Satelitska internet mreža Starlink, koju je razvio američki milijarder Ilon Mask, od sada je dostupna na Kosovu. Prema nezvaničnim najavama, Srbija bi Starlink trebala da doboje sledeće godine
Američki milijarder Ilon Mask objavio je da je njegova privatna satelitska internet mreža Starlink sada operativna na teritoriji Kosova.
Mask, vlasnik američke svemirske kompanije SpaceX, napisao je 21. decembra uveče na mreži X: „Starlink-ov brzi internet sa malim kašnjenjem je sada dostupan na Kosovu!“
Starlink’s high-speed, low-latency internet is now available in Kosovo! 🛰️🇽🇰❤️ → https://t.co/G1myzWJQ6j pic.twitter.com/55sQa88sNX
— Starlink (@Starlink) December 21, 2024
Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je 22. decembra da je dolazak Starlinka važan korak u unapređenju digitalne infrastrukture u zemlji.
„Starlink se pokazao nevjerovatno važnim u omogućavanju kritične komunikacije tokom prirodnih katastrofa ili drugih vanrednih situacija u državi“, rekao je na Facebooku.
U oktobru je Regulatorni organ za elektronske i poštanske komunikacije (ARKEP) na Kosovu objavio da je ovlastio američku kompaniju Starlink da omogući pristup internetu bilo kojoj lokaciji na Kosovu.
Šta omogućuje Starlink?
Uz Starlink, Kosovo će imati koristi od neprekidnog interneta, u svakom kutku teritorije, čak i u vanrednim situacijama.
Starlink ima oko 6.000 satelita, koji se nalaze oko 500 kilometara iznad Zemlje, u niskoj Zemljinoj orbiti.
To znači da su oni oko 65 puta bliže Zemlji od tradicionalnih stacionarnih satelita i za razliku od njih Starlink sateliti se stalno kreću i osiguravaju da su kašnjenja u komunikaciji 10 puta manja.
Članica odbora ARKEP-a Rrezarta Duraku Rizaj rekla je za Radio Slobodna Evropa u novembru da je operativna dozvola za Starlink važan korak u unapređenju digitalne infrastrukture na Kosovu.
„Ovlašćenje Starlinku ima najveći uticaj na povećanje nacionalne sigurnosti, posebno u vrijeme sukoba. To je zbog činjenice da se velika većina Starlink infrastrukture nalazi u svemiru i da je imuna na moguća oštećenja u vrijeme rata ili prirodnih katastrofa na Zemlji“, rekla je Duraku-Rizaj.
Ona smatra da ovu prednost mogu iskoristiti privredna društva i državne institucije, posebno sigurnosne, koje upravljaju kritičnom infrastrukturom.
Kako funkcioniše?
Svako može naručiti usluge na web stranici Starlink, tražeći najbližu adresu.
Nakon naručivanja, Starlink će kupcu poslati prijemni uređaj, koji se povezuje sa satelitima u svemiru.
Rrezarta Duraku Rizaj je objasnila da je prijemnik korisnika mali, prenosiv i da se može koristiti na različitim lokacijama, poput planina, teškog terena i drugih mjesta gdje nema dobrog pristupa internetu.
Cijene će biti određene na osnovu lokalne kupovne moći svake zemlje.
„Naknada se sastoji od dvije komponente: početne kupovine hardvera, terminala sa pratećim uređajima koji se kupuju jednokratno i mjesečne naknade koja će ovisiti o servisnim planovima koji su dostupni na web stranici“, rekla je ona.
Da li Srbija dobija Starlink?
Crna Gora i Srbija trebalo bi da tokom naredne godine dobiju satelitski internet Starlink kompanije „SpaceX“.
U međuvremenu, ažurirana je mapa pokrivenosti.
Prema onome što se može videti, gotovo cela Evropa pokrivena je Starlinkovim internetom. Ukrajina, naročito od početka rata, ima donekle specifičan status s obzirom na to da je Mask dozvolio upotrebu Starlinka u ovoj državi, ali još uvek bez jasnih definisanja ugovora s državom.
Ono što je sigurno, Starlink su u ove dve godine koristili kako ukrajinski vojnici, tako i ruski za vojne svrhe, piše Klix.ba.
Kada je reč o Turskoj, prema informacijama Starlinka, „SpaceX“ u ovoj zemlji čeka odobrenje regulatora za upotrebu.
Tri države koje nemaju Starlink, a nalaze se u Evropi su Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora. Međutim, za Crnu Goru i Srbiju čekanje bi već trebalo postati stvar prošlosti naredne godine, s obzirom na to da je najavljeno kako će postati dostupan 2025.
Izvor: Radio Slobodna Evropa / Klix.ba
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Koalicija „Promena u koju verujemo“ podnela je krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić zato što, oglušujući se o zakon, zloupotrebljava položaj predsednice Narodne skupštine i ne raspisuje ponovljene lokalne izbore u Zaječaru
Student Mašinskog fakulteta Luka Pešić priveden je nakon što je policija izvršila pretres njegove kuće. Studenti Mašinskog pozvali su kolege i građane da se okupe ispred Palate u znak podrške Pešiću
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
