Foto: Tanjug
Najizvesniji kandidat za mandatara za sastav nove Vlade Crne Gore je Miodrag Lekić predsednik Demos-a. Crnogorac, prosrpski orijentisan, političar i diplomata sa višedecenijskim iskustvom. Stvar ipak nije gotova jer će partije pobednice izbora 2020. godine morati da postignu jedinstvo oko svega, ili dogovora nema
Političko klupko u Crnoj Gori, ponovo zamršeno nakon pada Vlade Dritana Abazovića, polako se odmotava. Stara parlamentarna većina, nastala nakon izbora u avgustu 2020. godine, saglasna je oko imena mandatara za sastav nove Vlade. Prihvatljivo rešenje za sve je Miodrag Lekić, lider prosrpske partije Demokratski savez (Demos).
Lekić je političar sa višedecenijskim iskustvom u državničkim i diplomatskim poslovima. Tokom devedesetih bio je ministar spoljnih poslova Crne Gore, kasnije i ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Italiji, gde je takođe radio i kao predavač na univerzitetu u Rimu. Službovao je i na Malti i u San Marinu.
Nakon diplomatske karijere, na političku scenu vraća se 2012. godine kao jedan od osnivača prosrpski orijentisanog Demokratskog fronta. Sa DF-om se ubrzo rastao, nakon što je kao nosilac izborne liste za parlamentarne izbore 2012. godine rekao da ukoliko pobedi na izborima neće povući priznanje Kosova.
Tri godine kasnije osnovao je svoju partiju Demos, a 2016. godine ušao je u rekonstruisanu Vladu Mila Đukanovića. Radi se i kontroverznoj ličnosti, koja se izjašnjava kao Crnogorac, mada je 2006. bio protiv crnogorske nezavisnosti. Protivio se i članstvu Crne Gore u NATO-u.
Iako su partije pobednice izbora 2020. godine saglasne oko Lekića na mestu premijera, čija stranka ima svega jednog poslanika u aktuelnom sazivu, dogovor nije konačan.
Kako postoji ogromno nepoverenje, posebno između Demokratskog fronta Andrije Mandića i doskora vladajuće partije URA Dritana Abazovića, koalicioni partneri moraće da se dogovore oko svih pozicija. Ili je dogovoreno sve, ili nije ništa.
Dalji pregovori tek treba da se vode oko pozicija Predsednika Narodne skupštine, a Demokrate Alekse Bečića insistiraju da to mesto ne mogu dobiti partije koje je podržala bivša vladajuća stranka Mila Đukanovića. To se odnosi na URA i Socijalističku narodnu partiju Crne Gore (SNP) koje su dobile manjinsku podršku DPS-a za formiranje prethodne Vlade.
Dritan Abazović zahteva takozvani „kontrolni paket“ uz eventualni dogovor, tako da koalicioni partneri garantuju URA-i sektor bezbednosti i da sa SNP i manjinama URA ima jedno ministarstvo više u odnosu na ostale partije u koaliciji. Međutim, kako sada stvari stoje i Demokratski front odlučan je da preuzme kontrolu nad sektorom bezbednosti.
Šef države Milo Đukanović u četvrtak je počeo konsultacije sa partijama o novom mandataru. Prema Ustavu Crne Gore Đukanović ima rok da mandatara predloži do 19. septembra. Od tada Skupština ima 90 dana da izabere novog premijera, a ukoliko se to ne dogodi raspušta se Skupština i raspisuju novi izbori. U više navrata Đukanović je poslednjih dana poručivao da u parlamentu „ne postoji raspoloženje“ za sastav nove vlade, već da je realnije rešenje da se ide na nove izbore.
S.P./ Vijesti/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
