U vreme dok je Aleksandar Vučić sebe rado upoređivao sa Zoranom Đinđićem obećao je da će mu se napraviti spomenik i postaviti na Studentskom trgu.
„Kako koji režim zavlada, tako se skidaju spomenici koji simbolišu ‘prethodnike’, a podižu se novi simboli prema ukusu vladajućih. Sada imamo jednu neobičnu pojavu koja odudara od dosadašnje prakse. SNS se navadio da diže suparničke spomenike, kako bi otimao simbole s kojima zapravo nema nikakve veze. Po borbenom tonu i rečniku dalo bi se zaključiti da je o tome reč kad je u pitanju spomenik Đinđiću“, pisao je tada Dragoljub Žarković.
I nastavio: „Vučić, ovovremeni knjaz Miloš, koga svako malo citira (…) sav je u simboličkoj ravni i vuče za sobom džak pun sličnih trikova, kao što je ovaj sa spomenikom. Njega je teško uhvatiti i za glavu i za rep i to se smatra veštinom“.
SNS je pre osam godina bio saopštio da je DS zaboravio da podigne spomenik Đinđiću, da je prokockao svoju šansu, a da su sada „lažnim demokratama krivi Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić“.
Zaboravili su na spomenik, grmeli su naprednjaci, zato što im je jedino bilo stalo do njihovih „džepova i novčanika, luksuznih vila i skupocenih kola“. Tu su bili dodali i „surovu istinu“ da „lažnim demokratama“ Đinđić nije padao na pamet dok su sedeli u udobnim foteljama i držali vlast na svim nivoima, jer su bili „prezauzeti svojim kombinacijama, nameštanjima tendera i poslova, pljačkanjem državnih fondova i otimanjem narodnih para na svakom koraku“.
„Ako je ono oko spomenika bila improvizacija, napad udruženim snagama na onemoćali DS konstanta je Vučićeve politike. Zašto je to tako“, upitao se Žarković i da odgovor:
„’Žuta bagra’ još dugo mora biti dežurni krivac za sve što naprednjaci nisu uspeli da poprave ili oporave tokom četiri godine koliko su faktički na vlasti. Oni su im sjajan alibi za sopstvenu nesposobnost“.
Duboki veo zaborava
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je još 2016. godine, dok je bio mandatar za sastav nove vlade, da će spomenik Zoranu Đinđiću biti otkriven u Studentskom parku 12. marta 2018, na 15. godišnjicu njegovog ubistva. Danas, osam godine kasnije, navedenu inicijativu kao da je prekrio duboki veo zaborava, piše portal demostat.rs.
Vučić tada nije propustio priliku da kaže kako Đinđićeva Demokratska stranka nije našla za shodno da mu podigne spomenik do 2012. godine, a da su u Srbiji „reformatori stradali i zbog toga što Srbi često od emocija i ostrašćenosti ne vide dalje“.
Zvanična odluka o podizanju spomenika Đinđiću doneta je u junu 2016. godine na sednici Skupštine Beograda, kada je imenovan i Odbor za podizanje spomenika. U martu 2017. Grad je raspisao međunarodni konkurs za idejno rešenje spomenika. Na konkursu je učestvovalo 40 autora, a pobedio je rad “Strela”, autora Mrđana Bajića i njegovog tima.
Tada je saopšteno da će se spomenik nalaziti u preuređenom Studentskom parku, biće visok 6,2 metra, u obliku strele belo-srebrne boje mkoja je usmerena ka nebu, Kao ideja vodilja poslužila je misao Zorana Đinđića: ”Gledajte u budućnost, i tamo ćemo se sastati vi i ja”.
Takođe, bilo je planirano da spomenik prati zvučna instalacija, kako bi se čule Đinđićeve reči, a za nju je bila zadužena Biljana Srbljanović.
Zašto nema spomenika
Vlada Srbije je 12. marta 2018. godine donela odluku da Gradu Beogradu prebaci 13.257.000 dinara za podizanje spomenika ubijenom premijeru. U pojedinim medijima je 2021. godine bilo objavljeno da je spomenik završen i da se nalazi kod vajara Bajića, a kao prepreka za postavljanje navođena je rekonstrukcija prostora između Studentskog trga i Vasine ulice.
U proleće 2022. zvanično je rečeno da bi “krajem sledeće godine trebalo da se stvore uslovi da se na Studentskom trgu postavi spomenik Đinđiću”. Tada je glavni urbanista grada saopštio da je potrebno da se najpre završi rekonstrukcija Vasine ulice i Studentskog parka i da se izmesti saobraćaj, kao i da se sprovede arheološko istraživanje tog prostora.
Ni dve godine kasnije nema nagoveštaja da li će se spomenik ubijenom premijeru zaista naći na Studentskom trgu, konstatuje Demostat.
Moralno pravo i druge stare primedbe
Otkako je na konkursu za idejno rešenje spomenika Zoranu Đinđiću u Beogradu pobedila Bajićeva skulptura sa zvučnom instalacijom Biljane Srbljanović, polemika u javnosti se dugo nije stišavala. Od toga da li sadašnje vlasti imaju moralno pravo da dižu spomenik Đinđiću, da li je samo učešće na konkursu značilo izdaju njegovih ideja, do primedbi da je rad isuviše apstraktan, da prekinuta strela nije Đinđićeva vizija, da se iz aviona mora prepoznati kome je spomenik posvećen, sve do toga da je izbor citata za zvučnu instalaciju loš i banalan.
Mrđan Bajić je na to negodovao da li treba prati zube ako vam Ajhman kaže da ne treba, a Biljana Srbljanović je podsetila da je pre 90 godina gradonačelnik Beograda Kosta Kumanudi, osvedočeni fašista, uz sve otpore dela javnosti, uspeo da postavi skulpturu Ivana Meštrovića Pobednik – makar na Kalemegdanu, kad već nisu dali da bude na Terazijama (zbog izraženog polnog organa).
Srbljanović se tada pravdala da ne diže Vučić spomenik Đinđiću, već država.
„Ja ne vidim nikakvu sličnost niti paralelu između Đinđića i Vučića. Apsolutno ne“, govorila je tada. „Prvo mislim da Đinđića nije zanimala vlast, a Vučića isključivo zanima vlast. Mislim da je Vučić mnogo veštiji u otimanju i zadržavanju vlasti koja, očigledno, ovde može samo na totalitaran način da se izvede. Da je to Đinđić mogao, on ne bi bio ubijen“.
