajinskom prijateljstvu više nema nikakvog smisla – rekao je autor jednog od spomenika gledajući kako ruše njegovo delo
U Kijevu je uklonjen Spomenik prijateljstvu između Ukrajine i Rusije iz sovjetske ere, gotovo u isto vreme kad je na severu Litvanije izvučen iz zemlje memorijalni kamen Crvenoj armiji. Dva dana pre toga demontiran je spomenik ruskom piscu Maksimu Gorkom u ukrajinskom gradu Vinici. Pre toga u Poljskoj javno su srušena tri spomenika sovjetske Crvene armije.
Spomenik prijateljstvu u Kijevu je bronzana statua od 8 metara, Prikazuje ukrajinskog i ruskog radnika na postolju koji zajedno drže sovjetski Orden prijateljstva.
„Bila je potrebna i simbolika: prvo je figura ruskog radnika izgubila glavu kada su pokušali da podignu skulpturu. Zatim su pokušali da poseku postolje na koje su bile postavljene figure. Ispostavilo se i da je teško. Ali stručnjaci su pronašli izlaz – presekli temelj spomenika. Bukvalno, iskorenjena i uklonjena skulptura!“, napisao je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko na Telegramu.
„Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu… Možemo li biti prijatelji sa Rusijom? Šta vi mislite? Ovo je naš najgori neprijatelj, zato spomenik rusko-ukrajinskom prijateljstvu više nema nikakvog smisla“ rekao je agenciji Rojters Serhij Mirhorodski jedan od kreatora Spomenika prijateljstva, koji je posmatrao skidanje.
Demoniranje spomenika Maksimu Gorkom u ukrajinskom gradu Vinici zabeleženo je na Tviteru. Uz video zapis objavljen je i komentar „sluga staljinističkog režima“.
Na memorijalnom kamenu koji je izvučen u Madlieni, u Litvaniji, pisalo je da Sovjetska armija 1944. oslobodila taj grad od fašističkih nemačkih okupatora.
U Poljskoj su srušeni spomenici u mestu Grnčarsko u Donjoj Šleziji na jugu Poljske i Mjendzibloću i Sjedlecu u Velikopoljskom vojvodstvu na zapadu zemlje.
Poljski institut pamćenja naroda planira da skloni još šezdesetak takvih spomenika, u nameri da da dovrši dekomunizaciju javnog prostora, što je po zakonu iz 2017. godine kojim se zabranjuju spomenici koji „simbolizuju ili propagiraju“ totalitarne režime.
Nakon tog zakona, na spisku nepodobnih našlo se 500 spomenika.
Predsednik poljskog Instituta za nacionalno sećanje prisustvovao je rušenju spomenika u Hrzovicama i proglasio da „Nema mesta spomenicima i simbolima označenim crvenom petokrakom u slobodnoj, nezavisnoj i demokratskoj Poljskoj, niti u slobodnoj Evropi“.
Tokom Drugog svetskog rata, Crvena armija je proterala snage nacističke Nemačke iz Poljske, ali komunistički režim koji je nametnut većina Poljaka vidi kao mračni period njihove istorije, i ima negativan stav prema spomenicima podignutim Sovjetskom Savezu.
Spomenik Crvenoj armiji iz 1950. godine koji je srušen na groblju u Koszalinu, objavile su lokalne vlasti, srušen je nelegalno. Spomenik predstavlja vojnika koga grli devojka sa golubom u ruci.
S.Ć./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Evropski parlament usvojio je rezoluciju u kojoj se ocenjuje da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU
Posle pauze na aerodromu u Bakuu i čekanja dozvole za nastavak leta, avion kojim predsednik Aleksandar Vučić ide u Moskvu, nastavio je put
Studenti u blokadi svih univerziteta u Srbiji ne traže više samo moralnu podršku – traže političku odgovornost. Zahtev za vanredne izbore podržale su i opozicione stranke, ali ostaje ključno pitanje: kako naterati vlast da popusti i da li postoji način da se izbori zaista održe pod fer uslovima?
U Srbiji, Viber je postao mnogo više od aplikacije za dopisivanje – za mnoge građane on je postao i izvor problema. Od početka protesta u zemlji, poruke iz roditeljskih i aktivističkih grupa sve češće završavaju u tabloidima, a njihovi autori – na saslušanju u policiji
Vlasnica kluba sa Ibice tvrdi da je jedan srpski diplomata za samo jednu noć potrošio 155.000 evra na provod
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
