Foto: Muzej Jugoslavije
U Italiji je sada već izašao jubilarni 650. broj kultnog stripa Alan Ford. Njegov tvorac najavljuje promenu
Nakon što je u Italiji izašao jubilarni 650. broj kultnog stripa Alan Ford, njegov tvorac Maks Bunker (Luciano Secci), najavio je da bi avanture čuvenog tajnog agenta trebalo da se završe 660-im brojem.
„Moram da priznam da sam se umorio od Alana Forda i odlučili smo da će izlaziti još deset brojeva i onda je kraj. Vreme je da ga zameni novi lik, ovaj put ženski. Zvaće se Petra“, rekao je Bunker novinarima italijanske televizije „TGR Lombardia“, a prenosi Nova S.
On za sada nije pojasnio hoće li Petra biti deo grupe TNT koju osim Alana Forda čine likovi poput Broja Jedan, Boba Roka, Sir Olivera, Grunfa, Šefa, Jeremije. Tu su i nezaboravni negativci: Superhik, Bepa Džozef, Veliki Cezar, Gumifleks, Antenamen.
Bunker je prvo izdanje Alana Forda osmislio 1969. godine, a njegov kolega umetnik Magnus (Roberto Raviola) glavnim junacima je dao karikaturalni izgled.
Stripovi o Alanu Fordu su u prodaji na mnogim kioscima na prostoru bivše Jugoslavije. Reference, takozvani fordizmi, koje izgovaraju likovi iz stripa citiraju se iznova do beskonačnosti: „Bolje živa kukavica nego mrtvi heroj“, „Uvek je važnije pobediti nego učestvovati“, „Ne dajemo obećanja i težimo da ih ispunimo do kraja“.
Kako je italijanski špijun postao jugoslovenski heroj
Strip se u Jugoslaviji pojavio 1970. godine i u sledeće dve decenije stekao je kultni status, posebno zbog genijalnog prevoda Vjesnikovog urednika Nenada Briksija.
Postavka Alana Forda na prvi pogled nema mnogo veze sa Italijom ili bivšom Jugoslavijom. Glavni junak radi za TNT – obaveštajnu agenciju koja radi iz cvećare u Njujorku.
Ipak, strip je uživao veoma veliki uspeh u Jugoslaviji, toliko da je Muzej Jugoslavije u Beogradu otvorio izložbu „Alan Ford trči počasni krug“, u čast izmišljenog lika koji je oblikovao tadašnje generacije.
Tajna uspeha Alana Forda je u njegovom sadržaju. Karikaturalni strip u crno-beloj tehnici predstavljao je jednu vrstu obrazovanja za sve generacije: Kako se nositi sa životnim nevoljama u velikom gradu, sa sebičnim sugrađanima, pohlepnima, političarima, kriminalcima. Kritika se odnosila na prozapadnu politiku i kapitalizam, ali i na komunizam, rasizam i druge društvene pojave.
O načinu na koji su se jugoslovenski čitaoci poistovećivali sa Alanom Fordom pisao je komunikolog Lazar Džamić u knjizi „Cvjećarnica u kući cveća“.
Knjiga je referenca na cvećaru Alana Forda, ali i na Kuću cveća u Beogradu u kojoj je sahranjen Josip Broz Tito.
Za Džamića su apsurdi univerzuma Alana Forda za građane komunističke Jugoslavije bili „način života, a ne umetnički pravac“. Džamić je otišao dalje u tvrdnji da je Alan Ford funkcionisao kao tačna slika balkanskog društva, bez obzira koju političku ideologiju sledio. „Naš prirodni društveni sistem nije ni socijalizam ni kapitalizam, već nadrealizam“, piše on.
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Koalicija „Promena u koju verujemo“ podnela je krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić zato što, oglušujući se o zakon, zloupotrebljava položaj predsednice Narodne skupštine i ne raspisuje ponovljene lokalne izbore u Zaječaru
Student Mašinskog fakulteta Luka Pešić priveden je nakon što je policija izvršila pretres njegove kuće. Studenti Mašinskog pozvali su kolege i građane da se okupe ispred Palate u znak podrške Pešiću
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Upravo je objavljena zanimljiva studija o jednom davnom, ali za mnogo čije odrastanje konstitutivnom strip serijalu. A svet u kojem danas živimo ionako je sve alanfordovskiji...
Izložba povodom jubileja Alana Forda osim što se drži opštih mesta, priređena je u senci dela grada koji simboliše sve što su autori ovog serijala uspešno ismevali još pre pola veka. I otvorena je pod pokroviteljstvom alanfordovskih likova
