Među 60 zakona koliko ih je usvojeno na prvom i poslednjem jesenjem zasedanju Skupštine Srbije 26. oktobra usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, kojim se omogućava uvođenje nacionalne čitanke.
Nacionalna čitanka je rezultat ideje o identitetskim udžbenicima za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju, a podstaknuta je filmom „Dara iz Jasenovca“. koji je premijerno emitovan na RTS-u 20. februara 2021. godine.
Odmah nakon premijere, a bila je na RTS-u 20. februara 2021, tadašnji šef policije Aleksandar Vulin održao je pod utiskom filma patriotski govor u Skupštini Srbije i između ostalog rekao da „udžbenik istorije mora da napiše država Srbija“.
Nekoliko dana nakon toga, Aleksandar Vučić je u televizijskom obraćanju prisvojio Vulinovu ideju i saopštio da udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije može da „napravi samo država“.
„Ostalo na tržištu možete da pišete šta hoćete, baš me briga. A ovo da pišete i da vam Jasenovac bude deset minuta jednog časa, e to sad mačku o rep… Neće oni više da tumače. Sad će država da napiše udžbenike…“, rekao je.
Usledio je hitan sastanak sa tada resornim ministrom Brankom Ružićem i formiranje radne grupe za izmenu Zakona o udžbenicima, a plan je bio da se najkasnije do juna, dakle 2021, promene postojeći propisi i da se krene u realizaciju posla koji će biti poveren državnom izdavaču – Zavodu za udžbenike, kako bi deca već u septembru 2022. mogla da uče identitetske predmete iz odgovarajućih udžbenika. Međutim, ispostavilo se da nije sve tako jednostavno i da je za izradu novog zakona i tri identitetska udžbenika potrebno mnogo više vremena.
Ovog proleća predstavljen je nacrt Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, a u njemu nisu bila tri očekivana udžbenika već – nacionalna čitanka.
Definisana je kao „obavezno nastavno sredstvo za sve učenike osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku.“
Precizirano je i da se „koristi se u cilju razvijanja ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanja svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanja i negovanja srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina na prostoru Republike Srbije, razvijanja interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine“.
Nacionalna čitanka i Zakon izglasani su, kao što je rečeno, 26. oktobra, a već ovog petka, 10, novembra, objavljen je konkurs, „Javni poziv za izbor članova autorskog tima za izradu rukopisa nacionalne čitanke“ za prvi i drugi razred osnovne, za treći i četvrti osnovne, za sve razdere viših razreda osnovne, i za sve razrede srednjeg obrazovanja. Kandidati treba da se jave za osam dana.
Konkurs je raspisao Zavod za udžbenike. Zaposleni kažu da to ne znači da će Zavod biti zadužen za realizaciju tog udžbenika.
Deluje im da će na korici buduće nacionalne čitanke pisati ime nekog novog izdavača stvorenog spajanjem Zavoda za udžbenike i Službeni glasnik, a da Zavod služi da završi samo administrativni deo posla.
Naime, čim je ovog januara Mladen Šarčević postao direktor „Službenog glasnika“, najavio je spajanje ta dva izdavača jer je „nelogično imati dve slične firme poput Službenog glasnika i Zavoda za udžbenike“.
„Jedna dobra firma može sve to da observira“, ocenio je i najavio:
„Ja ću voditi sve te projekte do kraja. To nije mali posao. Imam veliki pijetet prema zaposlenima. Tamo je više od 200 zaposlenih, mnogi su i stekli uslove za penziju. Srećom preduzeće nema gubitke, imali su neku ušteđevine od ranije kada su bili monopolisti. To mora sofisticirano da izvedete“.
Dodao je i da su zaposleni u Zavodu „razumni“ i da spajanje sa „Službenim glasnikom“ doživljavaju kao dobru priču.
Podsetimo da je Mladen Šarčević bivši ministar prosvete i savetnik predsednika Republika za prosvetu, i da je „Službeni glasnik“ zbog dela svoje delatnosti u službi države, a da je „Zavod za udžbenike“ pokušavao da bude izvan politike bez obzira na opredeljenja njihovih čelnih ljudi.
Na istoj sednici kao i novi zakon, poslanici Skupštine su imenovali Stefana Paunovića za v.d. direktora i glavnog urednika „Zavoda za udžbenike“. Paunović je istoričar umetnosti i postao je deo Zavoda 2013. godine kao urednik izdanja iz oblasti muzičkog i likovnog vaspitanja, a zatim kao direktor sektora za strategiju i razvoj. Kolege ga u šali zovu „rođak“ zato što je u srodstvu sa ocem predsednika Vučića.
Za portal „Vremena“ kaže da će izdavač nacionalne čitanke biti „Zavod za udžbenike“.
„Mi smo to tako razumeli. Nemamo zvaničnu informaciju Ministarstva obrazovanja, ali je na osnovu korespodencije jasno da ćemo mi biti izdavač nacionalne čitanke. Ja vam govorim na osnovu formalnih činjenica a ne na osnovu priča“.
Kaže da će urednici Zavoda odlučivati o autorima tog udžbenika, i da će „biti izabrana komisija sastavljena od naših urednika koji će pregledati prijave na konkursu.“
Sadržaj nacionalne čitanke, kaže, procenjivaće recenzenti i na kraju Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV).
„Mi se radujemo ovom poslu zato što je važan za savremeno demokratsko društvo i izdavaštvo“, kaže Paunović.
O eventualnom spajanju sa „Službenim glasnikom“ kaže da će „o tome odlučiti Vlada, za sad nemam potvrdu o njihovom stavu. Siguran sam da će uraditi onako kako je najbolje za obe ove kuće.“
Na čelu Zavoda je, kaže, tek dve nedelje, pa nije imao dovoljno vremena da sam sagleda da li je po Zavod povoljnije da se sjedine sa Glasnikom ili ne, napominje da oni „još od ranije imaju nekoliko zajedničkih projekata“, ali i da imaju „svoje programe i programe koje razvijamo“.
Utisak zaposlenih je da se novi čelnik zalaže za spajanje sa Glasnikom i slute da je i postavljen kako bi sproveo tu promenu.
Oni tvrde da za Zavod ima boljih rešenja, ali ih niko ne pita niti obaveštava o planovima i namerama. Smatraju da je Zavodu neophodna transformacija u mnogo čemu, ali da ta institucija ipak mora biti sačuvana i da je neophodna društvu, kulturi, prosveti i nauci.
Po njima, „Zavod za udžbenike“ bi trebalo da bude nadstranačka institucija zato što samo u tom slučaju može da koristi celom društvu, kao što zbog istog tog razloga i svaki, a naročito identitetski, udžbenik mora da bude nadstranački. Trenutno im deluje da možda neće biti tako. Pričaju i da ih ne bi iznenadilo ako se granice nacije o kojoj će podučavati buduća nacionalna čitanka poklope sa granicama svesrpskog sveta.
Zaposleni s kojima smo razgovarali zamolili su da im ne navodimo imena. Kažu i da neće javno istupati ne bi li skrenuli pažnju na sudbinu Zavoda, zato što su oni državni izdavač i nemaju prava na to.
Od toga šta će biti sa Zavodom zavisi i šta će se učiti iz nacionalne čitanke pa, ko zna, i iz novih izdanja ostalih udžbenika u izdanju države.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
