Foto: Rade Prelić/Tanjug
Rezultat suđenja za ratne zločine u odsustvu je da oni koji su proglašeni krivima ostaju na slobodi, jer uprkos tome što su tužilaštva Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske još 2013. godine potpisala protokole o saradnji u predmetima koji se tiču ratnih zločina, zbog nedostatka političke volje efekata gotovo da nema. Svako vodi svoju politiku
Sedmoricu pripadnika „milicije Krajine“ zagrebački Županijski sud je pre nekoliko danaa osudio na ukupno 95 godina zatvora zbog ratnih zločina koje su, prema optužnici, počinili 1991. godine na prostorima Zamlače i Struge Banske u Hrvatskoj. Sva sedmorica nedostupna su hrvatskim vlastima te im se za zločine koji im se stavjaju na teret sudilo u odsustvu.
Optuženi Predrag Orlović, Milan Begović, Neđeljko Pašić, braća Predrag i Nenad Korizma, Jan Janković i Pero Krneta terete se da su u maju 1991. godine nakon „minobacačkih priprema“ u okviru akcije „Žaoka“ napali selo Zamlaču iako u njemu nije bilo naoružanih hrvatskih vojnika. Palili su i pucali po kućama hrvatskih civila, stoji u optužnici, a neke od njih su naterali da „šest sati hodaju ispred njih sa podignutim rukama jer su ih koristili kao živi štit dok se kretali prema Strugi Banskoj“. Civile su zatim tukli, a tokom minobacačkih napada ubijena su četiri civila dok je više njih bilo povređeno.
Sa druge strane i srpski sudovi u odsustvu sude za hrvatske zločine tokom ratova na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Tako je početkom juna Viši sud u Beogradu potvrdio optužnicu za ratne zločine koji su počinjeni tokom „Oluje“ u avgustu 1995. godine na Petrovačkoj cesti i u mestu Svodna. Kako je navelo Tužilaštvo za ratne zločine, hrvatski oficiri naredili su granatiranje kolone srpslih izbeglica.
Suđenjem na suđenje
Međutim, rezultat suđenja u odsustvu je da osuđenici za ratne zločine ostaju na slobodi. Uprkos tome što su tužilaštva Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske potpisale još 2013. godine protokole o saradnji u predmetima koji se tiču ratnih zločine, zbog nedostatka političke volje efekti gotovo da ne postoje, presude sudova iz susednih zemalja se ne uvažavaju.
Da presude nacionalnih sudova bez regionalne saradnje nemaju nikakvog pravnog efekta govori i slučaj Novaka Đukića, nekadašnjeg komandanta Vosjke Republike Srpske koji je dao naređenje za artljerijski napad na Tuzlu u kome je stradalo preko 70 civila. Đukić je bez obzira na to što ga je sud u BiH osudio na 20 godina zatvora pobegao u Srbiju gde sada slobodno živi.
Iako je prošlo više od trideset godina, presude zagrebačkih i beogradskih sudova koje stižu s vremena na vreme još uvek izazivaju tenzije i na najvišem političkom nivou. Tako su prorežimski mediji u Srbiji na pisanja „Večernjeg lista“ o odluci srpskog tužilaštva prenosili da „bez stida i srama ustaše kidišu na Vučića jer brani poginulu srpsku decu“, tokom akcije Oluja. On je njima poručio da im neće oprostiti „ubistvo dece“ kako bi pustili Srbiju da uđe u Evropsku uniju.
S.P./ FoNet/RSE/Balkan Insight
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
