Marković, Radonjić i Romić izjavili su da nisu krivi i da nisu izvedeni dokazi da su učestvovali u ubistvu Ćuruvije, niti ko je i zašto izvršio taj zločin. Tvrde da su u otvaranje sudskog postupka bili uključeni neki mediji i vaninstitucionalni centri finansirani iz inostranstva
Danas je održan drugostepeni postupak protiv četvorice nekadašnjih pripadnika Službe državne bezbednosti Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, prvostepeno osuđenih za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog Telegrafa“ Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine.
U optužnici je navedeno da je ubistvo počinjeno po nalogu NN osobe „iz najviših struktura vlasti“.
Specijalni sud je prvostepeno osudio Markovića i Radonjića na po 30 godina zatvora, a Romića i Kuraka na po 20 godina. Apelacioni sud nije prihvatio tu presudu, ocenivši da je Specijalni sud „prekoračio optužbu“.
Na današnjem drugostepenom postupku, zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić je, izlažući završnu reč, predložio da optuženi Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak budu osuđeni na po 40 godina zatvora.
Marković, Radonjić i Romić danas su izjavili pred sudom da nisu krivi povodom optužnice koja ih tereti za ubistvo Slavka Ćuruvije. Rekli su kako nisu izvedeni dokazi da su učestvovali u ubistvu Ćuruvije, niti ko je i zašto izvršio taj zločin, uz tvrdnju da su u otvaranje sudskog postupka bili uključeni neki mediji i vaninstitucionalni centri finasirani iz inostanstva.
U završnoj reči, zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić je rekao da je Ćuruvija bio dominantan novinar, sa velikom medijskom podrškom. Hrabrost ga je koštala života, pošto je godinama beskompromisno iznosio svoj stav, čime je privukao pažnju RDB, kao državni neprijatelj, izjavio je Mandić.
Prema njegovim rečima, 1999. godine je Ćuruvijina medijska aktivnost bila praktično uništena.
Nije utvrđen bezbednosni razlog za praćenje Ćuruvije. U vreme bombardovanja bio je angažovan najjači centar RDB bio angažovan da prati Ćuruviju, iako on nije imao mogućnost da deluje u javnom prostoru, izjavio je Mandić.
S.Ć.,/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
