Foto: AP Photo
U slučaju da komšije posumnjaju da je neko homoseksualac, a to ne prijave, sleduje im šest meseci robije. Novinarima ili aktivistima koji se zalažu za prava LGBT zajednice preti kazna do 20 godina zatvora. Predsednik Ugande Joveri Musevini je zakon o komoseksualnosti vratio u Parlament, ali ne zato što ga smatra isuviše rigoroznim, već zato što traži da pojedine odredbe zakona budu još oštrije
Predsednik Ugande Joveri Musevini odbio je da potpiše novi zakon koji predviđa smrtnu kaznu ili doživotni zatvor za homoseksualce, ali ne zato što se ne slaže sa tim da im se oduzme život ili da ostatak života provedu iz rešeteka, već zato što od Parlameta traži da pojedine odredbe Zakona o homoseksualnosti budu još rigoroznije.
Musevini je na sastanku u Kampali rekao poslanicima i da bi onim gejevima i lezbejkama koji se „pokaju“ trebalo da se omogući rehabilitacija i „povratak u normalna“ život.
Predlog zakona uživa široku podršku u Ugandi, podržavaju ga i crkvene vođe. Zakon je izglasan na predlog opozicionog poslanika koji je objasnio da treba sprečiti „promovisanje, regrutovanje i finansiranje“ LGBT aktivnosti u državi.
Šta tačno propisuje novi zakon
Homoseksualni čin se u Ugandi već sada su kažnjiva doživotnom robijom, na osnovu zakona iz kolonijalne ere koji zabranjuje seksualne odnose „protivne prirodi“. Međutim, ovim predlogom uvedena su mnoga nova krivična dela.
Ona podrazumevaju smrtnu kaznu za slučajeve „teške seksualnosti“ koji su definisani kao seksualno zlostavljanje dece, osoba sa invaliditetom i drugih kategorija ranjivih ljudi. Do 14 godina zatvora kažnjava se „pokušaj“ homoseksualnost višeg stepena.
Zakon zabranjuje deklarisanje kao lezbejke, geja, biseksualne, transrodne ili kvir osobe.
Na meti su i aktivisti i novinari koji bi mogli da provedu i do 20 godina zatvora zbog „promovisanja“ prava LGBT osoba.
Prijatelji, porodica i komšije su po zakonu u obavezi da prijave policiji svakoga za koga posumnjaju da je homoseksualac. U protivnom, sledi im kazna do šest meseci zatvora.
Stanodavcima je zabranjeno da iznajmljuju stanove LGBT osobama.
Samo dvoje poslanika protiv
Kontroverzni zakon, koji je usvojen gotovo jednoglasno, naišao je na oštru osudu međunarodne zajednice koja zahteva da Musevini stavi veto na nacrt zakona. Oglasile su se SAD, UN, brojni aktivisti i organizacije za ljudska prava.
„Usvajanje ovog užasnog zakona je srceparajući trenutak za LGBT zajednicu i njihove najmilije u Ugandi“, rekla je generalna sektetarka međunarodne nevladine organizacije Amnesti internešnal Agnes Kalamar i dodala da „niko nikada ne bi trebalo da bude kriminalizovan zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta“.
Bez obzira na međunarodnu osudu, Musevini je pred kraj sastanka u Kampali poručio „imperijalistima“: „Kad god mi dođu, ja im kažem ‘Hajde ućutite’“.
Anti-LGBT zakoni u svetu
Trideset i dve afričke države, uključujući Ugandu, zabranjuju homoseksualnost. U njih nekoliko (Mauritanija, Nigerija, Somalija) kazna može biti i smrtna.
Anti-LGBT zakoni preovlađuju i na Bliskom istoku, ostrvskim državama Pacifika, Karibima i u južnim delovima Azije.
Smrtnа kaznа LGBT osobама preti i u Avganistanu, Bruneju, Iranu, Pakistanu, Kataru, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Jemenu.
U Iranu su prošle godine pogubljena dvojica muškaraca nakon što su šest godina proveli u zatvoru. Slično se dogodilo i aktivistkinjama iz Irana koje su osuđene na smrtnu kaznu zbog promovisanja homoseksualizma.
U Avganistanu su dozvoljena „ubistva iz časti“, gde rođaci ubijaju gej muškarca ili ženu da bi povratili čast porodici.
Kamenovanjem do smrti
U azijskoj državi Brunej, koja je jedna od najistaknutijih po pitanju anti-LGBT zakona, homoseksualnost i silovanje kažnjavaju se na isti način – kamenovanjem do smrti.
Pre ovog zakona koji, prema rečima brunejskih vlasti, za cilj ima prevenciju LGBT ponašanja, homoseksualnost u Bruneju kažnjavala se zatvorom do deset godina.
Poznate ličnosti poput Džordža Klunija, Eltona Džona i Elen Dedženeris usprotivile su se ovom zakonu i pozvale na bojkot hotela u SAD i Evropi koji imaju veze sa sultanom Bruneja Hasanalom Bolkijahom.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
