Trka sa Rusijom i SAD: Kina šalje prvog civilnog astronauta u svemir

Kina će od danas biti rame uz rame sa Rusijom i SAD u svemirskoj trci po još jednom parametru. Prvi civilni astronaut u istoriji Kine danas će odleteti u svemir u misiju sa ljudskom posadom na svemirsku stanicu Tiangong.

Astronaut Gui Haičao je „stručnjak za koristan teret“ i „profesor na Univerzitetu za vazduhoplovstvo i astronautiku u Pekingu“, izjavio je danas na konferenciji za štampu Lin Šikijang, portparol Kineske agencije za svemirske letove sa posadom, prenosi CNN.

Do sada su svi kineski astronauti koji su poleteli u svemir bili pripadnici Narodnooslobodilačke vojske. Gui će biti „odgovoran za upravljanje korisnim teretom u orbiti“ namenjenim za svemirsko istraživanje, dodao je portparol.

Civilni astronaut će poleteti u svemir zajedno sa komandantom misije Šenžu-16, Đing Haipengom, i astronautom Žu Janžuom.

Posada je planirana da poleti iz baze u Điukvanu, na severozapadu Kine, u utorak u 9.31 po lokalnom vremenu, navodi svemirska agencija.

Kina već decenijama ulaže milijarde evra u svoj svemirski program koji vodi vojska, i uglavnom ne zaostaje previše za Amerikancima i Rusima.

Kina je prvog astronauta poslala u svemir 2003. godine, a njena svemirska stanica Tiangong (Nebeska palata) je u potpunosti operativna od kraja 2022. Godine 2019. kineska letelica se spustila na tamnu  stranu Meseca. Kina je zatim 2021. godine poslala malog robota na površinu Marsa. Do 2029. godine planira da pošalje prvu posadu na Mesec.

Tiangong će lebdeti u Zemljinoj orbiti na nižoj visini od 400 do 450 km barem 10 godina, omogućavajući Kini da dugoročno zadrži ljudsku prisutnost u svemiru.

Peking ne planira da koristi Tiangong za saradnju sa drugim zemljama, kao što je ostvareno sa Međunarodnom svemirskom stanicom (MSS), ali kaže da je otvoren za potencijalnu saradnju, čiji obim još nije poznat.

Kina je inače 31. oktobra 2022. godine uspešno lansirala i spojila ključni modul na svoju svemirsku stanicu Tiangong, što je bio poslednji korak u naporima zemlje da postane vodeća svemirska sila.

Iako bi Peking mogao da nadmaši SAD u istraživanju svemira, pojedini stručnjaci smatraju da bi kineske svemirske ambicije ipak mogle da podstaknu konkurenciju i saradnju, piše Slobodna Evropa.

Kompletiranje modula kineske svemirske stanice Tiangong označava prekretnicu u kineskim ambicijama u orbiti i simbol je sve većeg uticaja Kine u njenim svemirskim poduhvatima. Kineska svemirska stanica takođe simbolično prikazuje deceniju predsednika Si Đinpinga na čelu kineske vladajuće Komunističke partije.

Tokom planiranog veka trajanja stanice, Kina u narednih 10 godina planira više od 1.000 naučnih eksperimenata – od proučavanja kako se biljke prilagođavaju u svemiru do toga kako se tečnosti ponašaju u mikrogravitaciji.

I.Đ./CNN/Slobodna Evropa

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com