Prvo je ovog aprila, skoro 400 prisutnih na Forumu arhitekata iz cele Srbije jednoglasno prihvatilo akciju kojom bi se sprečio plan rušenja Beogradskog sajma i Generalštaba, a zatim je 13 članova radne grupe napisalo Deklaraciju o sudbini Sajma i Generalštaba i nedavno je predstavilo javnosti. Deklaracija je odmah postala poznata kao „Deklaracija arhitekata“, a do sada ju je potpisalo 26 udruženja, naučnih i stručnih institucija iz Srbije. Od ovog ponedeljka otvorena je i Peticija, broj potpisnika ubrzano raste.
Deklaracijom se od nadležnih traži da se Beogradski sajam proglasi spomenikom kulture, da se za ceo prostor izradi i usvoji plan detaljne regulacije i da se prostor uredi, a da se kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane restauriraju i vrate u prvobitno stanje, kao i da se stave van snage svi memorandumi, sporazumi i ugovori, da se ukinu sve odgovarajuće odluke koje su suprotne zakonima, propisima i obavezujućim aktima države Srbije.
Jedan od autora Deklaracije je arhitekta, urbanista i prostorni planer dr Borislav Stojkov, redovni profesor Univerziteta u Beogradu (u penziji) i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije.
On je siguran da su oni koji hoće da poruše zgrade Generalštaba i dopuste da na njihovom mestu niknu oblakoderi u vlasništvu šire porodice Donalda Trampa znali da su zgrade pod zaštitom, kao i ceo kompleks i Ulica kneza Miloša.
„Ali oni su uvereni u svoju moć da skinu zaštitu ako im bude potrebno i isplativo, ili ako budu imali neki drugi interes. Isto tako, ukoliko u zakonima piše drugačije, promeniće zakone, ili ako urbanistički planovi pokazuju druga verifikovana planska rešenja, promeniće planove, a sve po željama i instrukciji investitora. Službe zaštite, bilo republičkog ili gradskog nivoa, odavno su pod snažnim uticajem političke volje vlasti. Danas smo u situaciji da sve zavisi od pritiska vlasti na institucije zaštite i urbanizma, što je, po mom mišljenju, takođe nezakonito i nemoralno“, kaže za „Vreme“ Stojkov
Zanemarljiva dobit države
Restauracija Generalštaba jeste tehnički komplikovan i veoma skup poduhvat, te je za to teško obezbediti finansiranje, pogotovo pod uslovom da se tu zadrže upravne i administrativne državne funkcije. Investitor bi zato, u slučaju Generalštaba, jedino mogla da bude Država.
„A ona za za to, navodno, nema para ili volje, pored izgradnje Nacionalnog stadiona, gomile stadiona po Srbiji i drugih besmislenih investicija od lokalnog značaja. Prema dostupnim informacijama finansijskih eksperata, u projekat ‘Beograd na vodi’ Srbija je do sada uložila više od 1,2 milijarde evra, u šta su uključeni vrednost zemljišta u tom trenutku, troškovi aktiviranja zemljišta, objekti koji su dati na korišćenje, izrada planske dokumentacije, komunalne mreže itd“, objašnjava Stojkov.
Pritom, prema finansijskim izveštajima Beograda na vodi d.o.o. (koje je objavio Forbs Srbija, 13.4.2024.), od 2019. godine do danas ova firma je zaradila više od 145 miliona evra. Direktna korist za budžet Republike Srbije kao partnera (33 odsto) u 2022. i 2023. godini bila je oko 3 miliona evra godišnje, uz porez na dodatu vrednost od kojeg je prošle godine dobijeno oko 2 miliona evra.
„Jasno je iz svega da su prihodi Srbije neuporedivo manji u odnosu na ukupno ostvaren profit, a proporcionalno apsolutno nesrazmerni sa početnim i konstantnim ulaganjima na koje se, prema ugovoru, Republika Srbija obavezala“, zaključuje Stojkov. „Dakle, pitanje je prioriteta šta je važnije za uspešan i održiv razvoj Beograda za šta je potreban i viši stepen kulture onih koji donose odluke“.
Pročitajte ceo intervju sa Borislavom Stojkovom u novom broju nedeljnika „Vreme“ koji je na kioscima od 30. maja.
