Hronologija novosadske tragedije
Ko je bio u lancu izdavanja dozvola za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, da li su radovi obuhvatali nadstrešnicu ili ne, i ko se od odgovornih jedini do sada nije oglasio
Prema podacima centra za podatke Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), najveću platu u Evropi u proseku zarađuju u Lihtenštajnu. Rad u ovoj maloj državi između Švajcarske i Austrije koja broji manje od 40.000 ljudi vredi 7.046 evra na mesečnom nivou
Najveću platu u Evropi najveću platu u Evropi u proseku zarađuju stanovnici Lihtenštajna. Rad u ovoj maloj državi između Švajcarske i Austrije koja broji manje od 40.000 ljudi vredi 7.046 evra na mesečnom nivou.
Lihtenštajn ima snažan finansijski sektor koji je i najzaslužniji za visok standard. Pre svega, radi se o niskim stopama porezima na dobit preduzeća, koji je ugrubo duplo manji od evropskog proseka zbog čega više hiljada kompanija imaju svoje sedište u Lihtenštajnu, neretko u vidu običnog poštanskog sandučeta. Ipak, Lihtenštajn se ne nalazi na listama zemalja koje su označene kao poreski rajevi. Drugi izbor prihoda ove alpske zemlje je turizam, pre svega zimski.
Iza Lihtenštajna je još jedna alpska država – Švajcarska sa prosečnom platom od 5.522 evra. Poput Lihtenštajna i Švajcarska ima manje poreske stope i razvijeni zimski turizam, ali Švajcarska ima i najjači banarski sektor na svetu i stepen privatnosti za komitentne koji nema nijedna druga država.
Danska na trećem mestu
Na trećem mestu je Danska sa 4.149 evra, zatim Luksemburg sa 3.699, Norveška 3.386, pa Island 3.377 evra i San Marino 3.237, dok je Irska poslednja zemlja na listi sa prosečnom platom višom od 3.000 evra i iznosi 3.086.
Od ostalih zemalja iz regiona prednjači Rumunija sa 924 evra, a slede Bugarska sa 822 i Albanija sa 507 evra.
Na evropskom dnu su zemlje gde se pretežno vode ratovi ili je bezbedonoso-politička situacija nestabilna, pa tako u Ukrajini iznosi 306 evra. U Belorusiji je 483, dok je prosečna zarada u Rusiji 588 evra.
U najvećoj zemlji i najjačoj ekonomiji Evropske unije, Nemačkoj, prosečna plata iznosi 2.831 evro.
U zemljama koje su nastale iz Jugoslavije najviša plata je u u Sloveniji 1.442 evra. Slede Hrvatska sa 1.163, Crna Gora (800), Srbija (714), Bosna i Hercegovina (652) i Severna Makedonija (557). Na teritoriji Kosova* su najniže prosečne zarade i iznose 446 evra.
Srbija: U proseku 736, medijalna 567 evra
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada bruto obračunata za avgust 2023. godine iznosila je 118.918 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosila 86.112 dinara.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, plate su nominalno veće za 14,4 odsto, a realno za 2,6 odsto. Medijalna neto zarada za avgust 2023. godine iznosila je 66.401 dinar, što znači da je polovina zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Z.S/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ko je bio u lancu izdavanja dozvola za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, da li su radovi obuhvatali nadstrešnicu ili ne, i ko se od odgovornih jedini do sada nije oglasio
Od ponoći je Stari Savski most formalno zatvoren. Aktivisti hoće po svaku cenu da spreče početak demontaže, a vlast, za sada, odogovornost za kašnjenje sa radovima prebacuje na Kineze. Počela je poznata igra mačke i miša
U Srbiji je na snazi jednodnevna, u Novom Sadu trodnevna žalost. Četrnaestoro ljudi je poginulo kada se na njih u petak obrušila nadsteršnica železničke stanice u Novom Sadu. Ko je za to kriv? Kritičari vlasti kažu da su krivi javašluk i lopovluk, ugrađivanje u svaki građevinski poduhvat
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je povodom tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu da će odgovorni biti kažnjeni. On je istakao da traži od Višeg tužilaštva u Novom Sadu i Vlade da odgovorni za ono što se dogodilo budu strogo procesuirani i kažnjeni, i da traži političku, a pre toga krivičnu odgovornost
Zakazani protest u Valjevu protiv Euro litijuma prerastao je u odavanje pošte nastradalima u Novom sadu, i najavu oslobođenja Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve