Foto: Milovan Milenković
U prvoj polovini 2023. godine odobreno je gotovo 25.000 radnih dozvola strancima, što je za hiljadu više nego tokom cele 2021. godine. Kako ovaj broj i dalje raste, očekuje se da će broj odobrenih radnih dozvola preći i onaj od prošle godine, kada je ukupno odobreno više od 35 hiljada dozvola
Za samo četiri meseca broj radnih dozvola izdatih stranicam u Srbiji povećen je za više nego duplo. Dok je u martu ove godine taj broj oko 11.000, a u junu je dostigao cifru od gotovo 25.000, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Najviše stranih radnika u Srbiju dolazi iz Kine, Rusije, Turske, Indije, Kube, Belorusije, Ukrajine i Nepala, dok su na listi „top 10“ i radnici iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.
„Ranije smo radnicima iz zemalja poput Filipina i Nepala odobravali po nekoliko desetina dozvola godišnje, a za prvih šest meseci ove godine to je i po 150. Na listi je sada mnogo više Rusa, ali za razliku od ranije i državljana Belorusije i Ukrajine“ rekao je za „Blic“ direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.
Od minimalca do 70.000 dinara
Kada posmatramo stepen stručne spreme stranaca najviše je radnika sa trećim, četvrtim i sedmim stepenom stručne spreme, ali ima i dosta nisko kvalifikovanih radnika. S tim u vezi kreću se i njihove zarade koje su najčešće nešto više od minimalca pa do oko 60.000, najviše 70.000 dinara.
„Najveći broj stranih radnika u prethodnoj godini bio je angažovan pre svega u oblasti građevinarstva. Radi se o različitim profilima građevinskih radnika – zidarima, armiračima, pomoćnim građevinskim radnicima, gipsarima, tesarima, stolarima. Veliki broj dozvola izdat je i variocima. Takođe, veći broj dozvola za rad izdat je IT stručnjacima iz različitih oblasti IT delatnosti“ rekao je Martinović.
Zašto je Srbija interesantna strancima
Pojedine firme poput dostavljačih u momentima su imali i po 20 odsto stranaca u ukupnom broju radnika. Ekonomista Ljubodrag Savić rekao je za „Blic“ da se u periodu kriza mnogo toga komplikuje i da tada svako gleda kako da se snađe.
„Srbija će sve više biti interesantna za strane radnike. Očekujem da se takav trend nastavi i sledeće godine. Jedan od glavnih razloga je to što u poslednje vreme ostajemo bez kvalifikovanih radnika, posebno mislim na majstorska zanimanja. Naši ljudi odlaze u zemlje EU, a kod nas obično dolaze Indusi, Egipćani, Kubanci. U ekonomskom smislu mislim da to nije loše, i da može samo da izazove dobit, posebno kada je reč o građevinskoj industriji“ ocenio je Ljubodrag Savić.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je svojevremeno da je za Srbiju uvoženje stranih radnike “dobro, jer znači da je napredovala i da je zemlja u kojoj može da se zaradi”.
On je tada upitan o zloupotrebama, odnosno poslodavcima koji su domaće radnike zamenili stranima, rekao da takvih zloupotreba ima i u Evropskoj uniji, ali da to ne znači da ne treba da dolazi radna snaga u Srbiju.
I naši su negde stranci
Stručna javnost i sindikalne organizacije u Srbiji pak, ne sporeći da je potpuno legitimno da strani radnici nalaze posao u našoj zemlji, ističu da razlog što to oni čine nije zato što kod nas može dobro da se zaradi, već zbog toga što dosta srpskih radnika odlazi “trbuhom za kruhom” u inostranstvo pa u nekim sektorima postoji manjak radne snage.
Takođe, strani radnici, u sektoru građevine i poljoprivrede o kojima je govorio ministar Vesić, u Srbiju dolaze da rade jer su države iz kojih potiču još siromašnije od naše.
Problem predstavlja i to što pojedini poslodavci koriste težak materijalni položaj radnika iz inostranstva i isplaćuju im minimalac.
Na taj način obaraju cenu rada koja je uobičajena u Srbiji u tim delatnostima i otpuštaju domaće radnike kako bi smanjili rashode za plate i time inkasirali veći profit.
I.S./Blic/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
