Pred sudom i novinarima Veljko Belivuk pojavio se u beloj majici kratkih rukava i farmerkama. Hodom i držanjem pokušavao je da poruči da još ima mišiće i da vlada situacijom. Drugi vođa klana Marko Miljković obukao je sivo crnu letnju majicu tako da je bila vidljiva velika tetovaža „svevidećeg oka“ na levoj nadlaktici. Više od dvadeset njihovih saradnika takođe su bili obučeni kao da nastupaju na navijačkim tribinama stadiona.
Međutim, sedeli su u u staklenom kavezu najveće sudnice za organizovani kriminal. Bili su okruženi sudskom stražom. Na početku suđenja upadljivo su se cerekali, ćaskali, dobacivali jedan drugom i uporno okretali glave ka delu za publiku. Pogledom su tražili članove porodice, prijatelje ili nekadašnje saborce sa tribina. Nije bilo nikoga da im uzvrati pogled. U delu za publiku sedela je tek nekolicina novinara i studentkinja pravnog fakulteta.
Grupa okrivljenih neposredno po početku suđenja pokušala je da izvede i kratku predstavu za javnost. Svi su, gotovo istovremeno, zatražili poverljiv razgovor sa advokatom ili odlazak u toalet. Kad su se izgrlili sa braniocima, koji su ih bodrili tapšanjem po ramenu, reč je preuzeo tužilac. Naredna tri sata, dok je tužilac čitao za šta se terete vođe i pripadnici klana Belivuk – Miljković, u sudnici je vladao tajac. Ne zato što su prisutni bili zabezeknuti jezivim detaljima o brutalnom mučenju i masakriranju žrtava, već zato što su se okrivljeni vidno dosađivali.
Dok su sudnicom odzvanjale reči: „I onda je Belivuk sekirom žrtvi odsekao glavu…“, Velja Nevolja je zevao i gledao u plafon. Kako su se žrtve nizale u tužiočevom izlaganju, tako je Belivuk u jednom momentu otkopčao i kaiš da bi se lakše zavalio u optuženičkoj stolici. U jednom momentu, ravnodušni prema pogledima svih u sudnici, okrivljeni su i zadremali. Od te slike bilo je upadljivije samo ponašanje sudskih stražara koji su sa visine i s prezirom gledali na klan. Svi do jednog čuvara odbili su bilo kakav pokušaj okrivljenih da razgovaraju sa njima. Nisu bili vredni njihove pažnje, sve dok su tu, smešteni iza neprobojnog stakla sa doživotnom robijom koja im visi nad glavama.
Belivukovo negiranje ubistava
Tek posle pauze Veljko Belivuk dočekao je da se u sudnici obrati javnosti. Svoju odbranu započeo je sa rečima: „Ne priznajem ni jedno krivično delo“. Međutim, ubrzo je priznao nekoliko krivičnih dela, koja se ne navode u optužnici, a sa željom da optuži druge, uglavnom političke i policijske funkcionere.
Navodio je kako se sa Aleksandrom Stankovićem i drugim huliganima udružio sa kosovskim kriminalcem Zvonkom Veselinovićem zarad čuvenog rušenja u Savamali 2016. godine. Kako je rekao, sve su radili po nalogu tadašnjeg načelnika beogradske policije Veselina Milića. Samo je zaboravio Belivuk da kaže, da ga je upravo taj načelnik Milić hapsio pet godina kasnije. Teško da će tužilaštvo reagovati na ove izjave, navodno zbog one čuvene: „Okrivljeni ima zakonsko pravo da laže, ako mu to ide u korist.“
Belivuk je istakao i da je član Srpske napredne stranke postao krajem 2011. godine, rekavši da je bi zadužen za Blokove 45 i 70 na Novom Beogradu, ne objašnjavajući na šta su se ta „zaduženja“ odnosila.
Više puta je Belivuk uputio optužbe i na račun ministra policije Aleksandra Vulina, ne navodeći ni jedan konkretan dokaz za to.
Velja Nevolja tvrdi i da su dokazi protiv njega, poput DNK tragova, podmetnuti. Istakao je da je pravo pitanje kako je moguće da su ih šest meseci pratili BIA i MUP, a da niko nije reagovao na ubistava koja su se uporedo dešavala, a kako tvrdi tužilaštvo u optužnici.
„Oni su nam svuda postavili bubice, kamere, znali su šta radimo u toaletu, kada imamo odnose sa ženama, a pored svega toga mi ubismo šestoro ljudi?“, upitao je Belivuk i potom rekao da tužilaštvo treba da uhapsi i te pripadnike policije jer nisu reagovali.
„Da li vam je normalno da su pustili da ubijemo toliko ljudi, a onda nas pustili i da odemo avionom za Crnu Goru?“, upitao je Belivuk sudiju, aludirajući na put kada su išli u posetu Radoju Zviceru, navodnom vođi kavačkog klana.
Oni su tom prilikom, po povratku u Srbiju, privedeni i pušteni na slobodu. Pomenuti put dogodio se nekoliko dana pre nego što su bili uhapšeni u velikoj akciji BIA i MUP.
Skaj aplikacija
Sve u svemu, Velja Nevolja nije rekao ništa novo u odnosu na ono što je već govorio pred tužiocima posle hapšenja. Deluje kao da će pravu odbranu izneti tek pošto sazna sudsku odluku da li će se aplikacija Skaj, prekoje je klan razmenjivao poruke i fotografije, koristiti kao dokazni materijal. Tada će znati i koliki prostor za manevar ima. Za sada se brani time što kaže da su slike izmasakriranih žrtava u Ritopeku, a prikupljene sa Skaj prepiski, zapravo fotošopirane.
Velja Nevolja, okružen desetoricom sudskih stražara, u jednom momentu, raširio je ruke i, ukratko, rekao sutkinji: „Sudija, svedoci saradnici su potkupljeni, tužioci ih vode na večere, ćevape i sok, obećavaju im skoru slobodu, a kako ja da se borim protiv toga, osim ovako kad izađem na binu.“
Ubrzo se Belivuk ispravio i rekao da je omaškom pomešao binu i sudsku govornicu.
Marko Miljković, iako se, tokom pauze, presvukao u belu košulju i plavi džemper, kako bi se „uljudio“ za izlaganje pred sudskim većem, ipak će morati da sačeka novo ročište, zakazano za sredu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
