Svi vole Donalda i Vladimira: Da li Srbija može da ugosti blokbaster?

Ljudi u Srbiji obožavaju i ruskog predsednika Vladimira Putina i dolazećeg američkog predsednika Donalda Trampa – pa šta ima logičnije od toga da upravo Srbija bude mesto istorijskog susreta ove dvojice?

Tako je otprilike na televiziji Pink najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše Dojče vele (DW). 

„U potpunosti smo pripremljeni da garantujemo bezbednost obojici predsednika“, rekao je Vučić, tvrdeći da, za razliku od ostalih potencijalnih domaćina susreta, Srbija ni formalno ni suštinski nije članica vojnih blokova koje predvode SAD, odnosno Rusija.

Tako „mala Srbija“, kako Vučić često voli da kaže, može da uđe u veliku igru. Ukoliko bi zvaničnom Beogradu zbilja pošlo za rukom da se dva svetska moćnika sastanu u Srbiji, bio bi to bez sumnje potez kojim bi i Vučić pribavio političku korist.

Mnogi će se nuditi

Srbija se stidljivo nudila i za prvi, opet „istorijski“ sastanak Trampa i Putina, kad je milijarder prvi put postao predsednik.

Taj sastanak se najavljivao duže od godinu dana da bi se konačno odigrao 2018. u onomad neutralnom Helsinkiju. Danas Finska ne dolazi u obzir, pošto je pre skoro dve godine postala članica NATO u jeku ruske agresije na Ukrajinu.

Donald Tramp se kroz sedam dana vraća u Belu kuću. Nedavno je novinarima u svojoj rezidenciji na Floridi žovijalno rekao da Putin želi da se sastane sa njim i dodao: „Mi se upravo organizujemo.“

To je zazvučalo maltene kao gotova stvar, ali je portparol Kremlja Dimitrij Peskov stao na kočnicu, rekavši da su kontakti neophodni i da je lepo što postoji politička volja – ali da konkretnih priprema još nema.

Osim Srbije, do sada se „ponudila“ Švajcarska mada ni izbliza tako glasno. Prema pisanju tamošnjeg lista Temps, zvanični Bern je signalizirao Vašingtonu, Moskvi i Kijevu da je spreman za domaćinstvo, ali da zemlja neće zvanično preduzeto diplomatsku inicijativu.

„Pominje se i Kina, a biće još ponuda sa drugih mesta“, kaže za DW novinar Momir Turudić. „Značiće i da to mesto bude simbolično, udobno i za jedne i druge, bez tenzije. Tako da teško da će biti u Kini, mada sa Trampom se nikad ne zna.“

Šta govori u prilog Srbiji?

Srbija je, kaže Turudić, maltene jedina evropska zemlja osim Belorusije – i pomenute Švajcarske – u kojoj bi Putin još bio dobrodošao. I u kojoj ne bi morao da strahuje od hapšenja po poternici Međunarodnog tribunala.

„I na početku rata u Ukrajini smo rezonovali da je Srbija maltene jedina neutralna teritorija, poput Kazablanke u kojoj bi svi mogli da se sastaju. Ne jer Srbija nije ni tamo ni ovamo, nego baš jer jeste i tamo i ovamo“, dodaje Turudić.

No, ruska agresija besni već tri godine i od tada se štošta promenilo. Vučić je istrajao u tome da ne uvodi sankcije Rusiji, ali je Srbija – što je javna tajna – od tada naoružala Ukrajinu opremom u vrednosti oko milijardu evra.

Vučić je više puta naglasio da se dugo nije video ni čuo sa Putinom, ali je uredno u „misije“ u Moskvu slao svog jastreba Aleksandra Vulina, potpredsednika Vlade bez posebnih zaduženja.

Poslednje trzavice su u toku zbog američkih sankcija protiv Gazproma, većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije. Kako je obznanio Vučić, Srbija ima vremena do kraja februara da Rusi potpuno izađu iz vlasništva NIS-a.

Vučić je, doduše, izneo nadu da bi povratkom Trampa te sankcije mogle biti ukinute.

Obožavani Tramp

Govoreći o srpskoj ponudi za domaćinstvo, Vučić je istakao da Tramp nigde na svetu nije imao takvu podršku kao u Srbiji.

Prema anketama, to je tačno – štaviše, podrška je bila veća od one koju je dolazeći američki predsednik iskusio u SAD. Prema anketi Galupa iz oktobra prošle godine, čak 59 odsto Srba „navijalo“ je za Trampa, a samo 29 odsto za njegovu tadašnju protivkandidatkinju Kamalu Haris.

To je jedina natpolovična podrška za Trampa u celoj Evropi. U Švajcarskoj, kao mogućem domaćinu susreta, Trampa je podržavala tek četvrtina građana, a Haris čak 61 odsto.

Srbija je već vukla poteze investirajući u odnose sa Trampom. Pre svega dobre odnose sa njegovim intimusom Ričardom Grenelom, ali i davanje zemljišta porušenog Generalštaba u centru Beograda da Trampov zet Džared Kušner gradi hotele i apartmane.

„Srpska vlada sigurno ne veruje da će Trampova administracija da promeni stav prema Kosovu, ali veruje da bi po pitanjima kao što su ekonomski položaj Srba na severu Kosova i zaštita spomenika i verskih objekata na Kosovu, s Trampovom administracijom mogli da dobiju bolju nagodbu“, rekao je nedavno za DW Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Kada se teoretiše o susretu ruskog i američkog predsednika u Beogradu, valja se setiti neuspele posete ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova 2022. godine. Tada su članice NATO Bugarska, Severna Makedonija i Crna Gora odbile da dopuste prelet Lavrovljevog aviona, pa je ovaj morao da okrene nazad za Moskvu.

Doduše, ukoliko bi Bela kuća i Kremlj utanačili sastanak na najvišem nivou, teško da bi ijedna članica NATO ometala prelet.

Na kraju, stvar je još u domenu teorije i fantazije vlasti u Beogradu, te novinar Turudić iskreno kaže: „Teško je reći kolike su šanse za sastanak u Srbiji. Ne zvuči nelogično, a opet deluje neverovatno.“

Vučić na „ti“ sa moćnima

To što je stvar na dugom štapu neće smetati vlastima u Beogradu i njihovim tabloidima da već hvale dalekovido državništvo Aleksandra Vučića.

„Predsednik Vučić zaista ovim predlogom stavlja našu zemlju dodatno na mapu u međunarodnoj zajednici“, rekao je šef diplomatije Marko Đurić.

„Čak i da do susreta nikada ne dođe, Srbija je prepoznata danas u međunarodnoj areni kao zemlja koja može, koja je pouzdana, koja je kredibilna i koja se zato razmatra kao jedna od mogućih lokacija za takve samite i susrete“, dodao je on.

Nema sumnje da bi takav diplomatski blokbaster dobro došao Vučiću na domaćoj sceni.

U Srbiji mesecima traju blokade univerziteta i svakodnevni protesti zbog pogibije pod nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu. Vučićeva vlast se susreće sa mogućim totalnim štrajkom prosvetnih radnika, te nezadovoljstvom poljoprivrednika.

Kako je nedavno napisao nemački novinar Tomas Braj, višedecenijski dopisnike agencije dpa iz Beograda, jedna od omiljenih Vučićevih priča za domaću javnost je da je on maltene na ravnoj nozi sa svetskim državnicima.

Vučić se, piše Braj, predstavlja kao čovek koji kad mu se prohte ima sastanke sa Putinom, kineskim predsednikom Sijem ili zapadnim liderima.

„Uprkos relativno malom stanovništvu od ispod sedam miliona, ljudi mogu steći utisak da predsednik zemlji garantuje važnost koja ne nalazi utemeljenja u veličini ili ekonomskoj potentnosti“, zaključuje novinar.

Susret Trampa i Putina u Beogradu bi, ako se desi, dodatno raspalio tu priču i dao joj donekle realne temelje.