Foto: AP/Michael Probst
Poljaci su početkom novembra započeli protest zahtevajući da Evropska unija ponovo uvede sistem dozvola za ukrajinske kamiondžije koje ulaze u blok i one koji iz EU ulaze u Ukrajinu, uz izuzetke za humanitarnu pomoć i vojne zalihe, a koji je ukinut posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Da kriza polako poprima širu sliku potvrđuju i nedavne reakcije iz Brisela
Poljski vozači kamiona provode mesec dana blokirajući različite prelaze duž granice sa Ukrajinom, a prošlog petka su im se pridružili i slovački vozači, pa ova kriza preti da postane sveopšte evropska.
Naime, Poljaci su 6. novembra započeli protest zahtevajući da Evropska unija ponovo uvede sistem dozvola za ukrajinske kamiondžije koje ulaze u blok i one koji iz EU ulaze u Ukrajinu, uz izuzetke za humanitarnu pomoć i vojne zalihe, a koji je ukinut posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Vozači zahtevaju da se prazni kamioni iz Evropske unije isključe iz elektronskog sistema čekanja u Ukrajinu. Takođe, traže i mere kojima bi se zaustavilo osnivanje beloruskih i ruskih kompanija prevoznika u Poljskoj koje žele da zaobiđu sankcije.
Sa druge strane, Ukrajina smatra da protest dodatno šteti njenoj, od rata već krhkoj, privredi. Kijev takođe tvrdi da je humanitarna pomoć blokirana, što demonstranti poriču.
Naime, dnevna ograničenja ostavila su sada hiljade ukrajinskih vozača zarobljene u Poljskoj, čekajući danima za redom da pređu na drugu stranu. Lokalni mediji govore o redovima koji se protežu više od 30 kilometara do teritorije Poljske.
Teški uslovi u toj oblasti, uključujući temperature ispod nule, oskudne zalihe hrane i nedostatak sanitarnih usluga, izazvali su ozbiljne bezbednosne zabrinutosti, sa izveštajima da su dva ukrajinska vozača umrla prirodnom smrću dok su se zadržavala u svojim vozilima. S druge strane, Poljska kaže da je samo jedan umro do sada, piše Euronews.
Zvaničnici u Kijevu opisali su situaciju kao „katastrofalnu“ i čak su naveli plan za vanredne situacije za evakuaciju onih koji su ostali na cedilu. Savez poslodavaca Ukrajine procenjuje da je nacionalna privreda izgubila najmanje 400 miliona evra zbog ove situacije.
Da kriza polako poprima širu sliku potvrđuju i nedavne reakcije iz Brisela. Evropska komisija poslala je Varšavi poruku snažnog neodobravanja i zapretila da će pokrenuti pravni postupak ako se pravila EU ne primenjuju na odgovarajući način.
Z.S/Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
