Sto godina Krsmanca: Neću da se pravdam zato što radim

Sutra, 19. septembra, biće sto godina od prve predstave Akademskog pozorišta „Branko Krsmanović“, poznatijeg kao – Krsmanac.

Krsmanac je najstarije studentsko pozorište u Evropi, po nekim podacima i u svetu, a sasvim sigurno da je po starini drugo pozorište u Beogradu, posle Narodnog.

Stogodišnjicu proslavljaju premijerom Galeba Antona Pavloviča Čehova, u „Ateljeu 212“.

Galeb je bila prva predstava Krsmanca, što je formalni razlog zašto su za obeležavanje jubileja izabrali ovaj klasični i dobro poznati dramski tekst.

Njihov lični razlog je ovaj:

„Prošlo je sto godina, a mi i dalje možemo da se poistovetimo s Čehovljevim likovima i njihovim osećanjem neostvarenosti. Zašto? Kada ćemo prerasti Čehova? Kada ćemo prestati da, kao njegovi likovi, slepo obožavamo idole koje proizvodi društvo?

Naša inscenacija dovodi u pitanje važnost umetnosti danas, ali ne samo njen položaj u društvu, nego i odnos umetnika prema umetnosti.

Šta ja kao umetnik/umetnica mogu da uradim? Šta ću vam ja? Da li uopšte umem da stvaram bez potrebe da se nekom dokazujem (kao Trepljev svojoj mami – idolu, Irini Arkadinoj)? Zašto stalno moram da se pravdam zbog toga što stvaram?

Da li je u redu da slavimo sto godina pozorišta? Mi ćemo svakako da nastavimo da stvaramo zato što je to naš izbor, naš poziv, ali da li ćemo opstati još sto godina ne zavisi samo od nas.“

Ovo poslednje pitanje i odgovor tiču se činjenice da  Krsmanac, dakle najstarije akademsko pozorište u Srbiji, nema stalne prihode iako je deo Beogradskog univerziteta. Finansira se kao NGO.

Dramaturškinja novog Galeba  Krsmanca je Mina Ćirić, ona je i korediteljka sa Milanom Cerovićem, a glume Slađana Todorović, Nikola Stanković, Nemanja Simić, Bogdana Dimitrijević (Nina Zarečna), Gala Šalipur, Nikola Štrbac (Trigorin) i Aleksandar Bata Stojanović.

S.Ć.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com