Krsmanac, najstarije akademsko pozorište u Evropi koje sutra slavi sto godina, finansira se kao da je NGO. Jubilej obeležavaju premijerom „Galeba“, pitaju „šta ću vam ja“, i kažu da je bez obzira na odgovor društva, njihov izbor - stvaranje
Sutra, 19. septembra, biće sto godina od prve predstave Akademskog pozorišta „Branko Krsmanović“, poznatijeg kao – Krsmanac.
Krsmanac je najstarije studentsko pozorište u Evropi, po nekim podacima i u svetu, a sasvim sigurno da je po starini drugo pozorište u Beogradu, posle Narodnog.
Stogodišnjicu proslavljaju premijerom Galeba Antona Pavloviča Čehova, u „Ateljeu 212“.
Galeb je bila prva predstava Krsmanca, što je formalni razlog zašto su za obeležavanje jubileja izabrali ovaj klasični i dobro poznati dramski tekst.
Njihov lični razlog je ovaj:
„Prošlo je sto godina, a mi i dalje možemo da se poistovetimo s Čehovljevim likovima i njihovim osećanjem neostvarenosti. Zašto? Kada ćemo prerasti Čehova? Kada ćemo prestati da, kao njegovi likovi, slepo obožavamo idole koje proizvodi društvo?
Naša inscenacija dovodi u pitanje važnost umetnosti danas, ali ne samo njen položaj u društvu, nego i odnos umetnika prema umetnosti.
Šta ja kao umetnik/umetnica mogu da uradim? Šta ću vam ja? Da li uopšte umem da stvaram bez potrebe da se nekom dokazujem (kao Trepljev svojoj mami – idolu, Irini Arkadinoj)? Zašto stalno moram da se pravdam zbog toga što stvaram?
Da li je u redu da slavimo sto godina pozorišta? Mi ćemo svakako da nastavimo da stvaramo zato što je to naš izbor, naš poziv, ali da li ćemo opstati još sto godina ne zavisi samo od nas.“
Ovo poslednje pitanje i odgovor tiču se činjenice da Krsmanac, dakle najstarije akademsko pozorište u Srbiji, nema stalne prihode iako je deo Beogradskog univerziteta. Finansira se kao NGO.
Dramaturškinja novog Galeba Krsmanca je Mina Ćirić, ona je i korediteljka sa Milanom Cerovićem, a glume Slađana Todorović, Nikola Stanković, Nemanja Simić, Bogdana Dimitrijević (Nina Zarečna), Gala Šalipur, Nikola Štrbac (Trigorin) i Aleksandar Bata Stojanović.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Stručnjaci Ujedinjenih nacija za ljudska prava zabrinuti su zbog obračuna vlasti Srbije sa građanima usred, kako kažu, „jednog od najvećih protestnih pokreta u novijoj istoriji zemlje“
Aktivistu Aleksandra Salapuru uhapsili su, pa ubrzo i pustili beogradski komunalci dok je pokušavao da ukaže na nelegalnost radova na Savskom nasipu
U zgradi koju je čuvalo privatno obezbeđenje, održana je konstitutivna sednica SO Kosjerić. Za predsednicu Skupštine opštine reizabrana Tatjana Kokanović
Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević pozvao je građane da izađu na ulice 1. septembra
Sedam javnih preduzeća, koja rukovode našim šumama, vodama, nacionalnim parkovima i putevima, preći će u DOO - društva sa ograničenom odgovornošću. Da li to znači rasprodaju prirodnih bogatstava Srbije, objašnjavaju za „Vreme“ detaljno stručnjaci
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
