Foto: AP Photo/Emilio Morenatti
Treći put od početka invazije ruske i ukrajinske delegacija sele su za pregovarački sto. Fokus razgovora bila je evakuacija civila iz gradova pod ruskom opsadom. Obe strane ocenile su pomake kao minimalne i optuživale jedna drugu što nisu uspostavljeni humanitarni koridori za bezbednu evakuaciju. Razgovori bi trebalo da budu nastavljeni narednih dana
U ponedeljak uveče završena je treća runda mirovnih pregovora Ukrajine i Rusije. Dve strane sastale su se u beloruskom gradu Brestu. Pregovaralo se prvenstveno o otvaranju i sprovođenju „humanitarnih koridora“ za evakuaciju i snadbevanje civila iz ukrajinskih gradova koji su danima izloženi raketiranju i granatiranju ruskih snaga. Za kršenje obustave vatre Kijev je optuživao Moskvu, a Moskva optužbe poricala i tvrdila da ukrajinske snage na terenu ne slušaju naređenje iz Kijeva. O uspostavljanju koridora za evakuaciju civila razgovaralo se i 3. marta.
Jedan od ukrajinskih pregovarača saopštio je da je došlo do „manjeg napretka“ po pitanju humanitarnih koridora, ali da „znatnog poboljšanja nema“. Predstavnik ruske delegacije ocenio je da očekivanja Ukrajinaca od treće runde nisu bila opravdana. Rusi su izrazili nadu da će koncept humanitarnih koridora od utorka profunkcionisati.
Za Ukrajince je ruski koncept „humanitarnih koridora“ neprihvatljiv jer bi se civili po tom planu kretali ka ruskoj i beloruskoj granici. Prema mapama koje je objavila ruska strana koridor iz Kijeva bi vodio do Belorusije ili Rusije, dok bi civili iz Harkova morali da idu u Rusiju. Ukrajinci su to ocenili kao „nehumano“, te da bi Kremlj to iskoristio kao propagandu kako, etu, Rusija pomaže ljudima da se sklone dok se ne završi „specijalna vojna operacija“.
Uoči pregovora ruska strana je objavila da će proglasiti „privremeni“ prekid vatre u Kijevu i teško pogođenim gradovima poput Harkova, kako bi omogućila evakuaciju civila.
Urajinska ratna Vlada tvrdi da je Rusija dva put onemogućila evakuaciju civila bombardujući rutu humanitarnih koridora. Ukrajinski mediji objavili su tokom vikenda da su Ukrajinci predložili alternativne rute, jer je Moskva nastavila sa granatiranjem Irpina zapadno od centra Kijeva i grada na jugu Ukrajine Nikolajeva.
Na pregovore ruska i ukrajinska strana došle su sa različitim zahtevima. Moskva zahteva da Ukrajina u ustav unese aneks koji garantuja da zemlja neće pristupiti ni jednom zapadnom savezu, da prizna Krim kao deo ruske teritorije i nezavisnost Lugaske i Donjecke narodne republike.
Kijev odbija da o bilo čemu, osim o evakuaciji civila, rezgovara pre nego što Rusija povuče sve vojne snage sa ukrajinske teritorije, uključujući Krim i Donbas. Popuštanje po ovim pitanjima i za Rusiju bi značilo poraz, a za Ukrajinu kapitulaciju.
Za četvrtak je u Antaliji najavljen sastanak ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i njegovog ukrajinskog kolege Dmitra Kulebe.
Prema podacima UNHCR do sada je 1,7 miliona Ukrajinaca izbeglo iz zemlje. Ovo je najbrže rastuća izbeglička kriza od Drugog svetskog rata. Evropska unija očekuje da bi broj izbeglica iz Ukrajine mogao da poraste na 5 miliona.
Trinaestog dana ruske invazije na Ukrajinu kraj rata se ni ne nazire.
S.P.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Uprkos svim pritiscima, konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Nenad Lajbenšperger i kolege neustrašivo su radili svoj posao i odbili da izbrišu Generalštab. Zato je „Vreme“ proglasilo ovog istoričara za ličnost godine
Umesto najavljivanog dugoročnog gasnog aranžmana, postignut je dogovor o snabdevanju do 31. marta 2026. godine
Na više lokacija u Srbiji 28. decembra studenti proveravaju koliku podršku imaju za vanredne parlamentarne izbore
Režim Aleksandra Vučića steže obruč oko delova pravosuđa koji ne podležu partijskoj kontroli. Šta se krije iza predloga izmena zakona o tužilaštvu, sudovima i sudijama poslanika SNS-a Uglješe Mrdića, onog što je štrajkovao glađu ispred Skupštine
Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su budžet za 2026. godinu. Dok ga odbornici vladajuće koalicije hvale, odbornik Pokreta slobodnih građana Stefan Simić kaže za „Vreme” da je vlast ponovo napravila platformu za izvlačenje novca u privatne džepove
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
