Kao pred predsedničke izbore 2017. godine, režimski mediji i ovog puta kidišu na izglednog protivkandidate Aleksandra Vučića i SNS-a. Tada im je meta bio bivši zaštatnik građana Saša Janković, sada im je fokus na Zdravku Ponošu, a usput se obrušavaju i na Vladetu Jankovića: prvi je direktna konkurencija Predsedniku, drugi bi definitivno SNS-u mogao da pomrsi konce u Beogradu.
Ovih dana TV Happy se, na primer, iscrpno bavila „otkrivanjem“ da je Zdravko Ponoš „izdajnik“ Vojske Srbije, da su ga Britanci postavili na čelo Generalštaba, a gosti jutarnjeg programa su posvedočili postojanje „veze između Ponoša i Britanaca“.
„Večernje novosti“ su se takođe bavile tom temom, s tim što je po njima Ponoš došao na čelo Generalštaba nakon insistiranja Vašingtona. Svoje „otkriće“ dokumentovali su depešama „Vikiliksa“ koje je tumačila predsednica Suda časti Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović. Citirani su delovi komunikacije između ambasadora Majkla Polta i Vojislava Koštunice.
„Novosti“, koje su u međuvremenu zaboravile na svoje veliko okriće Đilasovih silnih računa, takođe tvrde da je Ponoš hteo da se Vojska Srbije „samoukine“, zato što se zalagao za smanjenje ljudstva, zatvaranje vojnih baza i promenu stanja svesti oružanih snaga. Tvrde da se „Hrvati raduju“ Ponošu kao kandidatu za predsednika, zato što je rođen u Hrvatskoj i zato što kaže da je „zaljubljen“ u Zagreb.
Prema „Informeru“, „Nato-general“ Ponoš bi na referendumu o članstvu u NATO-u sigurno zaokružio – „da“. Ponoš je svojevremeno bio izjavio da srpska vojska treba da „dosegne bezbednosne standarde moderne Evrope. Te standarde postavlja onaj ko je najbolji, a to, trenutno, jeste NATO. Dakle, naše je da dostignemo te standarde, a da li će, kada to budemo uradili, postojati politička volja i želja građana Srbije da formalno uđemo u taj savez, možda i nije najvažnije.“
Osim o tim detaljima iz biografije Vučićevog protivkandidata, ostali mediji naklonjeni vlasti bave se i informacijama da su tokom dvogodišnjeg Ponoševog mandata na čelu Vojske „topljeni tenkovi“, a naročito njegovim imovnskim stanjem.
Tako se „Objektiv“ na naslovnoj strani, hvali otkrićem ugovora prema kome Ponoš ima stan na Vračaru koji je „koštao koliko prosečan građanin Srbije ne može da zaradi za života“, a tu su i četiri garažna mesta. Komentariše se da je Ponoš „tajkun među generalima“ kao što je Dragan Đilas, predsednik stranke koja ga predlaže za predsednika, „tajkun među političarima“. Optužuju ga i da je, želeći da plati manji porez, prikazao lažnu vrednost te nekretnine.
B92 i „Alo“ navode da je, čim je izabran za načelnika Generalštaba, „Đilasov Ponoš“ izjavio da bi uhapsio Ratka Mladića.
Vladetu Jankovića, opozicionog kandidata za gradonačelnika Beograda, tabloidi, za sada, najčešće prozivaju zbog njegovh godina.
„Republika“ najavljuje da će Beograd voditi „savet mudraca“ zbog zbira godina arhitekte Dragoljuba Bakića i Pavla Petrovića iz Fiskalnog saveta koje je Janković pomenuo kao ljude s kojima bi voleo da sarađuje. Ovaj portal takođe otkriva, i to „iz pouzdanih izvora“, da je kandidatura Vladete Jankovića samo „način da Đilas postavi svoje ljude u gradsku upravu“.
Izjavu Vladete Jankovića da spomenik posvećen Stefanu Nemanji treba premestiti u Marinkovu baru tabloidi smatraju „sramnom“, a u njegovoj oceni da mu se ne sviđa Beograd na vodi učitali su da će ga, čim postane gradonačelnik, „porušiti“. List „Alo“ tvrdi da bi Vladeta Janković „rušio i nadgrobne spomenike na Lešću“.
Godine 2017, kada je po ovom istom metodu biračkom telu trebalo što više ocrniti Sašu Jankovića, državni mediji su se naslađivali pričom o Predragu Gojkoviću koji se ubio u stanu Jankovića pištoljem koji je bio registrovan na njegovo ime, a zatim i „istraživanjem“ da li je Saša Janković bio u Vukovaru kao mobilisani pripadnik JNA ili kao pripadnik dobrovoljačkih formacija.
Saša Janković je tada bio drugoplasirani sa 16,36 odsto glasova. Vučić je ubedljivo pobedio u prvog krugu.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
