Izbori za studentski parlament na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu obeleženi su u utorak iznošenjem kutija sa glasovima, blokadom glasanja, ubacivanjem glasačkih listića i šamarima. U aprilu su se i na većini beogradskih fakulteta održavali izbori za studentske parlamente, a sukobi iz visoke politike prelili su se među mlade
Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu su u utorak treći put organizovani izbori za studentski parlament. Kandidovana je samo jedna lista – Savez studenata. Na samom početku studenti su se sukobili. Studenti iz grupe STAV želeli su da spreče da se održe izbori gde postoji samo jedan kandidat, dok su iz Saveza studenata zahtevali da se izbori održe.
Po pravilniku, trebalo je da bude održan drugi izborni krug. Kao i u prvom krugu, zbog čupanja, šamaranja i guranja morale su da intervenišu policija i hitna pomoć.
Profesorka sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut kaže za „Vreme“ da je politika nažalost, još davno počela da se preliva na studentske organizacije.
„Ali ono što danas vidimo je jedna skoro sasvim zarobljena sfera, kao i mnoge druge u našem društvu. Povlasticama i podsticajima je SNS preuzeo deo studentskih organizacija, a potom im Zakonom o studentskom organizovanju omogućio monopolsku poziciju“, kaže Kleut.
Ona dodaje da je zakon donet tokom pandemije, bez ozbiljnije javne rasprave, bezmalo onemogućio formiranje novih organizacija i kandidovanje neformalnih lista.
„Monopolske organizacije dobile su stabilno finansiranje i, kako vidimo u mnogim primerima, služe kao ulazna tačka za SNS aktiviste. Ujedno, stepen autonomije studentskih parlamenata je jako visok, što bi inače bilo dobro, ali kad nastupe problemi drugim organima su ruke vezane“, kaže Kleut.
U situaciji, u kojoj jedni brane svoj povlašćeni položaj, dodaje, a drugi nemaju institucionalne kanale da artikulišu nezadovoljstvo, dešavaju se scene kakve smo videli kod nas na fakultetu.
Kako kaže sagovornica „Vremena“ u ovim dešavanjima ne vidi direktan nastavak hajke na Dinka Gruhonjića.
„Podsetiću da su i prošli studentski izbori prošli u napetoj atmosferi. Tada je jedna neformalna grupa, Reakcija, uspela i da sakupi potpise 10 odsto studenata, ali joj na kraju nije omogućena kandidatura. I sam dan izbora je prošao burno“, kaže Kleut.
„Na studentskim izborima ove godine, jasnije je koliki je uticaj parlamenta (i na parlament) koji je pokrenuo hajku na našeg kolegu. Zato su i studenti zainteresovaniji, a i profesori počinju da uviđaju značaj studentskih izbora“, zaključuje.
Mesec dana ranije u Beogradu
Mesec dana ranije, bili su burni i izbori za studentski parlament na Pravnom i Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Na izborima za Studentski parlament Pravnog fakulteta ubedljivom većinom glasova je pobedila lista Studentski pokret.
Ovakav rezultat tumačio se raskidom sa dugogodišnjom praksom da Jedinstvena lista ima dominantnu ulogu u studentskom organizovanju, pisao je Danas.
O njihovoj sprezi sa aktuelnom vlašću nema dokaza, ali se spekuliše da su pojedini studentski predstavnici imali blisku saradnju sa kolegama u univerzitetskom Studentskom parlamentu za koje se otkrilo da su bili članovi CEROB-a, organizacije u čijim su prostorijama isplaćivane dnevnice za rad u kol centru SNS.
Pavle Cicvarić, student FPN-a i jedan od lidera studenata tokom protesta 2023, smatra da je to sve lančana reakcija od prošle godine, kada su učestvovali u protestima posle nasilja i organizovali blokade ulica.
„Sad je manje pažnja na samim ulicama, jer protesti više ne postoje, te su ekipe studenata otišle svaka na svoju stranu“, rekao je Cicvarić za BBC na srpskom.
Na izborima na FPN-u, početkom aprila su učestvovale dve koalicije – uslovno rečeno vladajuća, jer je prethodne dve godine bila jedina u parlamentu i druga, konkurentska, koju je podržao Cicvarić i koja je odnela pobedu.
„To je bio slučaj na velikom broju fakulteta: da na izborima učestvuje samo po jedna lista, što nema veze s demokratijom“, dodao je Cicvarić.
Iako su mediji njihove protivnike u toj političkoj trci nazivali „mali SNS“, Cicvarić kaže da je to teško tvrditi bez dokaza, ali da je postojao sličan obrazac ponašanja prema neistomišljenicima.
Zaposleni na Filozofskom fakultetu zahtevaju kazne za nasilnike
Nakon sukoba studenta oko stotinu nastavnika, saradnika i istraživača potpisalo je Apel kojim se osuđuje nasilje i zahteva pokretanje odgovarajućih disciplinskih postupaka protiv počinilaca.
Dodaje se da su napadi na studente iz organizacije STAV „deo nasilja koje je na fakultet dospelo prilikom blokade fakulteta od 28. do 31. marta, kada su zgradu okupirale osobe među kojima je bilo i onih koji nisu studenti Filozofskog fakulteta, niti su uopšte studenti“.
Smatraju i da je ovo posledica i neadekvatne reakcije Rektorata i Senata univerziteta, koji „ne samo da nisu ništa učinili da zaustave blokadu fakulteta, već su podržali počinioce nasilja i tako ozvaničili nasilje na univerzitetu kao legitiman metod ‘rešavanja’ sporova“.
„U znak solidarnosti, stojimo uz studente koji su bili izloženi nasilju, koje je bez presedana na našem fakultetu i u akademskoj zajednici Srbije“, poručuju zaposleni.
Podsećaju i da se sve ovo dešava u godini kada Filozofski fakultet u Novom Sadu treba da proslavi 70 godina postojanja.
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
