Političko klupko u Crnoj Gori, ponovo zamršeno nakon pada Vlade Dritana Abazovića, polako se odmotava. Stara parlamentarna većina, nastala nakon izbora u avgustu 2020. godine, saglasna je oko imena mandatara za sastav nove Vlade. Prihvatljivo rešenje za sve je Miodrag Lekić, lider prosrpske partije Demokratski savez (Demos).
Lekić je političar sa višedecenijskim iskustvom u državničkim i diplomatskim poslovima. Tokom devedesetih bio je ministar spoljnih poslova Crne Gore, kasnije i ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Italiji, gde je takođe radio i kao predavač na univerzitetu u Rimu. Službovao je i na Malti i u San Marinu.
Nakon diplomatske karijere, na političku scenu vraća se 2012. godine kao jedan od osnivača prosrpski orijentisanog Demokratskog fronta. Sa DF-om se ubrzo rastao, nakon što je kao nosilac izborne liste za parlamentarne izbore 2012. godine rekao da ukoliko pobedi na izborima neće povući priznanje Kosova.
Tri godine kasnije osnovao je svoju partiju Demos, a 2016. godine ušao je u rekonstruisanu Vladu Mila Đukanovića. Radi se i kontroverznoj ličnosti, koja se izjašnjava kao Crnogorac, mada je 2006. bio protiv crnogorske nezavisnosti. Protivio se i članstvu Crne Gore u NATO-u.
Iako su partije pobednice izbora 2020. godine saglasne oko Lekića na mestu premijera, čija stranka ima svega jednog poslanika u aktuelnom sazivu, dogovor nije konačan.
Kako postoji ogromno nepoverenje, posebno između Demokratskog fronta Andrije Mandića i doskora vladajuće partije URA Dritana Abazovića, koalicioni partneri moraće da se dogovore oko svih pozicija. Ili je dogovoreno sve, ili nije ništa.
Dalji pregovori tek treba da se vode oko pozicija Predsednika Narodne skupštine, a Demokrate Alekse Bečića insistiraju da to mesto ne mogu dobiti partije koje je podržala bivša vladajuća stranka Mila Đukanovića. To se odnosi na URA i Socijalističku narodnu partiju Crne Gore (SNP) koje su dobile manjinsku podršku DPS-a za formiranje prethodne Vlade.
Dritan Abazović zahteva takozvani „kontrolni paket“ uz eventualni dogovor, tako da koalicioni partneri garantuju URA-i sektor bezbednosti i da sa SNP i manjinama URA ima jedno ministarstvo više u odnosu na ostale partije u koaliciji. Međutim, kako sada stvari stoje i Demokratski front odlučan je da preuzme kontrolu nad sektorom bezbednosti.
Šef države Milo Đukanović u četvrtak je počeo konsultacije sa partijama o novom mandataru. Prema Ustavu Crne Gore Đukanović ima rok da mandatara predloži do 19. septembra. Od tada Skupština ima 90 dana da izabere novog premijera, a ukoliko se to ne dogodi raspušta se Skupština i raspisuju novi izbori. U više navrata Đukanović je poslednjih dana poručivao da u parlamentu „ne postoji raspoloženje“ za sastav nove vlade, već da je realnije rešenje da se ide na nove izbore.
S.P./ Vijesti/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
