Sukob interesa Klanščeka: Imenuje sam sebe za direktora RTS-a

Branislav Klanšček, predsednik Upravnog odbora RTS-a, usvojio je tri prijave na konkurs za generalnog direktora javnog servisa, među kojima i – prijava Branislava Klanščeka. Klanšček je potvrdio za medije da je prihvatio sopstvenu prijavu, sa još dve druge.

Za one koji u ovoj rečenici pronalaze previše Klanščeka, jasno je – ovaj izbor direktora RTS-a prolazi u sukobu interesa na samoj ivici zakona.

Konkurs za generalnog direktora javnog servisa raspisan je 24. oktobra ove godine, a rok za prijavu istekao je 22. novembra. Prema „Pravilniku o postupku i uslovima izbora imenovanih lica”, Upravni odbor javnog servisa treba da imenuje generalnog direktora javnog servisa u roku od 45 dana od dana otvaranja prijava. Tako Klanšček, iz ove pozicije, može da priprema imenovanje samog sebe.

Klanšček nije prisustvovao otvorenoj sednici u Galeriji RTS u Beogradu, a u prijavi koju je Upravni odbor prihvatio kao „potpunu i blagovremenu“, naveo je da je diplomirani komunikolog.

Prihvaćene su i prijave pravnika Stanislava Veljkovića i prevodioca Dejana Stankovića, a UO je odbacio četiri prijave kao nepotpune.

Može da bude i gore: Ko će biti sledeći generalni direktor RTS-a?

Sukob interesa po zakonu

Potpredsednik Srbija centra (SRCE) i nekadašnji član REM Slobodan Cvejić rekao je da su Klanščekovi nastupi bili intrigantni.

„Bilo je mnogo pokretanja tema, a da se zapravo na RTS ništa nije desilo i ja nisam siguran da li ga njegova prethodna funkcija kvalifikuje ili diskvalifikuje za ovakvu poziciju“, ocenio je Cvejić za TV Nova.

On je rekao da je to „do neke mere“ jeste sukob interesa, ali i da je „po zakonu moguće“.

„Ali, s druge strane, to je čovek koji još uvek sedi u Upravnom odboru, koji će sad birati kandidata. Dakle, on je mogao za sebe da pripremi teren, da lobira, da izgradi nekakav uticaj, obeća nekim ljudima iz Upravnog odbora da će dobiti neke druge funkcije i da na taj način mogu da imaju neku korist od toga ako budu izabrali njega”, rekao je Cvejić.

On je naveo da je u nekim ranijim situacijama često bio slučaj da potencijalni kandidat za direktora isposluje da neko njegov bude izabran u Upravni odbor, a da ovaj onda vraća time što mu daje podršku na neki drugi način, u sledećem navratu. Cvejić je konstatovao da će možda dosadašnji vršilac dužnosti direktora Dragan Bujošević „nekim čudom morati još da nosi tu funkciju, pa makar i u statusu v.d.”

„Po zakonu to može da traje šest meseci i mora odmah da se raspiše novi konkurs, ali šest meseci po šest meseci – taman može da isposluje Vučiću do sledećih izbora da ga drže po pola sata u Dnevniku RTS. Posle toga valjda i može mirno da se povuče u Toskanu i da uživa u penzionerskim danima”, zaključio je Cvejić.

Uslovi konkursa

Uslovi konkursa bili su da kandidat mora biti državljanin Srbije i da ima prebivalište na njenoj teritoriji, visoku stručnu spremu i najmanje 10 godina radnog iskustva na rukovodećim programskim ili poslovima kod pružalaca medijskih usluga radija i televizije ili na rukovodećim poslovima u drugim oblastima koje su od značaja za rad javnog medijskog servisa.

Uz dokumente koji to potvrđuju, kandidat je trebalo da dostavi potpisanu izjavu da nije nosilac javne funkcije, niti funkcije u političkoj stranci, dokaz da nije osuđivan i da se protiv njega ne vodi krivični postupak, kao i program rada i upravljanja RTS-a za period imenovanja. Mandat generalnog direktora je pet godina i jedno lice može biti imenovano najviše dva puta. Ne može biti imenovano lice koje ne može biti član Upravnog odbora, izuzev zaposlenih kod pružalaca medijskih usluga.

Aktuelnom direktoru Draganu Bujoševiću, drugi mandat, koji je u toku, ističe u februaru 2026. godine i on više nema prava da bude biran na tu funkciju.

BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom