Profesor FPN Slaviša Orlović, o čijem se izboru za dekana odlučivalo uz proteste ispred fakulteta, saopštio je u subotu da „podnosi ostavku na mesto dekana“ i dodao da je „fakultet iznad svih”. Time je mesto novog dekana na FPN-u ostalo upražnjeno. Veliki deo Saveta fakulteta je podneo ostavku, pa nije jasno može li novi dekan u skorije vreme biti izglasan
On se u poruci upućenoj Naučno-nastavnom veću i Savetu FPN-a, koju je objavio na društvenoj mreži Iks (X), zahvalio koleginicama i kolegama koji „nisu podlegli neviđenom pritisku“ i ipak glasali za njega na Veću i Savetu koji su održani u atmosferi „neprimerenoj za akademsku instituciju“.
Paralelno sa sednicom na kojoj se birao dekan, održali su se protesti zbog toga što se za profesora Orlovića vezuju brojne optužbe za seksualno zlostavljanje studentkinja. Na protestu su, pored studenata, učestvovale i predstavnice organizacije Ženska solidarnost.
Mandat odlazećeg dekana Dragana Simića ističe u oktobru, a još se ne zna kada će se ponovo odlučivati o izboru dekana. Ne zna se ki ko bi se umesto profesora Orlovića kandidovao za ovu funkciju, a kako bi do izbora uopšte i došlo, potrebno je ponovo izabrati Savet fakulteta.
Naime, od 27 članova Saveta fakulteta, petoro je podnelo ostavku, pa je Savet trenutno sveden na 22 člana i trenutno nema predsednika i zamenika predsednika.
Niko sa Fakulteta političkih nauka još uvek se nije oglasio o tome kada se može očekivati nastavak procedure izbora dekana.
Aktivista i student Fakulteta političkih nauka Pavle Cicvarić kaže za „Vreme” da su protesti na FPN-u pokazali da su studenti izvršili jak pritisak i pokazali bunt.
„Za to treba imati dosta hrabrosti imajući u vidu to da takvo javno istupanje može imati posledice po studente i studentkinje u daljem školovanju”, kaže Cicvarić.
„Pobedili smo, ali moramo biti oprezni”
Dodaje da je jedna pobeda ostvarena, ali da i dalje treba biti na oprezu i ukazuje na mogućnost opstrukcije od strane studentskih predstavika u Savetu fakulteta.
Predstavnike studenata u Savetu FPN-a i dalje čine članovi organizacije Evropski studentski forum(ESF), koja je dovođena u vezu sa kupovinom glasova na studentskim izborima, pranjem novca, kao i uvođenjem oligarhije u studentski parlament.
„ESF je izgubio vlast na fakultetu, međutim, njihovi predstavnici će biti na toj funkciji do jeseni. Potrebno je imati studentske predstavnike koji će dati glas studentima i koji će imati u vidu njihov interes”, objašnjava.
Ipak, da na FPN-u nije sve tako crno, pokazao je najpre protest održan u petak.
„Ono što mogu da pohvalim je kolektivni krik i bunt studenata i profesora, koji su se jasno vrednosno izjasnili po ovom pitanju”, zaključuje Cicvarić.
Ko je Dragan Simić, odlazeći dekan?
Aktuelni dekan Fakulteta političkih nauka Dragan Simić prvi je izašao u javnost sa informacijom da Slaviša Orlović nije izabran za dekana. On je govorio i na studentskom protestu, kada je želeo da pokaže solidarnost studentima, ali su na njegovo obraćanje studenti burno odreagovali i upitali ga “zašto ništa niste uradili”.
Profesor Simić se na funkciji dekana nalazi već devet godina, a drugi mandat mu ističe početkom naredne školske godine. Na fakultetu je i redovni profesor, a uža specijalnost su mu međunarodni odnosi.
Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka 1985. godine na smeru za međunarodne odnose. Magistrirao je na istom fakultetu 1992. godine odbranivši magistarsku tezu pod naslovom „Shvatanje mira kod Johana Galtunga”. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Novi svetski poredak” odbranio je 1999. godine na Fakultetu političkih nauka.
Usavršavao se u Sjedinjenim Američkim Državama kao stipendista Fulbrajtovog programa o spoljnoj politici SAD na Univerzitetu Južne Karoline tokom 2003. godine pod mentorstvom profesora međunarodnih odnosa Čarlsa Keglija (Charles W. Kegley Jr.). Učestvovao je na stručnom usavršavanju na Univerzitetu u Pitsburgu (Sjedinjene Američke Države) tokom 2006. godine. Učestvovao je na više od stotinu međunarodnih konferencija.
TV Informer emitovao je u četvrtak (21. avgust) „dokumentni film“, tačnije njegov drugi deo, „Vreme terora 2“. U novom „dokumentarcu“ u produkciji Centra za društvenu stabilnost, događaji iz Srbije povezuju se sa događajima iz Odese 2014. godine na način koji je objašnjiv samo prorežimskim medijima
Petoro uhapšenih nakon protesta održanih u Novom Sadu prošle nedelje pušteno je da se brani sa slobode
Navodi da bi Milorad Dodik mogao da bude Vučićev kandidat za predsednika Srbije su „intrigantna kafansko-politička spekulacija“, smatra politički analitičar Đorđe Vukadinović
Nemačka je zabrinuta događajima u Srbiji i traži rasvetljavanje napada na demonstrante, rečeno je u Berlinu. Takođe se pozivaju „sve strane“ da se odreknu nasilja
Vučiću se žuri. Iako je najavio kraj N1 i Nove S do novembra, ubrzan je plan da se državnim novcem kupi kontrola nad ovim medijima, saznaje „Vreme“
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
