Treća runda mirovnih pregovora: Bez pomaka

U ponedeljak uveče završena je treća runda mirovnih pregovora Ukrajine i Rusije. Dve strane sastale su se u beloruskom gradu Brestu. Pregovaralo se prvenstveno o otvaranju i sprovođenju „humanitarnih koridora“ za evakuaciju i snadbevanje civila iz ukrajinskih gradova koji su danima izloženi raketiranju i granatiranju ruskih snaga. Za kršenje obustave vatre Kijev je optuživao Moskvu, a Moskva optužbe poricala i tvrdila da ukrajinske snage na terenu ne slušaju naređenje iz Kijeva. O uspostavljanju koridora za evakuaciju civila razgovaralo se i 3. marta.

Jedan od ukrajinskih pregovarača saopštio je da je došlo do „manjeg napretka“ po pitanju humanitarnih koridora, ali da „znatnog poboljšanja nema“. Predstavnik ruske delegacije ocenio je da očekivanja Ukrajinaca od treće runde nisu bila opravdana. Rusi su izrazili nadu da će koncept humanitarnih koridora od utorka profunkcionisati.

Za Ukrajince je ruski koncept „humanitarnih koridora“ neprihvatljiv jer bi se civili po tom planu kretali ka ruskoj i beloruskoj granici. Prema mapama koje je objavila ruska strana koridor iz Kijeva bi vodio do Belorusije ili Rusije, dok bi civili iz Harkova morali da idu u Rusiju. Ukrajinci su to ocenili kao „nehumano“, te da bi Kremlj to iskoristio kao propagandu kako, etu, Rusija pomaže ljudima da se sklone dok se ne završi „specijalna vojna operacija“.

Uoči pregovora ruska strana je objavila da će proglasiti „privremeni“ prekid vatre u Kijevu i teško pogođenim gradovima poput Harkova, kako bi omogućila evakuaciju civila.

Urajinska ratna Vlada tvrdi da je Rusija dva put onemogućila evakuaciju civila bombardujući rutu humanitarnih koridora. Ukrajinski mediji objavili  su tokom vikenda da su Ukrajinci predložili alternativne rute, jer je Moskva nastavila sa granatiranjem Irpina zapadno od centra Kijeva i grada na jugu Ukrajine Nikolajeva.

Na pregovore ruska i ukrajinska strana došle su sa različitim zahtevima. Moskva zahteva da Ukrajina u ustav unese aneks koji garantuja da zemlja neće pristupiti ni jednom zapadnom savezu, da prizna Krim kao deo ruske teritorije i nezavisnost Lugaske i Donjecke narodne republike.

Kijev odbija da o bilo čemu, osim o evakuaciji civila, rezgovara pre nego što Rusija povuče sve vojne snage sa ukrajinske teritorije, uključujući Krim i Donbas. Popuštanje po ovim pitanjima i za Rusiju bi značilo poraz, a za Ukrajinu kapitulaciju.

Za četvrtak je u Antaliji najavljen sastanak ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i njegovog ukrajinskog kolege Dmitra Kulebe.

Prema podacima UNHCR do sada je 1,7 miliona Ukrajinaca izbeglo iz zemlje. Ovo je najbrže rastuća izbeglička kriza od Drugog svetskog rata. Evropska unija očekuje da bi broj izbeglica iz Ukrajine mogao da poraste na 5 miliona.

Trinaestog dana ruske invazije na Ukrajinu kraj rata se ni ne nazire.

S.P.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com