Vlast gura Srbiju u građanski rat. Za sada se kao oružje koriste pirotehnička sredstva, motke, flaše, kamenje. Duh nasilja je pušten iz boce
Scene na ćošku Kneza Miloša i Birčaninove prikazuju današnju Srbiju.
Oko 20 časova su se demostranti koji su se odazvali pozivu studenata u blokadi od zgrade Vlade Srbije uputili ka prostorijama Srpske napredne stranke u Kneza Miloša. Kordon Žandarmerije ih je presreo na ćošku sa Birčaninovom.
Sa druge strane su se okupile pristalice SNS-a, među njima i oni tipični stokilaši u crnim majicama, neki od njih sa motkama na leđima pričvršenim kajšem ili konopcem, poneko sa maskom na glavi.
Krenulo je prepucavanje uvredljivim skandiranjem: „Aco, Srbine!“, „Aco, Šiptare!“, „Maaaalo vas je piiiičkice!“… Tu i tamo letele su flaše sa vodom i konzerve piva. U jednom trenutku je Žandarmerija dobila pojačanje, napravljen je dupli korodon između dve grupe. Sve vreme su stajali leđima okrenuti naprednjacima. Birčaninovom se ka Sarajevskoj ulici spustio veći broj marica.
Juriš SNS batinaša
Negde oko 21.30 prvi topovski udar poleteo je iz pravca demonstranata koji zahtevaju prevremene izbore ka odabranoj trupi Andreja i Aleksandra Vučića. Ovi su odgovorili raketama, vatrometom i, takođe, topovskim udarima. Rat pirotehničkim sredstvima trajao je nekoliko minuta.
Onda su SNS-razbijači sa isukanim motkama krenuli u juriš na demonstrante. Žandarmerija ih je prosto propustila. Ljudi su počeli da beže.
Ciljani napad na novinare
Jedna grupa batinaša je uz poklič „Sniiimajte sad piiiičke novinarske“ potrčala u Birčaninovu gde su bili okupljeni novinari sa žutim prslucina na kojima piše Press, kamermani, fotoreporteri . Nastala je opšta bežanija nizbrdo ka Sarajevskoj.
„Ubiiiću te, mamu ti jebem“, vikali su vrli naprednjaci novinarkama i novinarama dok su jurili za njima. Nije ostao niko da zabaleži šta se dalje zbivalo na raskrsnici Kneza Miloša i Birčaninove.
Koordinacija naprednjaka i policije
Vaš reporter obišao je krug i došao sa druge strane do Generalštaba. Osetio se jak suzavac. Kordoni Žandarmerije i Policijske brigade bili su raspoređeni u svim okolnim ulicama. Mogle su se videti samo male grupe razbijenih demonstranata.
Jedna žena pitala je jednog žandarma: „Zašto nas ne zaštite od onih batinaša?“ Odgovor nije dobila.
Očigledno je bilo da su akcije naprednjačkih jurišnika i specijalnih jedinica policije bile koordinisane.
Vlast Srbiju gura u građanski rat. Za sada se kao oružje koriste pirotehnička sredstva, motke, flaše, kamenje. Pandorina kutija je otvorena. Ili još bolje: duh nasilnih obračuna je pušten iz boce. Nema više nikakvog dijaloga. Budućnost Srbije će se odlučivati na ulicama. Andrej i Aleksandar Vučić ne smeju da raspišu izbore.
Pitanje svih pitanja je šta će biti kada se u Beogradu bude skupilo pola miliona ljudi. A skupiće se. Čudo jedno je kako moć i vlast udare u glavu pa se zaboravi šta je bilo u oktobru mesecu pre 25 godina.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
