Nakon što je u Italiji izašao jubilarni 650. broj kultnog stripa Alan Ford, njegov tvorac Maks Bunker (Luciano Secci), najavio je da bi avanture čuvenog tajnog agenta trebalo da se završe 660-im brojem.
„Moram da priznam da sam se umorio od Alana Forda i odlučili smo da će izlaziti još deset brojeva i onda je kraj. Vreme je da ga zameni novi lik, ovaj put ženski. Zvaće se Petra“, rekao je Bunker novinarima italijanske televizije „TGR Lombardia“, a prenosi Nova S.
On za sada nije pojasnio hoće li Petra biti deo grupe TNT koju osim Alana Forda čine likovi poput Broja Jedan, Boba Roka, Sir Olivera, Grunfa, Šefa, Jeremije. Tu su i nezaboravni negativci: Superhik, Bepa Džozef, Veliki Cezar, Gumifleks, Antenamen.
Bunker je prvo izdanje Alana Forda osmislio 1969. godine, a njegov kolega umetnik Magnus (Roberto Raviola) glavnim junacima je dao karikaturalni izgled.
Stripovi o Alanu Fordu su u prodaji na mnogim kioscima na prostoru bivše Jugoslavije. Reference, takozvani fordizmi, koje izgovaraju likovi iz stripa citiraju se iznova do beskonačnosti: „Bolje živa kukavica nego mrtvi heroj“, „Uvek je važnije pobediti nego učestvovati“, „Ne dajemo obećanja i težimo da ih ispunimo do kraja“.
Kako je italijanski špijun postao jugoslovenski heroj
Strip se u Jugoslaviji pojavio 1970. godine i u sledeće dve decenije stekao je kultni status, posebno zbog genijalnog prevoda Vjesnikovog urednika Nenada Briksija.
Postavka Alana Forda na prvi pogled nema mnogo veze sa Italijom ili bivšom Jugoslavijom. Glavni junak radi za TNT – obaveštajnu agenciju koja radi iz cvećare u Njujorku.
Ipak, strip je uživao veoma veliki uspeh u Jugoslaviji, toliko da je Muzej Jugoslavije u Beogradu otvorio izložbu „Alan Ford trči počasni krug“, u čast izmišljenog lika koji je oblikovao tadašnje generacije.
Tajna uspeha Alana Forda je u njegovom sadržaju. Karikaturalni strip u crno-beloj tehnici predstavljao je jednu vrstu obrazovanja za sve generacije: Kako se nositi sa životnim nevoljama u velikom gradu, sa sebičnim sugrađanima, pohlepnima, političarima, kriminalcima. Kritika se odnosila na prozapadnu politiku i kapitalizam, ali i na komunizam, rasizam i druge društvene pojave.
O načinu na koji su se jugoslovenski čitaoci poistovećivali sa Alanom Fordom pisao je komunikolog Lazar Džamić u knjizi „Cvjećarnica u kući cveća“.
Knjiga je referenca na cvećaru Alana Forda, ali i na Kuću cveća u Beogradu u kojoj je sahranjen Josip Broz Tito.
Za Džamića su apsurdi univerzuma Alana Forda za građane komunističke Jugoslavije bili „način života, a ne umetnički pravac“. Džamić je otišao dalje u tvrdnji da je Alan Ford funkcionisao kao tačna slika balkanskog društva, bez obzira koju političku ideologiju sledio. „Naš prirodni društveni sistem nije ni socijalizam ni kapitalizam, već nadrealizam“, piše on.