Od početka godine do kraja avgusta u Srbiji je bilo 909 živorođenih beba manje nego lani, kada nam je demografska slika već bila rekordno niska. Tome je doprinelo malobrojno i staro stanovištvo
Prošle godine u Srbiji je rođeno rekordno malo beba kada se pogleda period od 1900. godine pa do danas, uključujući i Balkanske ratove i Prvi i Drugi svetski rat.
Međutim, kako navodi za RTS Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku, 1970. godine kada smo imali približno isti broj stanovnika, u fertilnom periodu je bilo dva miliona žena, a danas 1,4 miliona.
Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pa će prva beba u porodici od novembra biti podržana sa čak pola miliona dinara.
Ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević Stamenkovski pozvala je prošle nedelje uputila i apel građanima da „započnu demografsku obnovu nacije”.
Međutim, Bjelobrkova smatra da ih je trebalo ranije primeniti.
Mladi napuštaju zemlju, mahom žene
Slabom prirodnom priraraštaju doprinosi i to što je stanovnika sve manje, a kao nacija smo sve stariji.
Nepovoljna ekonomska situacija u zemlji i mogućnost dobijanja bolje plaćenih poslova u inostranstvu, najčešći su razlozi zbog kojih mladi ljudi u Srbiji žele da napuste svoju zemlju.
U odnosu na popis stanovništva iz 2022. godine, danas u Srbiji živi 274.000 mladih ljudi manje. Ipak postavlja se pitanje koliko mladi zaista odlaze, a koliko na te brojke utiče negativni prirodni priraštaj koji, kao gotovo sve evropske zemlje, pogađa i Srbiju.
Prema podacima Eurostata, prošle godine boravišnu dozvolu u zemljama Evropske unije zatražilo je 70.000 građana Srbije, a istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije ove godine, potvrđuju da najviše mladi odlaze iz zemlje. Čak 48.12 odsto mladih planira da se iseli iz Srbije, 11.1 procenata ne želi da se odseli, dok 39.8 odsto ne planira, ali ne isključuje tu mogućnost.
Zaposlene majke trpe diskriminaciju
Gordana Plemić iz udruženja „Roditelj“ ističe pak, da je veći problem usklađivanje rada i roditeljstva.
Veliki problem predstavlja pitanje da li je žena koja je u reproduktivnom periodu zaposlena, i ako jeste, šta se dešava kada se vrati na posao posle porodiljskog odsustva.
„Imamo veliki broj prijava porodilja koje nam se javljaju, koje po povratku na posao često dobijaju otkaz ili su premeštene na niže radno mesto što uslovljava i niža novčana primanja sa jednim članom porodice više“, ističe Plemićeva.
U istraživanju koje je sproveo Centar za mame pre nekoliko godina, svaka deseta žena je izjavila da ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu. Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, mogućnosti obrazovanja kako bi mogli da se ostvare kao roditelji.
Ako idemo ovom dinamikom rođenih i umrlih, do 2050. godine će nas biti najmanje million manje, kaže Bjelobrkova.
Izvor: RTS/Eurones
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
„Svedočimo činjenici da poluga mafijaškog režima doseže i preko granice“, poručili su studenti
Studenti Univerziteta u Kragujevcu najavili su da će nakon dočeka njhovih kolega biciklista biti predstavljeni kandidati za poslanike sa Studentske liste iz tog grada
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
