„Šefe, ono oko spomenika Đinđiću je genijalno“, rekao je jedan od mladih potpredsednika SNS-a. „Kad vam je to palo na pamet?“
„Pa, tokom intervjua. Naučite: improvizacija je majka srpske politike“, odgovorio je Vučić.
Dijalog sam, naravno, izmislio, ali nije daleko od pameti da se dogodio. Sve ostalo je daleko od pameti. Ako zatreba, Saši Jankoviću će za života da podignu spomenik.
Vučić, ovovremeni knjaz Miloš, koga svako malo citira – češće, u poslednje vreme, nego što citira Vebera – sav je u simboličkoj ravni i vuče za sobom džak pun sličnih trikova, kao što je ovaj sa spomenikom. Njega je teško uhvatiti i za glavu i za rep i to se smatra veštinom.
Vesna Pešić je za „Peščanik“ u autorskom tekstu napisala: „Vučić je pobedio na vanrednim izborima, ali se iz čudnih razloga i dalje rasplamsava ljuta borba protiv Demokratske stranke. Usred afere Savamala iz koje ne zna kako da ispliva, a nekako mora, Vučić je bacio bombu kako će njegovi podići spomenik Zoranu Đinđiću 2018. na Studentskom trgu. DS se nije setio da to učini, pa eto, ko će drugi popraviti grešku nego Vučić i SNS. U nervozi oko Savamale i u uta-ta stilu nekako je ispalo da taj spomenik treba da posluži kao glavno oružje u konačnom obračunu sa građanskom Srbijom, a izgleda i samim Đinđićem. Otećemo vam i tog Đinđića. Kad jednom padne u naše šake i kad ga unakazimo, a tek ćete videti kako ćemo da vam zapržimo čorbu sa Legijom i drugovima…
Kako koji režim zavlada, tako se skidaju spomenici koji simbolišu ‘prethodnike’, a podižu se novi simboli prema ukusu vladajućih. Sada imamo jednu neobičnu pojavu koja odudara od dosadašnje prakse. SNS se navadio da diže suparničke spomenike, kako bi otimao simbole s kojima zapravo nema nikakve veze. Po borbenom tonu i rečniku dalo bi se zaključiti da je o tome reč kad je u pitanju spomenik Đinđiću.
U najnovijem saopštenju SNS-a kaže se da je DS zaboravio da podigne spomenik Đinđiću, da je prokockao svoju šansu koja je trajala čitavih osam godina, a sada su lažnim demokratama krivi Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić. Zaboravili su na spomenik zato što im je jedino bilo stalo do njihovih ‘džepova i novčanika, luksuznih vila i skupocenih kola’. Tu se dodaje i ‘surova istina da lažnim demokratima Đinđić nije padao na pamet dok su sedeli u udobnim foteljama i držali vlast na svim nivoima, jer su bili prezauzeti svojim kombinacijama, nameštanjima tendera i poslova, pljačkanjem državnih fondova i otimanjem narodnih para na svakom koraku’.“
Ako je ono oko spomenika bila improvizacija, napad udruženim snagama na onemoćali DS konstanta je Vučićeve politike. Zašto je to tako?
Kao prvo, „žuta bagra“ još dugo mora biti dežurni krivac za sve što „naprednjaci“ nisu uspeli da poprave ili oporave tokom četiri godine koliko su faktički na vlasti. Oni su im sjajan alibi za sopstvenu nesposobnost.
Drugo, i možda još važnije, Demokratska stranka bi u budućnosti, ukoliko se konsoliduje, ne samo zbog tradicije već i potencijala, mogla biti glavni konkurent naprednjacima u nekim narednim izbornim ciklusima, posebno za Skupštinu grada Beograda koji se čekaju dogodine.
To je, treće, stranka koja je, uz sve svađe i podele, izgleda uspela da sačuva osnovnu infrastrukturu što je potencijalno čini opasnim protivnikom ukoliko se stranački izbori, naredne jeseni, za predsednika i organe stranke ne pretvore u cirkus pod Vučićevom šatrom.
Ali, Vučićeva vlast, barem na unutrašnjem planu, ulazi u fazu u kojoj ne pomažu prenemaganja u fazonu – a šta ste vi radili nekad. Nije baš najjasnije ni kome služi kupovina vremena u „slučaju Savamala“, jer nema tog mađioničara koje će pred očima javnosti uspeti ovaj slučaj da sakrije pod tepih.
Javnost pre svega zanima nalogodavac i organizator i što se duže vlast opire da nam to saopšti, ovaj slučaj sve više nadilazi domen prava, pa i pravde, i postaje ogroman moralni problem koji dugoročno opredeljuje javnost.
Ukoliko Demokratska stranka uspe da povrati status moralnog stožera srpske politike onda će ona opet postati ozbiljan takmac na političkoj sceni. No, do toga je dug put i više zavisi od te stranke nego od Vučićevih marifetluka.
I za kraj citat iz teksta Dejana Anastasijevića naslovljenog „Spomenik“ u rubrici „Komentar dana“ na sajtu „Vremena:“
„Bilo kako bilo, Đinđić će dobiti spomenik, a Vučić će ga otkriti. Konkurs za idejno rešenje još nije raspisan, ali niko ne treba da se začudi ako na njemu pobedi umetnik koji premijera bude predstavio nešto višeg nego što je za života bio, sa malo punijim usnama i vrhovima prstiju sklopljenim u piramidu.“
