Foto: Bojan Stekić
Beogradske izbore 17. decembra obeležile su brojne nepravilnosti, muljanje sa izbornim listima, fantomskim biračima, izbornim turizmom. Ipak, lista koju je krasilo ime Aleksandra Vučića nije uspela da pobedi. Pogled na rezultate izbora po opštinama pokazuje koliko je opozicija u decmebru bila blizu pobedi i u kojim delovima Beograda 2. juna ima najveće šanse
Na izborima održanim 17. decembra nijedna izborna lista u Beogradu nije osvojila dovoljno glasova da bi mogla da formira vlast. Postizborni koalicioni pregovori su propali, pored ostalog zbog unutrašnjeg i spoljnog pritiska da je vlast raznim mahinacijama onemugućila pobedu opozicije. Zbog toga su novi izbori za Skupštinu Grada raspisani za 2. jun.
Prema podacima Republičke izborne komisije, izborna trka u decembru bila je, uprkos svim prevarnim radnjama partija na vlasti, tesna.
U Beogradu je lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” sa sve fantomskim biračima, biračima iz drugih mesta i gradova i Republike Srpske, osvojila 37,56 odsto. Drugoplasirana je bila lista “Srbija protiv nasilja” sa osvojenih 34,27 odsto.
Međutim, procenat osvojenih glasova za ove dve liste značajno je varirao u beogradskim opštinama.
“Srbija protiv nasilja” tada je odnela ubedljivu pobedu u šest beogradskih opština: Voždovac (36,63 odsto), Vračar (48,43 odsto), Stari Grad( 49,69 odsto), Savski venac ( 44,02 odsto), Novi Beograd ( 41,01 odsto) i Zvezdara (40,13 odsto).
U opštinama Palilula, Čukarica i Rakovica, Srpska napredna stranka je pobedila “za dlaku”.
U Opštini Palilula, lista “Aleksandar Vučić-Srbija ne sme da stane” osvojila je 38,53 odsto odsto glasova, dok je Srbija protiv nasilja imala 33,12 odsto.
Slično je bilo i u Opštini Čukarica, gde je lista SNS-a osvojila 37,17 odsto, dok je SPN osvojila 34,2 odsto glasova.
U Rakovici, SNS je osvojio 37,22 odsto glasova, a tadašnja koalicija SPN 33,58 odsto.
U opštinama Barajevo, Surčin, Sopot, Mladenovac, Grocka, Obrenovac, Zemun i Lazarevac, situacija je potpuno drugačija. Naime, tamo je Srpska napredna stranka osvojilaa gotovo dvostruko veći broj glasova u odnosu na opoziciju.
Ko se sve bori za mandate?
Na predstojećim izborima, deo nekadašnje koalicije „Srbija protiv nasilja” učestvovaće pod sloganom “Biram borbu”.
Grupu „Biram borbu“ čine Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, DS, Ekološki ustanak, Pokret slobodnih građana i Novo lice Srbije.
Za bojkot izbora odlučile su se Stranka slobode i pravde, Srbija centar i Zajedno.
Novina je to što će na junskim izborima u Beogradu učestvovati i pokret „Kreni-promeni”. Kandidat za gradonačelnika biće predsednik pokreta Savo Manojlović.
SNS i SPS, Srpska radikalna stranka (SRS), Socijaldemokrate Rasima Ljajića, Vulinov Pokret socijalista, ukupno 14 političkih faktora, ujedinjeni na listi „Aleksandar Vučić- Beograd sutra” odavno su počeli izbornu kampanju.
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
