
Univerzitet i Vlada
Rektor Đokić: Bez pomaka u rešavanju krize
Održan je još jedan sastanak predstavnika Vlade i univerziteta - bez velikih pomaka
„Jedan čovek nam je usput rekao: „Ja nisam hteo da dođem na protest, ali kada sam video studente poželeo sam i ja da izađem“, kaže Emilija Milenković
Svakim novim protestom “Srbija protiv nasilja” među okupljenima je bilo sve više studenata, a prošle subote, na petom po redu, stali su u prve redove kolone.
„Bili smo u prvi redovima jer nam je dosta da se toleriše nasilje u društvu. Na prethodnim protestima nije bilo toliko organizovanih dolazaka. Ima nas sve više koji ćemo reći da se i mi pitamo za ovo društvo“, pričaju studenti Fakulteta političkih nauka Emilija Milenković i Pavle Cicvarić.
Oni su se pre protestne šetnje okupili u Pionirskom parku i napravili transparente. Jedna od glavnih poruka bila je „Studenti ne ćute“ koju su uzvikivali, kako priča Pavle, da bi razbili pasivnost i probudili varnice.
I oni su pokrenuli druge
Kako studenti pričaju za portal „Vremena“, ovo je prvi protest „Srbija protiv nasilja“ na kome su se organizovali, a to ne bi bilo tako da nisu osetili podršku okoline.
„Jedan čovek nam je usput rekao: „Ja nisam hteo da dođem na protest, ali kada sam video studente poželeo sam i ja da izađem“, priča Emilija za koju je veoma važno da prepozna u očima drugih želju za promenom.
Neki od studenata, propustili su da čuju govore glumaca i voditelja na bini ispred Skupštine jer je trebalo da budu na početku kolone. Kada su ih poslušali, to ih je dodatno podstaklo.
„Drago nam je što je neko prepoznao naše napore jer to nas motiviše da nastavimo dalje da se borimo“, zahvaljuje se Emilija glumcu Draganu Bjelogrliću koji je većinu svog govora posvetio mladima.
„Presudna je motivacija okoline. I na ličnom nivou samopouzdanje kreće od toga da vas neko ohrabri“, zaključuje Pavle.
Vlast ne vidi šta je problem
Za naše sagovornike „Srbija protiv nasilja“ je najbolja parola jer sad nije vreme za podele pošto sada svi osećamo i razumemo protiv čega se borimo.
Međutim, sudeći po reakcijama, vlast i pojedini mediji i dalje ne razumeju razlog protesta i svaki dan rade na njihovom obesmišljavanju.
„Žao mi je što neki ne vide da je sve ovo zajednički problem“, kaže Emilija koja kontriranje vlasti vidi kao nešto što dovodi do sve veće polarizacije i nemogućnosti da vidimo stvarne probleme.
„Protesti su poziv da se borimo protiv zajedničkog neprijatelja – nasilja. Ta kontra zato nema smisla. Kao što znamo, opozicija je deo ovih protesta, ali su tragedije bitnije od toga ko uvažava koju partiju, da li je proevropski ili proruski orijentisan“, zaključuje Pavle.
„Vučiću odlazi“ na pošten način
Transparent „Vučiću odlazi“ sa fotografijom predsednika Srbije poslat je helijumskim balonima u atmosferu. Ovo je, kako objašnjavaju studenti, nešto čime ne može da se etiketira ceo protest.
„To govori da se na protestu vide i poruke koje nisu unutar samih zahteva“, priča Pavle koji je primetio da i sami učesnici protesta obesmišljavaju protest zbog nasilnih poruka.
„Obešen Vučić je način da se svi učesnici protesta etiketiraju kao nasilnici. Apsolutno ne podržavam nasilne poruke na protestima. Posebno ne na ovom koji se zove jasno: „Srbija protiv nasilja“.
Prema studentima su zahtevi artikulacija onoga što ljudi misle i u skladu sa njihovim očekivanjima. Smatraju da oličenje sistema nije u predsedniku Vučiću. Zato poruka jeste „Vučiću odlazi“, ali, kako kažu, na pošten način i na fer izborima.
Deca razočaranih roditelja
„Većina naših roditelja je nekada učestvovala u protestima. To su razočarani ljudi. U to vreme ljudi nisu verovali u promene. Zato svojoj deci i unucima govore: „Ti sebe obezbedi, ne gledaj druge“, objašnjava Emilija.
Ona i njene kolege ne rugaju se ljudima koji su otišli na miting „Srbija nade“ jer, kako kažu, postoje svedočanstva da su mnogi ucenjeni. Zato ona kao rešenje vidi razgovor umesto osude.
Skoro je razgovarala sa svojom bakom koja prati medije sa nacionalnom frekvencijom.
„Rekla mi je da nas na ovim protestima ima malo, a onda sam popričala sa njom i shvatila je situaciju. U njenoj reakciji videla sam zapanjenost i bespomoćnost u isto vreme. Rekla je: „Kako je moguće da lažu na nacionalnim frekvencijama?“, priča studentkinja.
Najteže je da nam najbliži odlaze
„Proteklih decenija se mnogo toga akumuliralo i eto nas sad ovde“, ističe Pavle.
Kako zaključuju naši sagovornici, ljudi su postali osetljiviji posle ovih događaja i bolje prepoznaju nasilje u društvu.
„Očekujem da ispune zahteve, ali i da se to ne desi, poslali smo poruku „Ima nas dovoljno“ i da ćemo na svaku situaciju gde je nasilje reagovati”, kaže Emilija.
Studenti misle da će se protesti nastaviti bez obzira na činjenicu da će u narednom periodu ljudi ići na letovanje.
„Mislim da će se protesti nastaviti jer ovo je stvar koja prevazilazi sve. Pitanje je opstanka. Sada pričamo o bezbednosti svakog pojedinca. Najteže je da nam najbliži odlaze“, zaključuje Pavle.
Ana Elez
Održan je još jedan sastanak predstavnika Vlade i univerziteta - bez velikih pomaka
Rezolucijom Evropskog parlamenta o Srbiji koja je većinom glasova usvojena u sredu (7. maj), traži se oslobađanje šest političkih zatvorenika u Novom Sadu, članova Pokreta slobodnih građana i organizacije Stav
Na Svetski dan slobode medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije uručilo je nagrade novinarima koji ne pristaju na tišinu. Po 20. put, nagrada „Dejan Anastasijević“ odala je priznanje onima koji svojim istraživačkim radom otvaraju teme koje vlast pokušava da zatvori
Nakon brojnih pokušaja vlasti da zaustavi ili omete blokade fakulteta, najnovija metoda je - pretnja isključenjem električne energije
Kada se u subotu srušio plafon u jednoj prostoriji beogradske bolnice, tabloidi su bili spremni - kriva je povređena sestra. Prostorija je, navodno, bila zaključana, obeležena i opasana stolicama. Ipak, neko je – kako tvrde nadležni, noću odlučio da je otvori
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve