Učenik sedmog razreda u Sokobanji gurao je šipku u analni otvor drugom učeniku, kažu izvori „Vremena“. Roditelji su uznemireni jer bi nasilnik mogao da se vrati u školsku klupu.
Ali, šta škola uopšte može da uradi sa „problematičnim“ učenikom u zemlji u kojoj je osnovno obrazovanje obavezno, a opcije škole ograničene?
Rukovodstvo škole u Sokobanji dovijalo se, kako smo pisali, šta da radi. Na kraju je nasilnik suspendovan, ali bi mogao da se vrati u školu sledećeg ponedeljka (16. decembar).
Rukovodstvo škole u Sokobanji navodno je predložilo da socijalna radnica bude uz problematičnog učenika, a da to odeljenje, iz kabineta u kabinet, prati i školski policajac.
Direktorka škole Tanja Gligorijević odbila je da govori za „Vreme“. U kratkoj poruci navela je da je „proces u toku“ i da neće da priča za medije.
Obesmišljavanje procesa
Portparolka Granskog sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost Vesna Vojvodić Mitrović kaže za „Vreme“ da smisao suspenizje ne bi trebalo da bude iscrpljen samo fizičkim izostankom učenika iz škole, već ukoliko je teža povreda obaveze učenika, onda postoji predviđen model postupanja.
„Ništa ne postižemo time da dete samo fizički ne dolazi u školu. Poenta je da se za to vreme intenzivno sa njim radi. Ako nema tog rada, onda je to obesmišljavanje celog procesa“, kaže Vojvodić Mitrović.
Ali, dodaje, ako je rađeno sa njim, pa službe u Domu zdravlja i Centru za socijalni rad procene da je to kratak period i da on i dalje predstavlja neku vrstu rizika za druge ljude, onda je to novi razlog da se to dete drži van kontakta sa drugima.
„Kada se radi kako treba, nije ni nužno da se ide od reči do reči kroz zakonsku regulativu jer ona bi trebalo da nama bude oslonac u rešavanju, a ne imperativ, moramo ovako, a to što je besmisleno nije ni važno“, kaže Vojvodić Mitrović.
Sagovornica „Vremena“ naglašava da ako nema nikakvog izveštaja o radu, a da svi strepe od povratka nasilnika u školu, onda ta nit para celu konstrukciju.
„Nije nemoguće ni da se dete premesti u drugu školu. Saglasnost za to se dobija lako ukoliko postoji paprilogojija kojom se pokazuje da je sa detetom realizovan vaspitni rad, da su bili uključeni članovi njegove porodice, lokalni dom zdravlja, centar za socijalni rad, da je psiholog škole napisao izveštaj“, kaže Vojvodić Mitrović.
Plaši se, kako navodi, da u ovom slučaju može biti da je celokupnoj javnosti bačena koska, a da zapravo ključni podaci o tome nedostaju.
„Da li je reč o profesionalnoj proceni da dete samo izvesno vreme ne treba da boravi u školi, a da se pritom sa detetom nije radilo ništa? Pa i odrasli idu u zatvore i na rehabilitaciju, sa njima se radi da bi se vratili u društvo. U ovom slučaju, nasilan učenik samo isključenje doživljava kao nagradu“, kaže Vojvodić Mitrović.
Maloletnici ne podležu zakonskim sankcijama
U Srbiji je osnovno školovanje obavezno. Učenik koji je počinio nasilje ima 13 godina, te prema zakonu ne može odgovarati za krivična dela.
Nakon prošlogodišnjeg amoka u „Ribnikaru“, škole su dobile mogućnost da učenike udalje sa nastave na više od pet dana, a najduže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka zbog počinjenog nasilja ili drugog prestupa.
Izmenjeni su Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja – ZOSOV, Zakon o osnovnom obrazovanju i Zakon o srednjem obrazovanju.
Izmenama je predviđeno da za težu povredu obaveza – donošenje droge i alkohola ili oružja u školu, maltretiranje drugih učenika i nastavnika – učenik može biti udaljen sa nastave minimum pet dana, a najviše do okončanja disciplinskog postupka. U tom međuperiodu prelazi na onlajn-nastavu.
Osim udaljavanja sa nastave, skraćeni su rokovi za disciplinski postupak, a nasilnici više nemaju mogućnost da se premeste u drugu školu dok se protiv njih vodi disciplinski postupak.
Uvedene su i veće novčane kazne za roditelje, a vladanje je kao brojčana ocena uvedeno od drugog razreda i ocena ulazi u prosek.
