Profesor FPN Slaviša Orlović, o čijem se izboru za dekana odlučivalo uz proteste ispred fakulteta, saopštio je u subotu da „podnosi ostavku na mesto dekana“ i dodao da je „fakultet iznad svih”. Time je mesto novog dekana na FPN-u ostalo upražnjeno. Veliki deo Saveta fakulteta je podneo ostavku, pa nije jasno može li novi dekan u skorije vreme biti izglasan
On se u poruci upućenoj Naučno-nastavnom veću i Savetu FPN-a, koju je objavio na društvenoj mreži Iks (X), zahvalio koleginicama i kolegama koji „nisu podlegli neviđenom pritisku“ i ipak glasali za njega na Veću i Savetu koji su održani u atmosferi „neprimerenoj za akademsku instituciju“.
Paralelno sa sednicom na kojoj se birao dekan, održali su se protesti zbog toga što se za profesora Orlovića vezuju brojne optužbe za seksualno zlostavljanje studentkinja. Na protestu su, pored studenata, učestvovale i predstavnice organizacije Ženska solidarnost.
Mandat odlazećeg dekana Dragana Simića ističe u oktobru, a još se ne zna kada će se ponovo odlučivati o izboru dekana. Ne zna se ki ko bi se umesto profesora Orlovića kandidovao za ovu funkciju, a kako bi do izbora uopšte i došlo, potrebno je ponovo izabrati Savet fakulteta.
Naime, od 27 članova Saveta fakulteta, petoro je podnelo ostavku, pa je Savet trenutno sveden na 22 člana i trenutno nema predsednika i zamenika predsednika.
Niko sa Fakulteta političkih nauka još uvek se nije oglasio o tome kada se može očekivati nastavak procedure izbora dekana.
Aktivista i student Fakulteta političkih nauka Pavle Cicvarić kaže za „Vreme” da su protesti na FPN-u pokazali da su studenti izvršili jak pritisak i pokazali bunt.
„Za to treba imati dosta hrabrosti imajući u vidu to da takvo javno istupanje može imati posledice po studente i studentkinje u daljem školovanju”, kaže Cicvarić.
„Pobedili smo, ali moramo biti oprezni”
Dodaje da je jedna pobeda ostvarena, ali da i dalje treba biti na oprezu i ukazuje na mogućnost opstrukcije od strane studentskih predstavika u Savetu fakulteta.
Predstavnike studenata u Savetu FPN-a i dalje čine članovi organizacije Evropski studentski forum(ESF), koja je dovođena u vezu sa kupovinom glasova na studentskim izborima, pranjem novca, kao i uvođenjem oligarhije u studentski parlament.
„ESF je izgubio vlast na fakultetu, međutim, njihovi predstavnici će biti na toj funkciji do jeseni. Potrebno je imati studentske predstavnike koji će dati glas studentima i koji će imati u vidu njihov interes”, objašnjava.
Ipak, da na FPN-u nije sve tako crno, pokazao je najpre protest održan u petak.
„Ono što mogu da pohvalim je kolektivni krik i bunt studenata i profesora, koji su se jasno vrednosno izjasnili po ovom pitanju”, zaključuje Cicvarić.
Ko je Dragan Simić, odlazeći dekan?
Aktuelni dekan Fakulteta političkih nauka Dragan Simić prvi je izašao u javnost sa informacijom da Slaviša Orlović nije izabran za dekana. On je govorio i na studentskom protestu, kada je želeo da pokaže solidarnost studentima, ali su na njegovo obraćanje studenti burno odreagovali i upitali ga “zašto ništa niste uradili”.
Profesor Simić se na funkciji dekana nalazi već devet godina, a drugi mandat mu ističe početkom naredne školske godine. Na fakultetu je i redovni profesor, a uža specijalnost su mu međunarodni odnosi.
Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka 1985. godine na smeru za međunarodne odnose. Magistrirao je na istom fakultetu 1992. godine odbranivši magistarsku tezu pod naslovom „Shvatanje mira kod Johana Galtunga”. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Novi svetski poredak” odbranio je 1999. godine na Fakultetu političkih nauka.
Usavršavao se u Sjedinjenim Američkim Državama kao stipendista Fulbrajtovog programa o spoljnoj politici SAD na Univerzitetu Južne Karoline tokom 2003. godine pod mentorstvom profesora međunarodnih odnosa Čarlsa Keglija (Charles W. Kegley Jr.). Učestvovao je na stručnom usavršavanju na Univerzitetu u Pitsburgu (Sjedinjene Američke Države) tokom 2006. godine. Učestvovao je na više od stotinu međunarodnih konferencija.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
