Foto: Promo
"Drago mi što su Lost Country, posle francuskih, prepoznali i arapski kritičari. Pretpostavljam da to znači da je naša priča o odnosu majke i sina pokrenula srca ljudi u različitim kulturama", kaže reditelj Vladimir Perišić
Film Lost Country reditelja Vladimira Perišića, koji se trenutno prikazuje u bioskopima širom Srbije, našao se među troje finalista za najbolji evropski film u izboru Arab Critics Circle, saopštili su danas producenti.
„Drago mi što su Lost Country, posle francuskih, prepoznali i arapski kritičari. Pretpostavljam da to znači da je naša priča o odnosu majke i sina pokrenula srca ljudi u različitim kulturama, sto je čini univerzalnom. Posebna mi je čast što se film nalazi u društvu sa Fallen Leaves Akija Kaurismakija, koga smatram jednim od najvećih živih filmskih autora“, izjavio je Perišić.
Lost Country prikazuje Srbiju 1996. godine, tokom studentskih demonstracija protiv vlasti Slobodana Miloševića, a radnja prati priču mladog Stefana koji prolazi kroz sopstvenu revoluciju, suočen sa činjenicom da je njegova majka portparolka i saučesnica korumpirane vlasti protiv koje ustaju njegovi prijatelji.
Lost Country je, kako ga Perišić opisuje, ljubavno pismo publici zbog toga što predstavlja rediteljev dug neprofesionalnim glumcima – naturščicima: Miodragu Jovanoviću, Lazaru Kociću, Ani Simeunović i, konačno, glavnom junaku Jovanu Giniću sa kojim se i sam identifikovao.
„Razlog zašto koristim autobiografski materijal je samo zato što sam siguran da ću u odnosu na to da budem tačan. Nemam potrebu da pričam svoju priču, ali imam potrebu da koristim svoje iskustvo: školu koju sam dugo gledao, Vojvodinu u kojoj znam kako se menja svetlost“, rekao je nedavno Perišić.
Hvaljen od kritike, film je priča o petnaestogodišnjem Stefanu – Jovan Ginić je za svoju ulogu dobio nagradu Otkrovenje Kanskog festivala – koji je rastrzan između, kako je i sam Perišić opisao, ljubavi i lojalnosti prema majci i svom ličnom, unutrašnjem moralnom imperativu.
Godina je 1996, trajale su studentske demonstracije protiv Miloševićevog režima, a Stefanova majka bila je istaknuta predstavnica korumpirane vlasti. Ovdašnju javnost je zaintrigirala i paralela između autobiografije i fikcije, s obzirom da je majka Vladimira Perišića, Nada Popović Perišić, devedesetih bila ministarka kulture u Vladi Srbije.
Kako je u intervjuu za „Vreme“ rekao Perišićem, misli da uspeo da dođe do univerzalne priče koja čini da je naš političko-istorijski kontekst samo jedna vrsta arene u kojoj se odvija drama između majke i sina.
„Osim toga, tu je i eho trenutnih dešavanja u Evropi, na Zapadu, gde raste ekstremna desnica, vraćaju se na scenu protesti omladine… Ja sam se pitao da li će politizovanost moje generacije izgledati anahrono i nerazumljivo stranom gledaocu. Ali kako su današnje generacije opet politizovane, deluje mi i da na toj ravni film uspeva da komunicira sa publikom“, kazao je reditelj i scenarista filma.
Jovan Ginić, koji tumači glavnu ulogu u filmu Lost Country, na ovogodišnjem Kanskom festivalu dobio je nagradu „Otkrovenje“.
B.G./FoNet/Vreme
Jedan broj škola u Srbiji je drugi dan zaredom u štrajku. Za svakih 15 minuta, za koliko su skraćeni časovi, nastavnicma će biti umanjene plate. Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić Petrović kaže za „Vreme” da niko nije spreman da osustane, kao i da tragedije kroz koje prolazimo kao društvo dokazuju da sistem ne funkcioniše
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naučio je lekcije iz prošlogodišnjih građanskih protesta nakon masovnih ubistava. Nakon novosadske tragedije delimično je promenio odbrambenu taktiku da bi u startu obuzdao preteći talas nezadovoljstva
Urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu posledica je niza propusta, tvrdi inženjer geologije Zoran Đajić koji je na projektu rekonstrukcije bio angažovan kao nadzornik za kamen
Firma Utiber zadužena za nadzor radova na rekonstrukciji železničke pruge od Novog Sada do granice upozorava da je na Železničkoj stanici u Novom Sadu došlo do preraspodele statičkih veličina na krovu i da to može da ima ozbiljne posledice po bezbednost
Gostujući u „Ćirilici“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objasnio narodu ko je kriv za tragediju u Novom Sadu, otkrio im da on nije izmislio tajnost ugovora sa kineskim firmama, već oni bivši, te da će opoziciji ponuditi "savetodavni referendum" o sopstvenom razrešenju
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
„Najgora stvar koja može da se desi u filmu je da se pridržavate scenarija. Priča mora da se inkarnira i za mene je film ono što dolazi pre scenarija“, objašnjava reditelj filma Lost Country koji otvara sutrašnji FAF
“Jedna je stvar osloboditi se kolonijalnog gospodara, a sasvim druga da počneš da savladavaš roba u sebi. Do tog unutrašnjeg oslobođenja još nismo došli. Oslobodili smo se Turaka, ali se nismo izgradili kao slobodni subjekti. Autoritarizam se stalno vraća. Sve boreći se protiv Turaka, tražimo i nalazimo naše sultane”
Ima 15 godina isto koliko i Stefan koga igra u filmu „Lost Country“, zna ko je Milošević ali nije istraživao to vreme u kome živi njegov filmski lik - kaže ovogodišnji dobitnik “Otkrovenja“ Kanskog festivala
