Foto: AP Photo/Emilio Morenatti
Treći put od početka invazije ruske i ukrajinske delegacija sele su za pregovarački sto. Fokus razgovora bila je evakuacija civila iz gradova pod ruskom opsadom. Obe strane ocenile su pomake kao minimalne i optuživale jedna drugu što nisu uspostavljeni humanitarni koridori za bezbednu evakuaciju. Razgovori bi trebalo da budu nastavljeni narednih dana
U ponedeljak uveče završena je treća runda mirovnih pregovora Ukrajine i Rusije. Dve strane sastale su se u beloruskom gradu Brestu. Pregovaralo se prvenstveno o otvaranju i sprovođenju „humanitarnih koridora“ za evakuaciju i snadbevanje civila iz ukrajinskih gradova koji su danima izloženi raketiranju i granatiranju ruskih snaga. Za kršenje obustave vatre Kijev je optuživao Moskvu, a Moskva optužbe poricala i tvrdila da ukrajinske snage na terenu ne slušaju naređenje iz Kijeva. O uspostavljanju koridora za evakuaciju civila razgovaralo se i 3. marta.
Jedan od ukrajinskih pregovarača saopštio je da je došlo do „manjeg napretka“ po pitanju humanitarnih koridora, ali da „znatnog poboljšanja nema“. Predstavnik ruske delegacije ocenio je da očekivanja Ukrajinaca od treće runde nisu bila opravdana. Rusi su izrazili nadu da će koncept humanitarnih koridora od utorka profunkcionisati.
Za Ukrajince je ruski koncept „humanitarnih koridora“ neprihvatljiv jer bi se civili po tom planu kretali ka ruskoj i beloruskoj granici. Prema mapama koje je objavila ruska strana koridor iz Kijeva bi vodio do Belorusije ili Rusije, dok bi civili iz Harkova morali da idu u Rusiju. Ukrajinci su to ocenili kao „nehumano“, te da bi Kremlj to iskoristio kao propagandu kako, etu, Rusija pomaže ljudima da se sklone dok se ne završi „specijalna vojna operacija“.
Uoči pregovora ruska strana je objavila da će proglasiti „privremeni“ prekid vatre u Kijevu i teško pogođenim gradovima poput Harkova, kako bi omogućila evakuaciju civila.
Urajinska ratna Vlada tvrdi da je Rusija dva put onemogućila evakuaciju civila bombardujući rutu humanitarnih koridora. Ukrajinski mediji objavili su tokom vikenda da su Ukrajinci predložili alternativne rute, jer je Moskva nastavila sa granatiranjem Irpina zapadno od centra Kijeva i grada na jugu Ukrajine Nikolajeva.
Na pregovore ruska i ukrajinska strana došle su sa različitim zahtevima. Moskva zahteva da Ukrajina u ustav unese aneks koji garantuja da zemlja neće pristupiti ni jednom zapadnom savezu, da prizna Krim kao deo ruske teritorije i nezavisnost Lugaske i Donjecke narodne republike.
Kijev odbija da o bilo čemu, osim o evakuaciji civila, rezgovara pre nego što Rusija povuče sve vojne snage sa ukrajinske teritorije, uključujući Krim i Donbas. Popuštanje po ovim pitanjima i za Rusiju bi značilo poraz, a za Ukrajinu kapitulaciju.
Za četvrtak je u Antaliji najavljen sastanak ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i njegovog ukrajinskog kolege Dmitra Kulebe.
Prema podacima UNHCR do sada je 1,7 miliona Ukrajinaca izbeglo iz zemlje. Ovo je najbrže rastuća izbeglička kriza od Drugog svetskog rata. Evropska unija očekuje da bi broj izbeglica iz Ukrajine mogao da poraste na 5 miliona.
Trinaestog dana ruske invazije na Ukrajinu kraj rata se ni ne nazire.
S.P.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
